Pravda za Čedomira

Dakle, pronašao sam kanal, ugledao prepoznatljivu ikonografiju i aktere i… Usledilo je petnaestak minuta čistog hardkora i starog, dobrog Backovića! 

No, nemojte od mene očekivati detaljno referisanje ovog, po mnogim karakteristikama, prilično opscenog sadržaja. Morate znati da se, čak i kada postoji volja na strani svedoka, ovakvi nastupi najčešće i ne mogu adekvatno prepričati. Poput skoka padobranom u grotlo vulkana, ili jednomesečnog boravka na nenaseljenom pacifičkom ostrvu, postoje stvari koje se jednostavno moraju doživeti. Zbog toga ću se ograničiti na “hajlajtove”, nudeći neku vrstu “tizera”, dok ćete za puni užitak biti prinuđeni da u sopstvene domove primite Backovića, Marića i neimenovanu voditeljku programa simboličnog naziva: “Dobro jutro, Srbijo!”

U najkraćim crtama, saglasno shvatanju uvaženog gosta, predsednica Društva sudija, koleginica Dragana Boljević i moja malenkost, predstavljamo otelotvorenje većine zala domaćeg pravosuđa. Oličavamo “kliku” koja želi da “privatizuje sudstvo i učini ga privatnom prćijom”, kako bi sačuvala neosnovano stečene “privilegije” i ostvarila lične ciljeve. Dobra vest je što, i pored toga, građani ne moraju da brinu, jer je, uprkos našoj izuzetnoj žilavosti i spremnosti da se žestoko borimo za “svoju stvar”, Ministarstvo rešilo da nam ovom prilikom konačno stane na put! Ustavnom reformom koja je u toku, uz pomoć “evropskih prijatelja” koji su prepoznali o čemu je reč, oduzeće nam, kao uplakanoj deci “bombone koje smo želeli da prisvojimo”, kako bi pristup pravdi, običnim građanima, a našim žrtvama, konačno bio moguć (odobravajuće klimanje glava voditelja).

Mislite da preterujem? Varate se. Poslušajte još koji redak…

“Kako oni zamišljaju odgovornost?”, zapitao se u dramskom naponu pomoćnik Backović. “Tako što Miša Majić odgovara Dragani Boljević, a Dragana Boljević Miši Majiću”. Nakon teatralnog iščuđavanja napola probuđenog Milomira Marića, koji se verovatno još uvek pita kako je moguće da se ozloglašeni sudija i on prezivaju isto, i kolutanja očima neimenovane voditeljke koja je jedino shvatila da smo Dragana i ja članovi bande “Pink panter”, pomoćnik Backović ih je budinskom smirenošću uverio da mogu da se opuste. Objasnio je da smo mi (Boljević-Majić i slični, prim aut.) “najblaže rečeno bivša struka”. Najblaže rečeno!, pomislih. Šta li bi bilo da nije najblaže? Možda, konačno rešenje?!?

Istovremeno, pomoćnik Backović je citirao i nekoliko rečenica iz saopštenja novoformiranog Udruženja sudija i tužilaca, koje su neumoljivo podsećale na proglas “Ministarstva istine” Okeanije. Udruženje “Nove struke” se naime, od ovakvih kao što smo mi, “sasvim opravdano ogradilo”. Pred sam kraj, u skladu sa najboljim tradicijama nastupa “sam protiv svih koji nisu u studiju”, pomoćnik Backović nije izdržao da ne izrekne i grubu, činjeničnu neistinu (možda protiv uroka, šta li?). Upozorio je gledaoce da je valjda “ovaj Majić, samoproklamovani, ne znam šta je, lično sam čitao…” tvrdio kako “smo podmetnuli neki drugi primerak Venecijanskoj komisiji, i zato smo dobili pozitivno rešenje”, poentirajući uvek efektnim otkrićem da “upravo ta struka” (Majić and co, prim aut.), “oslobađa najveće kriminalce” zbog čega država kasnije mora da plaća ogromne odštete. 

