Radovi na sportskoj hali u osnovnoj školi „Hajduk Veljko“ u Kotlujevcu trebalo je, prema tabli koja stoji na ulazu na gradilište, da budu započeti početkom decembra 2010. i da se završe u roku od šest meseci. Investitor i suinvestitor gradnje bili su Ministarstvo omladine i sporta i grad Zaječar, a ugovorena vrednost radova bila je blizu 100 miliona dinara (od čega je Ministarstvo preuzelo obavezu da obezbedi 72 miliona, a grad preostalu sumu). Posao je, međutim, krenuo sa priličnim zakašnjenjem i umesto da đaci i građani koriste halu već sredinom 2011, ona je otvorena 1. maja 2012. godine, tačnije tri dana pred predizbornu tišinu. Glasanje se odavno završilo, a sala ni do danas nije predata na upotrebu.

Najpre je, kako smo saznali, problem bio što nije postavljena metalna konstrukcija za ojačavanje krova. To je predstavljalo ozbiljnu pretnju po bezbednost jer bi u slučaju obilnijih snežnih padavina moglo da dođe do urušavanja. Ojačanje je naknadno postavljeno nakon što je hala već bila pokrivena. Onda je došlo do spora jer se otkrilo da izvođač radova, firma „Kolubara“ (u kojoj je većinski vlasnik Miroslav Stefanović, kum gradonačelnika Zaječara), nije upotrebio materijal za pod u hali koji je predviđen projektom, nego neki drugi. Razmenjene su optužbe između Ministarstva sporta i izvođača, a na kraju je ostalo da će veštaci utvrditi ko je u pravu. Kada će se to dogoditi – nema pouzdanih informacija. Treba pomenuti i da je odlukom o budžetu grada Zaječara, koja nije doneta jer će u Zaječaru sada biti sprovedeni vanredni izbori, za izgradnju protivpožarnog puta oko hale bilo predviđeno još 11 miliona dinara. U odluci o privremenom finansiranju, koju je donelo Gradsko veće krajem 2012. godine, nema podatka da li će i kada taj put biti izgrađen.

Umesto lifta – traktorče

Iako se vlast mnogo dičila čuvenom „evropskom“ pijacom u Zaječaru, ona, zapravo, uopšte nije ni pomenuta u ugovoru koji su novembra 2010. godine sklopili Ministarstvo za NIP kao investitor, grad Zaječar kao suinvestitor i opet „Kolubara“ iz Mionice, kao izvođač. Na tabli koja je stajala na gradilištu pisalo je da se zida javna garaža i rekonstruišu dve ulice. Vrednost tog ugovora i onog koji je kasnije potpisan zbog dodatnih radova bila je oko 130 miliona dinara. Iako su poslovi trebalo da budu okončani do kraja marta 2011. sve je više puta odlagano. Slučajno ili ne, tek „svečano otvaranje“ upriličeno je baš pred same izbore. Iako u tom trenutku objekat nije bio potpuno završen, to nije smetalo samom vrhu URS-a, u sastavu Mlađan Dinkić, Verica Kalanović i Boško Ničić, da dođe i istakne značaj nove zelene pijace koja se nalazi na betonskoj ploči iznad garaže. Niko od njih nije tada objasnio gde je obećani teretni lift, koji je trebalo da pomogne piljarima kako bi robu preneli od garaže do tezgi. Umesto njega ostala je rampa sa priličnim nagibom kojom natovarena vozila nisu mogla da se kreću. Tek nedavno, pred najavljene nove vanredne izbore, pojavio se traktorčić JKP „Kraljevica“ koji pijačnim danima (sredom i subotom) glumi teretni lift. Ostalim danima prodavci i dalje proizvode moraju sami da guraju uzbrdo.

Sama javna garaža, na kojoj se nalazi pijaca, još uvek nije završena. Nedostaje joj osvetljenje, kao i upotrebna dozvola. Za njen završetak je, prema nezvaničnim informacijama jer zvaničnih nema, biti potrebno još oko 25 miliona dinara. Tako bi ceo objekat, umesto 104, koštao više od 150 miliona dinara.

