Poslanik je tu samo da glasa

Činjenica da je predsednik najavio izmene i dopune, hitan postupak i rok usvajanja izmena zakona pre nego što je potpisao prvu verziju, već je dovoljno ponižavajuća i za srpski parlament i za vladu Ane Brnabić. Ali da bi neko mogao da bude ponižen, prvo treba da ima kredibilitet, odnosno davno zaboravljeni obraz. Mi, ipak, pričamo o parlamentu kojem je ne tako davno predsednik vratio Zakon o vodama i usvojeni zakon je samo nestao. Poslanici su ćutali i čekali da prođe, pravili se da nisu čitav dan hvalili i branili zakon za koji je dobar deo stručne javnosti govorio da ne valja. Onda je pre nekoliko dana 159 narodnih tribuna glasalo za Zakon o eksproprijaciji, uprkos protestima ili baš zbog toga, da pokažu da im se može. Sad će ti isti da ga menjaju i nemaju problem sa tim baš nikakav, jer poslanik ne oseća odgovornost. Mlađi misle da poslanici i treba da rade ovo što oni rade, tako su ih naučili u partijskoj akademiji (lekcija ne čitaj zakone udri po opoziciji), a starijima se svidelo (jer ovo nije moglo ni kod Miloševića). Ovako je stvarno mnogo lakše. Nije bio lapsus poslanice SNS Ljiljane Malušić koja je još u prošlom sazivu rekla da poslanici ne donose zakone, nego samo glasaju. Nije lapsus, nego redak trenutak istine.

Suštinski jednopartijski sistem

Više niko iz vlasti ne ulaže ni minimum napora da se makar pretvara da Srbija nije jednopartijska država, od šefova raznih navodno nezavisnih regulatornih tela ili institucija koji povlače poteze dostojne potpredsednika Srpske napredne stranke, pa do najnižeg policajca prašinara koji baš želi da uteruje strah u kosti neposlušnom komšiluku. U ovakvoj atmosferi, još je i najpodnošljivije pratiti rad Skupštine Srbije, jer tamo (skoro) svi i jesu Srpska napredna stranka, ma kako se zvali. I svi se trude iz dubine duše da dokažu privrženost jednoj partiji i jednom vođi. I kad su prošle nedelje već glasali o promeni Ustava, izgleda da je samo prevelika ljubav ka Evropskoj uniji sprečila poslanike da proglase kraljevinu Srbiju i za kralja krunišu Aleksandra Vučića, pa da o istom trošku zbrinemo i predsednikovu decu i buduće unuke, jer do njih je naciji stalo više nego do sebe same.

Ustav nikog stvarno ne zanima

Neobično je bilo gledati srpske narodne poslanike kako se upiru da pričaju o značaju Ustava u zemlji u kojoj se Ustav krši svakog dana. Isti oni poslanici koji za ekonomsku politiku, fabrike i vakcine pa čak i za svoj poslanički mandate – zahvaljuju predsedniku države u čija ustavna ovlašćenja ne spade ništa od navedenog, isti oni poslanici koji se često zbune pa pominju vladu Aleksandra Vučića, isti oni poslanici koji ne mogu da čuju ni pet minuta različitog mišljenja, čitav jedan dan govorili su o značaju promene Ustava i o većoj slobodi za pravosuđe. Nisu propustili da više puta istaknu da sve to rade zbog  građana Srbije, ali i zato što Evropa traži. A ovo je bila i prilika da se između dva protesta, što više puta ponovi da smo deo Evrope i još ‘evropskiji’ od Evrope, jer oni na demonstrante idu vodenim topovima, a srpska policija vas nežno prebaci preko ograde auto-puta kako bi vas spasila. I sve tako dokazujući evropejstvo, poslanici su se odmah na početku zasedanja o izmeni Ustava potrudili da pošalju poruku da se različito mišljenje neće tolerisati, ni kad dolazi iz neke manjinske zajednice.

Uz to, pripadnici bošnjačkih i mađarskih partija koje su deo vlasti, nisu imali nikakve primedbe, pa je u stvari ispalo da se nacionalne manjine bune samo kad su opozicija, odnosno, da predstavnici srpske vlasti baš vole nacionalne manjine ako su deo vladajuće koalicije.  

U danu kada se raspravljalo o ustavnim amandmanima drugi disonantni ton došao je od poslanika izabranaih na listi Aleksandra Vučića, ali formalno članovima Pokreta socijalista na čijem je čelu Aleksandar Vulin. Poslanik Đorđe Komlenski tako je poručio: “Ako neko misli da će se nezavisnost sudija i njihov bolji rad desiti sam od sebe usvajanjem ovakvih amandmana i da će ovakvi amandmani stvoriti predispozicije da se to bolje za građane Srbije desi, ja se bojim da je u ozbiljnoj zabludi.” Uz objašnjenje šta je sve pogrešno u tome da skupština više ne bira sudije, on je rekao da mu je žao, ali da ovakve ustavne amandmane neće podržati i da se nada da ovakvi amandmani neće biti potvrđeni na referendum. Ovaj stav začudo nije smetao ostalima.

Posle glasanja i obavezne dvotrećinske većine podrške, predsednik skupštine Ivica Dačić izašao je u hol i svečano potpisao raspisivanje referenduma o promeni Ustava. Iza njega ministarka pravde i odabrani poslanici, pored njega predivan cvetni aranžman. Sve u službi slikanja, kao da je stvarno postignuta dvotrećinska većina posle opšteg usaglašavanja vlasti i opozicije. 

Evropo, tu smo!

U danu kada je razmatran izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji su već svi zaboravili, čak 347 puta pomenuta je Evropa i nešto evropsko, a to u skupštini nije baš često. Zato evo samo nekoliko citata: 

Da li ovi ljudi znaju šta su rekli, šta sve znače te evropske vrednosti? Da li još neka evropska demokratija ima jednu koaliciju u skupštini bez opozicije?  Pa izgleda da ne moraju ni da znaju. Izveštaji iz te iste Evrope možda nisu dobri kako naprednjaci kažu, ali nisu ni mnogo loši. I što je najvažnije, eventualne posledice kritika trpe svi građani, a ne samo vlast.

Kao da smo normalni

Još  malo vetra u leđa vladajućoj koaliciji dao je predsednik Interparlamentarne unije Duarte Pašeko koji je na posebnoj sednici istakao da je ponosan što u Beogradu proslavlja 130 godina članstva Srbije u Interparlamentarnoj uniji. “Ovde od kada sam došao se osećam kao kod kuće ne samo zato što imam ovde mnogo prijatelja u vašem parlamentu, već i zbog načina na koji ste me vi, gospodine predsedniče, primili je način kojim vas prima pravi prijatelj“ rekao je Pašeko na početku obraćanja. Onda je govorio o klimatskim promenama, pa o vakcinama, pa red istorije pa o parlamentarnoj saradnji, globalna borba protiv terorizma, sve do samog kraja, kada je poslao poruku.

I svima koji su ovaj govor poslušali postalo je jasno da su to tipska obraćanja jednaka svima, da se ama baš niko ne udubljuje u sastav parlamenta, da nas posmatraju verovatno kao Kinu čija komunistička partija još odavno dolazi u posetu Srpskoj naprednoj stranci jer je to za njih normalno. Kao kad se kineski zvaničnici obraćaju članovima vlade, pa uvek pomenu i partiju, a mi kao dobri domaćini, nećemo da ih uvredimo pa da ukažemo da to u Srbiji nije baš tako. Jer izgleda da jeste.

Tekst je nastao u saradnji sa inicijativom „Otvoreni parlament“