Bilo je još dosta toga (npr. pežorativno označavanje tandema Boljević-Majić trećim licem jednine; “To se bilo uprlo, to je bilo zapelo…”), ali verujem da vam je već iz ovog kratkog prikaza, jasno da je vredelo! I to toliko da sam, zapravo, shvatio da mi je pomoćnik Backović u ovih nekoliko meseci neopravdanog izgnanstva, zaista ozbiljno nedostajao. Kako i zašto, pitate se. Evo ovako…

Najednostavnije rečeno, pomoćnik Backović je (sada se to već sasvim izvesno može utvrditi), jedan od najautentičnijih predstavnika ovdašnje činovničko-partijske oligarhije, koja i pravosuđe, jednako kao i državna preduzeća, prirodne resurse, pa i živote sopstvenih građana, tretira kao izborni plen. Takav mentalni sklop nijednog trenutka ne pristaje na “veštačku” ideju trodeobe vlasti. Suđenje, jednako kao i novac, položaji i beneficije, pripadaju onom ko je pobedio! The winner takes it all! Sve ostalo samo je prazna demagogija dokonih liberalnih mislilaca i salonskih filozofa, ili kao što je to onomad slikovito rečeno – nezavisno pravosuđe je ideološki mit!

Koliko god se njegovi nebrojeni klonovi upinjali, niko tako plastično kao pomoćnik Backović ne ume da nam objasni kako naši vlastodršci zaista vide tu “ideološku mitologiju”, i kako će to isto pravosuđe izgledati nakon njihovog amandmanskog stampeda. Nebrojeni sterilni izveštaji, navežbani recitali i simulirani okrugli stolovi ne vrede ni koliko jedno Backovićevo “pu!”, kojem u studiju, simulirajući pljuckanje u plajvaz, dočarava kako mi, sudijske mastiljare, vidimo deljenje pravde. Ostali činovnici u Ministarstvu, Vladi, Skupštini i njihovim NVO afilijacijama, ipak su samo bleda kopija ovog reformskog gurua. U njihovom uvijanju i fraziranju nema ni traga ove naturalnosti i autentičnosti, koju nam servira najveći među savremenim jus naturalistima!

Apelujem zato na Ministarstvo pravde: Nemojte seći granu na kojoj sedite, i ne lišavajte nas, barem dok Ustavna debata traje, pomoćnika Backovića, njegovih ideja i endemičnog kozerstva! Nemojte se više obazirati na zlurade primedbe stranih diplomata koji vam prebacuju njegovo, navodno sve češće, neprimereno ponašanje! Nemojte se osvrtati na govorkanja o njegovoj ličnoj posvađanosti sa sudstvom! Nemojte se opterećivati nedobronamernim opaskama po kojima bi rukovođenje pregovorima u Poglavlju 23, koje tradicionalno pratimo iz magareće klupe, trebalo prepustiti nekom pozvanijem! Sve su to trice i kučine koje padaju pred nepobitnom činjenicom da je samo pomoćnik Backović autentično lice aktuelne pravosudne reforme i njenih skrivenih potencijala. Zato mu, umesto “sklanjanja u bekstejdž” i “zaključavanja u špajz dok ne odu gosti”, dajte kameru i mikrofon i omogućavajući mu da nas, svako malo, raduje neponovljivim uradcima! Pustite ga da nesputano govori, preti i proziva! Nema nikog među vama ko to radi bolje, slikovitije i iskrenije. 

Pošaljite pomoćnika Backovića bez straha među građane! Omogućite mu da, ne skrivajući se, osniva nevladine organizacije koje će, blagodarno, “znati da uzvrate”. Dozvolite mu da ga upoznaju i drugi, kako bi lakše razumeli o čemu govorite kada mantrate o nezavisnom pravosuđu i kako bi konačno shvatili sa kim mi “strani plaćenici”, “izdajnici”, “neznalice” i “šićardžije”, ovde zapravo imamo posla. Niko bolje od njega ne ume da objasni vas! Kada bih mogao, umesto da sam pišem tekstove, pozvao bih pomoćnika Backovića da ih piše… Umesto da sam govorim u emisijama, pozvao bih njega da govori… Naposletku, umesto sebe, postavio bih njega da sudi! Mnogo bolje od mene, pomoćnik Backović objasnio bi svetu zašto se borim protiv pravosuđa kakvo instalirate! I niko slikovitije od njega ne bi umeo da doslika zašto, zajedno sa malobrojnim preostalim zanesenjacima, trošim energiju, vreme i sopstvene prilike na pokušaj spasavanja pravosuđa od štetočina poput vas. Za razliku od njemu formalno pretpostavljenih – lažnih, farsičnih Evropejaca, pomoćnik Backović je barem iskreni pravosudni Neron. Ostavite ga zato da, poput stvarnog ideologa, što češće tumači vaše misli, kako biste se, jednom kada misli i dela stignu na naplatu, lakše setili za šta ste se tako bespoštedno borili.

I zato, zaokružujući ovaj apel, u duhu jezika koji je na ovim prostorima jedino razumljiv, završavam obraćanje večnim pokličom fanatično iskrenog navijača: 

Pravda za Čedomira!