Pozorište Vučić
Dakle, avion sa g. Predsednik svih građana i suradnici, na putu za Vatikan, ne se pokvario, ne bilo padanja ko kamen i na nos, avion ispravan. Samo se nešto zabrljalo sa kafom i instrumentima. Ali, ko i u to da veruje. Mora da ima jošte razloga zbog kojih Predsednik nije video Papu. Biće onih prizemnih, najprizemnijih. Jer ovaj banalan, i u suštini benigan, primer pokazuje da je ovde sve besprizorna laž i šibicarska obmana.
Naravno, samo treba verovati ovoj vlasti, i sve njene obmane prihvatiti za jedine istine. Eto, i npr, šta reći na izjavu gospodina ministra Vulina, koji veli: Vlada zaslužuje visoku ocenu, jer su doneti svi reformski zakoni, i ostvareni veliki uspesi na ekonomskom i spoljnopolitičkom planu. Ova zemlja ne pamti da je imala više para u kasi. A zna se tko je Vulin gospodin, takoreći prvi do Najprvljeg Aleksandra. Kao takav post’o i počasni građanin Vitine, ko ne zna, opština sa srpskom većinom na Kosovu. Gospodin Vulin i zahvalio na nagradi, biranim rečima se zahvalio široj zajednici: Ovo je vaš način da kažete, ujedinjeni smo, čvrsti, znamo kuda idemo, izdržaćemo! Zlobnici bi odgovorili, kako da ne, idemo u krasni. Ali ne, ovo je pitanje opstanka, mora se biti jedinstveno, a onima koji krče put, sleduju priznanja i klanjanje.
Zato je bio, i jeste, u pravu pominjani gospodin Tomislav, koji je u susretu sa gospođom Mogerini, to je ona iz EU, rek’o: Vlada postiže značajne rezultate, ali o tome nema objektivnog izveštavanja. Neobjektivno i neadekvatno izveštavanje o radu vlade, pored NVO, jedno je od glavnih oružja za rušenje države, koja pokušava da uvede red i vladavinu prava. Pa ovo treba izglasati pravo u Ustav, pa da se svi dive fizički i mentalno, i bilo kako.
I taj Saša Janković, koji zaštitnik građana, treba da se divi, a ne da pita neodgovarajuća pitanja. Kad već pita, ima da mu se i odgovori, što na sebe, između jošte istih, uzeo mlađani gospodin Jovičić A, tkoji izvoleo reći: Zaštitnik građana Saša Janković predstavlja sramotu, a ne zaštitu za građane Srbije. On je neodgovorni politikant, koji se samo bavi neistinama i tračevima, i to za ogromne narodne pare. A gospodin Jovičić A. nije bilo tko, on je potpredsednik IO SNS, i mladi gospodin koji ima fakultetsku diplomu. Zato je Najprvlji Aleksandar s pravom upitao: Ko napada ombudsmana? Jasno je da Saša Janković, radeći svoj posao, sam sebe napada.
Stvarno, o čemu se ovde radi? Američki ambasador lično izjavio da reformske mere Srpske vlade počinju da daju opipljive rezultate, jer se primećuje poboljšanje ekonomske situacije u zemlji! Ministar Tasovac lično progovorio da Srbija može da bude uzor u oblasti medija, kolega mu Selaković, da je sloboda medija prisutna i raširena. I ovo, tuto kompleto, da uđe u ustav, i da se nastavi sa to da se svi dive, fizički, mentalno i bilo kako.
Naravno, ako se prestignu zacrtani ciljevi i reforme, more malo i da se ukoči sa reforme. Eto, gospođa Udovički Kori veli da bi odluka o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, nakon pozitivnih ishoda u budžetu, mogla bude odložena, jer suština nije u otpuštanju, već u stvaranju jevtinije i efikasnije uprave. Ne daj bože, treba zbog te zacrtanosti ostanemo i bez takvih javnih delatnika, kakvi su npr. Državni sekretar u Ministarstvu privrede i onaj što Državni sekretar u Ministarstvu odbrane. Prvi bio konobar, dole u Surdulicu, ima srednju školu u Zenici, i onaj fakultet u Sremskoj Kamenici, polago tri ispita dnevno. Drugi bio šofer kod Jorgovanke Tabaković, i on ima fakultetsku diplomu.
Dakle, stvar je došla dotle da svi mogu samo da se dive, fizički, mentalo i bilo kako. Autor teksta bio svedokom kako to funkcioniše na licinom mestu. Prošle subote, u Koceljevi, ima reportaža u sledećem broju „Vremena“, Najprvlji Aleksandar otvorio most, koji izgrađen tri puta posle zadatog roka, i koji u celini i celosti dugačak 59,82 metera. Gospodin premijer, među narod od kog nije moglo da se prođe, u kamere poručio: Hvala vam za podršku koju dajete, jer nam to daje snagu da radimo još jače, još više, još složnije, još energičnije. Bez vaše snage i energije ne bi mogli ništa da postignemo. Kamere nisu snimile, a još manje rekle, da je poštovani narod, na most u Koceljevi, istovaren iz autobusa koji su stigli iz obližnjeg Uba. Ali, gledalac ne mora da zna koji su trikovi korišćeni u predstavi. Važni su aplauzi! I to da se metne u Ustav!
Autor je novinar nedeljnika „Vreme“.
