Posle tri decenije najava brzih pruga – stigli novi rokovi

Siniša Dedeić 28. 7. 2020.

Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će do 2023. godine biti izgrađena brza pruga od Beograda do Niša, podsetila je na ranije najave i obećanja o izgradnji moderne železničke mreže kroz Srbiju.

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije

Vučić je na svom Instagram profilu saopštio da će za tri meseca biti potpisan sporazum o izgradnji brze pruge od Beograda do Niša u dužini od 204 kilometra, da će vozovi ići brzinom od 200 kilometara na čas i istakao da će se od jednog do drugog grada stizati za sat i 20 minuta.

A pre dve godine, u julu 2018, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i predstavnici kineske kompanije „Čajna roud end bridž korporejšn“ (CRBC) potpisali su u Sofiji Memorandum o saradnji na rekonstrukciji pruge Beograd-Niš.

Potpisivanje Memoranduma u Sofiji / Foto: FoNet/MGSI

Ministarka je tada kazala da je kompanija CRBC zainteresovana za železnički Koridor 10, što je, kako je naglasila, priroritetan projekat za Vladu Srbije. Napomenula je da je za rekonstrukciju 198 kilometara pruge od Beograda do Niša potrebno oko 600 miliona evra, a da je prvi korak izrada projektne dokumentacije. Potpisivanje je organizovano na marginama Sedmog samita šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i Istočne Evrope u Sofiji, a u okviru samita potpisan je i komercijalni ugovor za izgradnju treće deonice brze pruge Beograd-Budimpešta, vredan 943 miliona evra.

A u aprilu prošle godine Vlada Srbije je, kako su prenele „Južne vesti“, na samitu „Jedan pojas, jedan put“, potpisala ugovor sa kineskom firmom za modernizaciju pruge Beograd-Niš-Preševo. Tadašnji generalni direktor „Infrastrukture železnice Srbije“ Miroljub Jevtić naglasio je da je ugovorom definisano projektovanje, isporuka i izvođenje radova na određenim deonicama, ali i izgradnja dvokolosečne pruge.

Južne vesti, 24. 4. 2019. godine

'Mi ćemo sa kineskim partnerima definisati detaljan delokrug aktivnosti, podelu konkretnih obaveza i rokove za završetak Tehničke i ekonomske studije, a vrednost realizacije projekta biće utvrđena u okviru komercijalnih ugovora koje ćemo potpisivati po fazama, za svaku pojedinačnu pružnu deonicu posebno', kazao je Jevtić.

Kako je napomenuo, na pruzi Beograd-Niš preostale su za rekonstrukciju deonice ukupne dužine oko 200 kilometara, a procenjena vrednost je oko 600 miliona evra. Dužina deonice Niš-Preševo je 88 kilometara, a vrednost investicije oko 160 miliona evra.

Podsetimo, o projektu „Brze pruge Srbije“ govori se skoro tri decenije. Još 1991. bivši ministar Milutin Mrkonjić, tada direktor Saobraćajnog instituta CIP, bio je jedan od onih koji su promovisali taj projekat i najavljivali njegovo ostvarenje.

Politika, 22. 6. 1991. godine

“Juče na 39. kilometru magistralne pruge Beograd – Zagreb, između Inđije i Stare Pazove počela izgradnja prvih kilometara brzih pruga u Republici. Do kraja 1998. čak 507 kilometara magistrale na potezu Subotica – Beograd, Niš – Dimitrovgrad biće osposobljeno za brzine od preko 200 km na čas. Vrednost radova procenjuje se na oko 2,5 milijarde američkih dolara.”

I dve decenije posle, kao ministar za infrastrukturu, Mrkonjić je nastavio da daje nove rokove za završetak ovog projekta.

B92, 19. 6. 2010. godine

„Do kraja mandata ove Vlade biće urađena prva faza, vredna 1,1 milijardu evra, koja podrazumeva izgradnju pruge za brzine preko 160 kilometara na sat od Beograda do Subotice.“

Aleksandar Vučić i Zorana Mihajlović/ Foto: FoNet/Ministrstvo GSI Srbije

A u septembru 2014, iz Kine u kojoj je bio organizovan Svetski ekonomski forum, Aleksandar Vučić, u to vreme premijer, poručio je da su Kinezi spremni da grade prugu između Beograda i Budimpešte i ističući da Srbija ima dva ograničenja.

Tanjug, 9. 9. 2014. godine

„Prvo je da nemamo vremena za čekanje i da izgradnja ne može da traje 10 godina. Naša molba je da to traje najviše tri godine, a kineska strana je obećala da će se pridržavati tog roka. Drugi problem su državne garancije. Stoga smo tražili više različitih koncepata – privatno javno partnerstvo, koncesije i druge načine, samo da javni dug što manje opteretimo.“

Iste te godine, ministarka Zorana Mihajlović potpisala je sa Kinom i Mađarskom Memorandum o razumevanju o modernizaciji pruge Beograd – Budimpešta, ističući da će se od Beograda do Novog Sada za dve i po godine (polovinom 2017) stizati za pola sata.

I tadašnji predsednik Tomislav Nikolić je na početku 2015. isticao da će radovi na ovoj pruzi biti završeni u roku.

B92 , 11. 1. 2015. godine

„Ako smo rekli da će (pruga Beograd-Budimpešta) biti za dve godine, onda mora da bude za dve godine, jer dobro poznajem kako Kinezi rade i kod njih opravdanja za probijanje rokova nema. Ta pruga nas spaja sa Evropom, a u velikoj meri i Kinu oslonjenu na Srbiju mnogo bolje povezuje sa Evropom.“

A krajem te 2015. premijer Vučić je, na svečanoj promociji projekta modernizacije i izgradnje pruge Beograd–Budimpešta na Ranžirnoj železničkoj stanici Novi Sad, rekao da je dogovoreno da pruga Beograd-Novi Sad mora biti otvorena 2018. godine. „Sramota je da od 1884. nismo napredovali u ovoj oblasti“, naglasio je Vučić.

Prošlog meseca, u vreme predizborne kampanje, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i ministarka Zorana Mihajlović obišli su radove na izgradnji pruge Beograd–Budimpešta, na deonici Stara Pazova–Novi Sad, najavljujući brzu prugu od Beograda do Novog Sada za kraj 2021. godine. „Krajem 2021. godine ćemo moći da iz Novog Sada za pola sata dođemo do Beograda“, rekao je Mirović, a ministarka Mihajlović je istakla da je na brzoj pruzi Beograd-Budimpešta postavljeno gotovo 17 kilometara novih koloseka pruge, gde će se ići vozovima 200 kilometara na sat. „Ova pruga od Beograda do Budimpešte je veoma značajna za Srbiju i njene građane. Radimo je sa partnerima iz NR Kine, a na najtežoj deonici radi je jedna od naboljih svetskih kompanija RŽD iz Rusije“, rekla je Mihajlović.

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije