Pošto zdravlje, doktore?

Da li ste Vi ili neko iz Vaše okoline bili prinuđeni da „častite“ lekare sa npr. 1000 evra za obavljen carski rez? Ili 3000 evra za ugradnju veštačkog kuka? Ako je odgovor potvrdan, spadate u 13 odsto onih koji su imali direktan kontakt sa korupcijom u zdravstvenim ustanovama ili ste među trećinom građana koji poznaju ljude koji su davali mito lekarima. To, barem, pokazuju istraživanja javnog mnjenja, ali, s druge strane, kada govore o korumpiranosti i kako je percepiraju građani Srbije prvo pomisle – na zdravstvo.

Iako je ta svest o korupciji u zdravstvu među građanstvom na visokom novou, poslednjih nekoliko meseci i sa državnog vrha stižu prve potvrde o ozbiljnosti problema. Bivši ministar zdravlja, Tomica Milosavljević, tvrdio je da je korupcija u zdravstvu „sporadična pojava“ i „posledica tranzicije“, a obećavao je i propise koji će regulisati veze između lekara i farmaceuta.

„Korupcija je sporadična pojava u zdravstvenom sistemu Srbije. I pored sporadičnih afera, zdravstveni sistem jedna od boljih stvari koje Srbija ima, bez obzira na to što se stvara medijska slika da nije tako. Na to ukazuju anonimne ankete sprovedene u poslednjih pet godina, u kojima je 85 odsto pacijenata odgovorilo da su zadovoljni pružanjem zdravstvenih usluga, a samo 0,5 do jedan odsto je reklo da su dali novac za prijem u bolnicu. Kada govorimo o korupciji u zdravstvu misli se na odnos doktor–pacijent, što je obostran proces, a za rešavanje tog problema neophodna je hrabrost pojedinca i postojanje okruženja u kojem on ima kome da se žali.“ (bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević, Politika, 16. 1. 2009. godine)

Afere

Samo u poslednjih godinu dana, na videlo je izašlo nekoliko krupnih afera u zdravstvu. Najveću pažnju javnosti privukli su slučajevi sumnje u trgovinu listama čekanja na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, hapšenja čelnika Onkološke klinike KCS i nekoliko renomiranih farmaceutskih kompanija zbog malverzacija sa trgovinom citostaticima, kao i najnovije istrage Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje o listama čekanja na kardiološke zahvate.

„Do kraja meseca biće doneti podzakonski akti kojima će se najstrože definisati odnosi zdravstvenih radnika i farmaceutskih kompanija.“ (bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević, Blic, 9. 7. 2010. godine)

Konkretni rezultati su, međutim, izostali. Njegov naslednik, Zoran Stanković, naznačio je upravo borbu protiv korupcije kao jedan od prioriteta u svom radu.

„Borbu protiv korupcije smo postavili kao jedan od vodećih zadataka i daćemo joj, pored lečenja i poboljšanja materijalnog statusa zaposlenih, prioritet, kako bi se smanjila na razumnu meru. Nigde u svetu korupcija i organizovani kriminal nije iskorenjen, pa nećemo moći ni mi to da učinimo, ali možemo da ga svedemo na razumnu meru i borimo se da do takvih slučajeva ne dođe.“(ministar zdravlja Zoran Stanković, Tanjug, 19. 3. 2011. godine)

To što je aktuelni ministar priznao da nam zdravstvo boluje od hroničnog mita i korupcije je na nivou postavljanja dijagnoze koja je već bila opštevidljiva. No, priznanje da korupcija izjeda srpsko zdravstvo stigla je, na neki način, i iz Vlade Srbije. Naime, u zvaničnim odgovorima na upitnik Evropske komisije, Vlada je prenela utisak građana Srbije da je zdravstveni sistem najkorumpiraniji.

Koliko nam korupcija pojede

Prema podacima Svetske banke, ukupna šteta koju Srbija trpi zbog korupcije i prevara u zdravstvu dostiže sumu od 500 miliona evra godišnje. Podmićivanje lekara zarad dobijanja mesta u bolnici ili boljeg tretmana pacijenata, samo je jedan segment, tzv. mala korupcija. Pravi problem, međutim, leži u slučajevima visoke korupcije.

„Javnost nije dovoljno upoznata sa korupcijom i nepravilnostima u srpskom zdravstvu. Osnovni razlog je sofisticirana cenzura, kojom se stalno skreće pažnja sa kompleksnih, ali najopasnijih formi korupcije, a to je sistemska korupcija, na one najbanalnije – primanje mita koje građani neposredno zapažaju. Umesto da se ukazuje na partijsku podršku korupciji u zdravstvu, s obzirom da je ova oblast veliki izvor nelegalnog finansiranja političkih stranaka, naravno uz lično bogaćenje partijskih kadrova, najviše se govori o hapšenju lekara zbog 200 evra mita. To jeste važan vid korupcije, ali daleko od toga da je on rušilac normalnog funkcionisanja zdravstvenog sektora.“(prof. dr Dragana Jovanović, NVO „Doktori protiv korupcije“, Pravda, 25. 4. 2011. godine)

Prvi beli mantil bez dozvole za rad

Jedini lekar koji je za sada osuđen za korupciju je dr Eugen Slavik, neurohirurg Kliničkog centra u Beogradu. On je u aprilu 2009. osuđen na tri godine i četiri meseca zatvora zbog primanja mita za operaciju tumora devetogodišnjem dečaku. Odlukom Apelacionog suda, u julu 2010. godine, kazna mu je dodatno povećana za osam meseci. Prilikom izricanja prvostepene presude izrečena mu je i zabrana obavljanja lekarskog poziva u trajanju od šest godina. Slaviku je takođe oduzeta i dozvola za rad, što je prvi slučaj oduzimanja licence lekaru koji se ogrešio o profesiju.

Sudeći po jednom od prvih poteza ministra zdravlja, da ubrzo nakon stupanja na dužnost postavi i specijanog savetnika za borbu protiv korupcije, stiče se utisak da je država rešila da se obračuna sa korupcijom u zdravstvu. Stanković je na to mesto postavio bivšeg načelnika policijske jedinice Poskok (koja je zadužena upravo za borbu protiv korupcije) Ljubišu Milanovića. Po stupanju na dužnost Milanović je izjavio da je korupcija u zdravstvu prešla „kritičnu crtu“ i najavio primenu mera za suzbijanje korupcije.

„Suština mera koje će biti preduzete da se u samom ministarstvu reši pitanje ‘retrogradnih’ snaga koje se bore protiv mera koje će ministar preduzeti, donošenje akcionog plana za borbu protiv korupcije, izmena Pravilnika o dopunskom radu lekara, kao i uvođenje odgovornosti rukovodilaca zdravstvenih ustanova.“(Politika, 11. 6. 2011. godine)

Da li će najavljene mere novog ministra pokazati rezultate ili će vrata ordinacija najlakše otvarati koverte još je rano za predviđanje. Iako se sa načelnog negiranja nadležnih da problem postoji i zvanično došlo do „priznanja“ da je korupcija i te kako prisutna u zdravstvu, građanima je to slaba uteha. Očekuju rezultate, i to s pravom.