Povratak litijuma: Ne morate baš o svemu da odlučujete na izborima

Nakon završenih lokalnih izbora tema litijuma izvađena je iz fioke. Za širu javnost ponovo je otvorio članak Fajnenšel tajmsa s naslovom „Srbija spremna da da zeleno svetlo rudniku litijuma Rio Tinta”. To zeleno svetlo odnosi se na projekat koji je stopiran u januaru 2022. – nakon masovnih protesta građana krajem 2021. godine i samo nekoliko meseci pre novih parlamentarnih izbora.

U tekstu Fajnenšel tajmsa citiran je predsednik Srbije Aleksandar Vučić: „Ako sve isporučimo, (rudnik) bi mogao da bude otvoren 2028. godine”.

Ako je do tada bilo dileme da li je projekat „Jadar” prošlost ili ne, s predsednikovom izjavom ona je u najvećoj meri nestala. Kritike iz opozicionih i redova ekoloških aktivista nisu izostale, a organizovani su i protesti. Državni vrh je reagovao tvrdnjama da još nije doneta nikakva odluka, a usledili su i pozivi na društvenu raspravu, zasnovanu „isključivo na argumentima”.

„Hoću da naše društvo u Srbiji donese odluku, ali da ljudi sagledaju sve argumente”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju iz Predsedništva 24. juna. Oko tri nedelje kasnije, Vlada Srbije donela je odluku kojom je projekat „Jadar” posle nešto više od dve godine, vraćen u život.

A dok su trčali ka novom mandatu na republičkom nivou, naprednjaci nisu slali konkretne signale da bi do ovakve rehabilitacije moglo doći. Uoči parlamentarnih izbora najava oštrog protivljenja takvim odlukama bilo je samo u opozicionim redovima.

Litijum sa tačkom

Početkom novembra 2023, samo nekoliko dana nakon raspisivanja parlamentarnih i izbora u trećini lokalnih samouprava u Srbiji, opozicioni pokret Ekološki ustanak objavio da je Vlada angažovala lobistu Džona Rendona za projekat „Jadar”.

[ #factcheck ] [ #spincheck ]

Gost emisije Novo jutro na TV Pink bio je poslanik SNS Vladimir Đukanović.

Slušali smo ga i zabeležili niz manipulacija – neproverivih i izmišljenih tvrdnji, zastrašivanje, targetiranje opozicije, veličanje predsednika Vučića… i ovo: pic.twitter.com/ht5hcDDSa1

— #dasenelazemo (@istinomer) July 30, 2024

„Nakon kraja politike Aleksandra Vučića i Rio Tinta, koja je doživela potpuni slom, i izazvala opštu pobunu stanovništva, na red stupa gospodin Džon Rendon, čiji je zadatak ovde da omekša celu priču, da pobunu ugasi, korak po korak, mic po mic, i da nekako otupe oštricu ekološke pobune koja se dešava svuda u Srbiji“, rekao je Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka, koji je na decembarske izbore izašao na listi „Srbija protiv nasilja”.

Njegove tvrdnje demantovala je tadašnja premijerka Ana Brnabić.

„Nemam tu informaciju, ne znam ni ko je taj čovek”, rekla je premijerka na konferenciji za novinare. Na pitanje povodom vesti da su Evropska komisija i Vlada Srbije potpisale 22. septembra pismo o namerama o pokretanju rada na strateškom partnerstvu u oblastima baterija i kritičnih sirovina, u koje spada i litijum, Brnabić je odgovorila:

„Je l’ sada loše što treba da budemo u partnerstvu sa EU o kritički važnim sirovinama? Mislim da je to dobro. Litijum nije jedina strateški suštinski važna sirovina za EU, ako se ne varam tu je i magnezijum. Ne vidim šta je problem da potpišemo ugovor o strateškom partnerstvu sa EU za bilo šta. Taj memorandum ima veze sa strateškim sirovinama i ima ih EU i mi možemo da razmenjujemo da bi obostrani razvoj bio jači i bolji. A što se tiče litijuma, za moju Vladu je stavljena tačka”. Dodala je potom i da „imamo izbore” i „ko zna koga će ljudi da izaberu”. 

