Poslednja sednica saziva koji ništa nije promenio #Parlament

U danu za glasanje, kada je većina usvojila svih 60 predloga zakona i ostalih akata, neke poslaničke grupe iskoristile su vreme za slikanje po hodnicima, opraštanje sa skupštinskim službama i konobarima, razmenu želja da se na istom mestu vide i posle izbora. Drugi da još jednom pošalju poruku da „mi nismo nipošto isti kao oni”, a treći da pozovu građane da razmisle kakav saziv žele posle 17. decembra.

Prethodnih godina u danu kada se usvaja budžet, to je uglavnom bila prva vest za medije. Ovoga puta i rasprava o tom dokumentu koji se smatra za jedan od najvažnijih u političkom životu, ostala je u senci predizborne kampanje, reciklirane priče o 619 miliona Dragana Đilasa kao i potpuno neverovatne polemike da li je bolje bilo stanje u medijima devedesetih i danas, nego u periodu vladavine „žutih”.

Koje su to teme obeležile trodnevnu maratonsku raspravu o mnoštvu zakona koje su trajale do duboko u noć, a sve kako bi se završilo u četvrtak pre tri. Zašto se toliko žuri? Zvanično, kako bi se ispunili tehnički uslovi da započne procedura raspisivanja vanrednih izbora. Zgodno je bilo i da se rad završi pre poslednjeg četvrtka u mesecu kako bi treća vlada Ane Brnabić još jednom izbegla da dođe i direktno odgovara na pitanja poslanika. I treći najbanalniji razlog koji se mogao čuti nezvanično je da naprednjaci žure da završe kako bi u petak na miru proslavili stranačku slavu Svetu Petku. Svako u svom gradu, jer kampanja počinje.

Đilas tajkun, milioni, naprednjaci sami protiv svih

A „parlamentarna kampanja” je počela već u ponedeljak, kada je lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, koji pritom nije narodni poslanik, pomenut 106 puta, u utorak 239 puta, i u sredu još 176 puta. U ta tri dana 79 puta je direktno rečeno da je Đilas opljačkao, oteo ili ukrao od građana 619 miliona evra (opciono milijardu), a u prenesenom značenju, to se ne može prebrojati. 

Da se ne zadržavamo mnogo na recikliranoj priči o Đilasu, računima i milionima. Tu predizbornu mantru nismo čuli prvi put, mediji su se time i ranije bavili, a uostalom ova vlast je imala toliko vremena da aferu ispita, pronađe dokaze, optuži, uhapsi… Pa nije. Slično, samo sa manjom sumom, ponavljali su poslanici SNS-a i o lideru Narodnog pokreta Srbije Miroslavu Aleksiću i njegovom tastu, za svaki slučaj.

Još je jedna teza reciklirana – da svi jedva čekaju da se udruže protiv Vučića. Nije da se nije čula i neka strepnja u rečima šefa poslaničke grupe Milenka Jovanova kada je govorio da su „sami protiv svih”. 

„Svi će biti protiv nas, apsolutno svi. Neće biti tu neke velike razlike, levi, desni, ovi oni. Sve će to na kraju da bude u Đilasovom novčaniku, u Đilasovoj kasici, svi ti glasovi. Njima treba jedan poslanik više i ta je priča završena”, rekao je Jovanov. Koalicione partnere nije pominjao. 

O budžetu je bilo dosta reči, ali malo objašnjenja. Kao da su sve diskusije bile nerealne, jer je teško poverovati da „uprkos ogromnim, ogromnim problemima sa kojima se suočava svetska ekonomija, naša ekonomija i dalje raste, naša ekonomija i dalje ide napred”, kako kaže ministar finansija Siniša Mali najavljujući sve „nikad veće, nikad bolje i nikad brže”. Ali nije realno ni je da čitav budžet jedna velika „pljačka građana”, kako su to ponavljali brojni predstavnici opozicije. Kada je bilo konkretnih pitanja, odgovora uobičajeno nije bilo. 

„Dok je Vučić predsednik, novinari se neće proganjati”

Druga važna tema ove sednice bili su medijski zakoni o kojime se i u javnosti najviše govorilo i za čije izmene je pokrenuta peticija. Da li će se nešto promeniti kada državnom Telekomu i zakonski bude dozvoljeno da bude vlasnik medija? Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović kaže da to „omogućava državnom Telekomu da postane centar buduće državne medijsko propagandne mašinerije”, ali da je to vlast radila i pre nego što je ozakonila. Miroslav Aleksić upotrebio je za Telekom izraz „krava muzara”, Danijela Nestorović iz Ekološkog pokreta navela je da očekuje „medijski mrak”, Marinika Tepić da je „zarobljen” i da je plan da „Telekom i zvanično preuzme vlasništvo nad televizijama Prva i B92, proda ih svojim, recimo, arapskim prijateljima, a zapravo braći Vučić”. 

Ministar Mali odgovorio da ih „boli ga to što je Telekom Srbije danas nezavisan, što radi ne u interesu Dragana Šolaka i Dragana Đilasa, već u interesu građana Srbije”. Ministar informisanja čitao je u kojim sve zemljama EU su teleoperateri vlasnici medija i da im se to ne može uskratiti. I tako u krug. 