Poskupeo je i pompezno predizborno otvoreni pokriveni bazen u Zaječaru. On je, prema osnovnom ugovoru koji je potpisan sa MPP „Jedinstvo“ iz Sevojna i D.O.O. Artech iz Beograda, trebalo da košta oko 59 miliona dinara, ali je zbog dodatnih radova koštao desetak miliona više. Ni to nije konačna cena jer Jedinstvu nisu u potpunosti plaćeni izvedeni radovi, pa je račun Ustanove za sport, koja je investitor novcem iz budžeta grada Zaječara, blokiran već nekoliko meseci. Tako će pokrivanje bazena balonom bez metalne konstrukcije zbog sudskih troškova i kamata biti skuplje za još nekoliko miliona dinara.

Nažalost, to nije jedini problem sa bazenom. Zbog velike rupe u budžetu grada Zaječara on od završetka letnje sezone praktično nije ni korišćen, jer nije bilo para za kupovinu gasa za grejanje. Tako su protekle zime Zaječarci, umesto zatvorenog bazena, imali ledenu balon halu na Kraljevici.

Maglovita fudbalska bajka

Bez obzira što organi grada Zaječara nisu usvojili strategiju razvoja sporta i što građanima nikada nisu prezentovana bilo kakva istraživanja o tome da Zaječar postane centar za pripreme sportskih ekipa, takav kompleks se već nekoliko godina gradi novcem iz budžeta. Po nečijoj zamisli na Kraljevici se grade fudbalski tereni čija bi kruna trebalo da bude rekonstrukcija gradskog stadiona po standardima FIFA. Rekonstrukcija je najavljena još 2010. godine, kada su na sednici Skupštine grada Zaječara donete o odluke o prihvatanju učešća u sufinansiranju projekata iz programa podrške građevinskoj industriji i o prihvatanju obaveze servisiranja duga za projekte iz programa vanredne podrške građevinskoj industriji u Srbiji. Tim odlukama grad je prihvatio obavezu da servisira 50 procenata duga po osnovu odobrenih kredita za projekte rekonstrukcije stadiona i izgradnje zatvorenog bazena. Trebalo je da oba objekta koštaju 540 miliona dinara (stadion 240.000.000,00 bazen 300.000.000,00 dinara). Kasnije je odluka o bazenu promenjena i umesto gradnje pravog zatvorenog, rešeno je da se postojeći pokrije balon halom.

Ugovor o rekonstrukciji i dogradnji stadiona potpisan je krajem 2011. godine sa preduzećem „Kolubara“ d.o.o. Ugovorena vrednost radova je oko 170 miliona dinara, a rok za izgradnju bio je četiri meseca od uvođenja u posao. Taj rok je višestruko probijen, a od cele gradnje samo je ozidano prizemlje i sprat sportsko administrativnog centra. Iako zakon nalaže da izvođač na gradilištu istakne tablu sa podacima o objektu, naručiocu, izvođaču, datumom početka i završetka gradnje, iz priloženog se da videti da tako nije urađeno. To, naravno, nije slučajno jer su iskustva sa rokovima za druge objekte bila neprijatna, pa su datum početka i rok završetka gradnje jednostavno prećutani. 

Istinomer saznaje radovi toliko kasne jer nadležno ministarstvo nije obezbedilo pare za do sada izvedene radove. Nezvanično, postoje izgledi da se novac ipak obezbedi i da Zaječar u dogledno vreme dobije stadion sa novom atletskom stazom, rekonstruisanim tribinama i osvetljenjem. Koje je to vreme – niko ne može pouzdano da kaže. Ne zna se ni da li će to biti dovoljno da maglovita fudbalska bajka o pripremama fudbalskih ekipa u Zaječaru postane stvarnost uprkos klimatskim i drugim hendikepima. Pitanje je da li je o tome neko uopšte razmišljao.

Hoće li i pred nove izbore zaječarski vlastodršci otvarati nedovršene objekte, a kasnije ponovo vraćati neimare da ih grade? Verovatno. Ono što je mnogo važnije pitanje jeste „hoće li birači ponovo nasesti na trik da nekoliko dana pred izlazak sve proradi, a da posle ostanu bez onoga što im je dato?“ Neka političari porazmisle.