„Ako izaberu ove nasilnike što su protiv nasilja biće stavljena tačka na sve osim na njihovo nasilje. Videćemo šta narod kaže”, izjavila je Brnabić.

Krajem novembra 2023, gostujući na TV Happy, litijum je kratko pomenuo i predsednik Srbije, i to u odgovoru na pitanje o ranijim protivljenima ovom projektu.

„Ja mislim da je to ljudima bilo dovoljno jasno ili trebalo da bude dovoljno jasno šta treba da radimo sa litijumom, ali tu lekciju nismo naučili u tom trenutku, šta da radite”, rekao je Vučić, bez opširnijih komentara, kao što je ranije bio slučaj, o tome kako smo napravili grešku jer smo odustali od litijuma.

Lider SNS-a i aktuelni premijer Miloš Vučević, samo tri dana pre izbornog, na pitanje da li će litijum biti na dnevnom redu sledeće vlade, izjavio: „Zaista ne znam, ali ne bih bežao od te teme nikada.”

Dakle, kada se uopšte pominjao tokom kampanje za parlamentarne i lokalne izbore 2023. godine, litijum je bio jedna nevoljno, ali načelno okončana priča. Opozicija je tvrdila suprotno, pa su neke političke opcije, mahom desno orijentisane, i u svojim ključnim porukama isticale da su protiv iskopavanja ovog minerala.

„Glavne tačke našeg programa su odbacivanje ’francusko-nemačkog’ plana, jasna i nedvosmislena zabrana kopanja litijuma i promena sistema. To su naše crvene linije i oko toga nećemo činiti kompromise”, rekao je Vuk Jeremić, tada još predsednik Narodne stranke i nosilac liste „Siguran izbor. Ozbiljni ljudi”.

Među glasnijim protivnicima bio je i Boško Obradović, tadašnji lider Dveri i jedan od nosilaca liste „Nacionalno okupljanje”. On je u debati „Reč na reč”, na RTS-u, rekao:

„Šta je ovde važno? Profit stranih kompanija koje neće da kopaju rudu litijuma u svojim zemljama, gde ga imaju više nego mi. Tamo čuvaju svoju životnu sredinu, tamo brinu o zdravlju svoga stanovništva, došli bi u Srbiju da ovde rudare i da ovde uništavaju našu zemlju, naš vazduh, našu vodu. Dakle, to je za nas apsolutno neprihvatljivo. Rio Tinto marš iz Srbije – to je jednostavna poruka, razumljiva za sve.”

Litijum sa zarezom i neki drugi nacionalni interesi

Kampanja za junske, lokalne izbore u 89 gradova i opština u Srbiji, kako je Istinomer već pisao, ostala je u senci rezolucije o genocidu u Srebrenici. Na ovoj, nacionalnoj temi, potiskujući one lokalne, insistirali su i najviši državni zvaničnici i mediji. Ali ni litijum više nije bio u tako dalekoj prošlosti kao pre. 

Samo nekoliko dana pre raspisivanja beogradskih izbora, izjave predsednice parlamenta Ane Brnabić zvučale su tako kao da projekat „Jadar” nikada nije ni zaustavljen.

„Moj stav je uvek bio da je to projekat koji je dobar za Republiku Srbiju. Da će taj projekat doneti mnogo toga dobrog, da će zaista promeniti sve naše perspektive. (…) To je bukvalno paralela sa Norveškom kakva je bila pre nafte i Norveškom posle nafte. E, to je Srbija pre litijuma i Srbija posle litijuma. (…) Ja se nadam da će u jednoj široj debati i većina građana Republike Srbije dati podršku tom projektu, a svakako većina građana Loznice i okoline, i Krupnja, zato što mislim da je, pre svega, za njih taj projekat važan”, rekla je Brnabić.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Istinomer (@istinomer)

Poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF) u Skupštini Srbije Radomir Lazović istog dana je pitao zbog čega je vladajuća Srpska napredna stranka „sakrila” Narodnu inicijativu za zabranu rudarenja litijuma i bora na teritoriji Srbije.