Kako se u vlasti shvataju medijske slobode, možda se najbolje čulo iz govora poslanice SNS-a Marine Raguš, koja je na poslednjih nekoliko sednica imala najznačajniju ulogu i u ime naprednjaka govorila mnogo više nego Jovanov. Od nekadašnje zamenice ministra informisanja Aleksandra Vučića se na ovoj sednici čulo da je medijska sloboda devedesetih godina i sada, opet u vreme Vučića, bile „za primer” u odnosu na 2009. godinu. Tadašnja vlast je kaže probala da zakonom ugasi slobodnu reč „na način kako se recimo to radilo u nekim fašističkim ili nacionalno socijalističkim zemljama u periodu pred izbijanje Drugog svetskog rata.” 

„ Znate prvi konc logori su napravljeni za političke neistomišljenike. Otprilike nešto što vi planirate posle decembarskih izbora”, obratila se Raguš poslanicima opozicije.

Nije propustila priliku da još jednom relativizuje ubistvo Slavka Ćuruvije tvrdnjom o nestaloj torbi punoj para, a onda se najblaže rečeno narugala svim nezavisnim medijima kada je uz osmeh dodala kako može da garantuje „dokle god je Aleksandar Vučić predsednik Republike Srbije, novinari se neće proganjati, mediji se neće zatvarati”.

Doduše od iste poslanice čulo se da je Zapad odabrao Koštunicu da sruši legitimno izabranu vlast, da su oni koji su došli na vlast 2000. godine plaćeni „krvavim parama” i da je fašizam što je Hagu izručen bivši predsednik države, policijsko i vojno rukovodstvo, bez ikakvog konteksta kako je do toga došlo. U 13. skupštinskom sazivu Raguš je pokazala da je ona, a ne nužno Orlić ili Jovanov, udarna pesnica ove vlasti koja tek s vremena na vreme skine rukavicu i pokaže šta je „spin diktatura”.

Ko će da hapsi, ko će da igra fudbal i svira u zatvorskom orkestru?

Najvidljiviji, a svakako najglasniji opozicioni poslanik ovog zasedanja bio je Srđan Milivojević iz Demokratske stranke koji je izazvao brojne reakcije jer je više puta kolegama poručio da će biti pohapšeni čim padnu sa vlasti. Oni se sada, kaže, „prilikom hapšenja svojih članova ponašaju kao u sportskom ribolovu, uhapse, poljube i puste nazad u reku da nastavi da krade” i to će morati da se menja. Poručio im je da a će na nacionalnom stadionu fudbal igrati „ekipa Zabele protiv Sremske Mitrovice”, da ne brinu što sad moraju da rade do dva noću jer će u Zabeli da spavaju u 10, da tamo postoji socijalni radnik koji će da im pomogne, da postoji zatvorski orkestar moći će da sviraju i pevaju, da se „džaba šlihtaju Đilasu jer neće on biti upravnik Zabele. 

„Evo ga Orlić u kampanji se slikao kako vozi leteći automobil. Ateriraćete u Zabeli sa tim letećim automobilima, odmah da vam kažem, svi do jednog. Tamo će biti autodrom gde ćete vežbate vožnju” ili „Čisto da vas obavestim da su zatvorenici iz Zabele danas, vaše buduće kolege i cimeri, tražili da im se iz zatvora skloni televizor kad god vi gostujete, kažu da im je robija dovoljno teška i bez vas”, govorio je poslanik. I nije bilo bez odjeka.

„Čuli smo da hoće da nas strpaju u zatvore, da ćemo da igramo fudbal Zabela – Sremska Mitrovica. Ja samo vidim da će ovde biti za dve ekipe između „Laza Lazarević“ – „Toponica“ sa one strane”, replicirao mu je Jovanov i dodao da će se posle posle 17. decembra sve videti.

Opraštajni govori i ministar koji aplaudira stojeći

Na samom kraju zasedanja, oko dva posle ponoći između srede i četvrtka, predsednik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Zajedno možemo sve” Milenko Jovanov održao je završni, oproštajni govor. Izneo je retrospektivu saziva, pohvalio uspehe vlasti, kritikovao ponašanje opozicije, a na sebe, kao pravi kapiten, preuzeo odgovornost za neke greške. 

„Možda smo nekada, i tu krivicu apsolutno preuzimam na sebe, pali pod atmosferu koja je bila ovakva i onakva i možda je moja greška bila što sam sebi dozvolio da u nekom trenutku zaličim na njih i to je nešto o čemu ću duboko razmisliti za moje buduće delovanje u politici. Ja sam mislio da je potrebno prostaku odgovoriti prostački da bi te razumeo, jer ne zna drugu reč da razume”, rekao je Jovanov. Ponovio za svaki slučaj priču o Đilasovim milionima, zahvalio svima na saradnji i dobio gromoglasan aplauz, tokom kojeg nisu stajale samo kolege, već i ministar informisanja, ali ne i ministarka iz redova SPS-a.

***

I na kraju da se ne zaboravi da je i ovog puta uz pomenute, izglasano još desetine zakona o kojima nije rečena ni reč, da je usvojen leks specijalis za realizaciju izložbe Ekspo 2027, poreski zakoni, zakoni o prosveti, zdravstvu, izabrana neka kadrovska rešenja, a odobrena su i dodatna milionska zaduženja države. O svemu tome građani će nešto saznati tek kad ih se bude lično ticalo.