„Zašto su pobegli od rasprave u parlamentu kad su tako čvrsto uvereni da bi rudarenje bilo dobro za Srbiju? Zašto beže od rasprave, zašto se skrivaju od javnosti i po svaku cenu, pa i po cenu kršenja zakona”, pitao je Lazović, a preneo je portal Nova.rs.

Potom je kampanja za lokalne izbore počela, neki od opozicionih političara, onih koji su kasnije i izašli na izbore, izašli su u javnost s najavama da EU planira da potpiše memorandum o „kritičnim sirovinama” sa Vladom Srbije u kojem se spominje litijum. To je 13. aprila na društvenoj mreži „X” objavio Savo Manojlović, koji je na beogradskim izborima nastupio kao kandidat za gradonačelnika liste „Kreni-promeni”.

„Litijum se neće kopati! Svi ispred RTS-a. Večeras u 19h”, napisao je Manojlović.

S pozicija vlasti u jednom trenutku kampanje provukla se i poruka da se od projekta iskopavanja litijuma nije odustalo.

„Znači, da smo mi počeli recimo 2023. da proizvodimo litijumske baterije, naravno, 2022. da kopa se jadarit, i da imamo perspektivu da otvorimo drugu fabriku za proizvodnju električnih automobila, verujte mi, loznički kraj bi procvetao, a cela Srbija bi imala 10 milijardi više uračunatih u prihode i u BDP. To je sjajna vest, mi od toga nismo odustali i ja sam jedan od onih koji će otvoreno da govore da je to potrebno Srbiji”, rekao je poslanik SNS, Nebojša Bakarec, gostujući na TV Informer.

Predsednik Srbije je, pak, sredinom maja temu litijuma i dalje pominjao kroz nadu da će „jednog dana pametna Vlada govoriti o litijumu što je ogromna šansa za strahovit uspon i uspeh Srbije”.

Do kraja kampanje čule su se i ocene da iskopavanje litijuma predstavlja „smišljen plan etničkog proterivanja”, te da će meštani Gornjih Nedeljica, gde je predviđeno rudarenje, „blokirati sve”.

„Kad se budu pojavili bageri na terenu, da vidim tu policiju… Neka se javi taj policajac koji će da otera ljude iz Gornjih Nedeljica. Neka dođe Vučić i taj komesarčić Maroš (Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije, prim. aut.), da vide kako izgleda srpsko gostoprimstvo. Sramota je da ćutimo“, rekao je lider Ekološkog ustanka i poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta za N1.       

***

Litijum je tako, od „stavljene tačke”, do projekta koji će „promeniti sve naše perspektive” prošao put od samo nekoliko meseci. Onoliko koliko je bilo potrebno da se potvrde novi mandati starim predstavnicima vlasti. Sada je tema broj jedan, najavljivani memorandum o mineralnim sirovinama s EU je potpisan, a od vlasti stižu uveravanja da se neće ništa dešavati dok „najbolji eksperti iz inostranstva” ne budu mogli da „nam garantuju da će svi ljudi biti apsolutno sigurni”. Stigla je, međutim, i najava da bi do kraja godine mogao da se održi referendum. Ali ne o tome da li realizovati projekat „Jadar”, već o opozivu predsednika. 

„Podnesite zahtev vas 80. Nemojte ni 80 da tražite, 75 donesite potpisa, 80. Obezbediću vam ja ostatak potpisa i idemo pre kraja godine na referendum o opozivu predsednika jer to je ono što tražite. Ja ću da se borim protiv vas i tad. Evo ja vam omogućavam, nemojte da zamlaćujete narod, ne radite vi to zbog litijuma, pričam o političarima, ne radite vi to zbog toga i toga. Vi to radite zbog mene, hoćete meni da vidite leđa”, rekao je predsednik Srbije Vučić, u svom 174. obraćanju od početka godine.

S predsednikovom najavom, realnom ili ne, tema litijuma prebačena je na teren političkog nadmetanja kakvo se očekuje tokom izbornih kampanja. Kada bi trebalo da se odvija takmičenje u politikama i programima i kada bi i nosioci i pretendenti na vlast morali da otvore karte, odnosno pruže „sve argumente” da „društvo u Srbiji donese odluku”. Pre izbornog dana, a ne nakon što on prođe.