Predsedniče, otkud vam to da nam je srednja klasa sve brojnija?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o zagađenom vazduhu u Srbiji i potencijalnim rešenjima, izjavio je da je to tema koja pre svega interesuje srednju, višu srednju i visoku klasu. Pri tome, ocenio je da je ona sve veća. Međutim, to nije skroz tačno i precizno, s obzirom na kriterijume koji se primenjuju pri određivanju klasa, kao i na sve izraženije ekonomske nejednakosti među ljudima u Srbiji.
Sâmi izrazi “srednja”, “srednja viša” i “visoka klasa” nisu dovoljno određeni, zbog različitih definicija. Stariji podaci Svetske banke pokazuju da je, prema jednom kriterijumu, srednja klasa poslednjih godina opala, a prema drugom neznatno porasla. Preklapanje klasa i indeksa materijalnog položaja javlja se u značajnoj meri, prema najnovijem istraživanju Instituta za sociološka istraživanja koji je sproveo još jedan ciklus ispitivanja klasnih promena u Srbiji. Njihovi podaci pokazuju da je ekonomska nejednakost u društvu u Srbiji i dalje velika, a udeo stanovništva u nižem sloju primanja je udvostručen.
Za to vreme, jeste porastao procenat onih koji imaju bolji materijalni položaj, a kojima uglavnom pripadaju više klase društva. Naša sagovornica, profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković-Rakić, takođe napominje da su nejednakosti u Srbiji ogromne, a da ne postoje precizna merenja klasa u Srbiji.
*Kvalitet života u inostranstvu nije veći nego u Srbiji
*Medicinari, zaboravite na put u Nemačku
“Ja mislim da o tome [zagađenju vazduha], naravno, najviše razmišlja srednja, srednja viša srednja klasa i visoka klasa u našoj zemlji. Ali je ona sve brojnija, sve veća, i mi taj problem moramo da adresujemo na pravi, mogući način”, izjavio je predsednik Vučić.
Iz kabineta predsednika nisu Istinomeru odgovorili – na osnovu kojih podataka on iznosi ovakve ocene, na koje konkretno klase misli i da li uopšte raspolaže podacima o procentima tog dela stanovništva.
Gde je srednja klasa?
Sâm pojam “srednja klasa” po sebi je problem, jer su definicije vrlo različite. Istraživanja i procene zavise od kriterijuma koje je istraživač postavio. Postoje objektivni, kao i subjektivni kriterijumi. U publikaciji Svetske banke, prihvaćena je granica od 75 do 125 procenata medijane primanja domaćinstava, odnosno između 11 i 28 dolara dnevno. Prema tome, navodi se u radu Svetske banke, tokom 2015. godine 45 procenata populacije u Evropi i Centralnoj Aziji je srednja klasa. U Srbiji, taj procenat je sa 43 odsto, tokom 2008. godine, pao na 38 u 2013. godini. Noviji podaci, kako je potvrđeno za Istinomer, uskoro treba da budu objavljeni.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković-Rakić ističe za Istinomer da ne postoji samo jedna definicija srednje klase koja je široko prihvaćena, i da u Srbiji nju čine domaćinstva koja mesečno ostvaruju između 40 i 120 hiljada dinara.
Prema objektivnim kriterijumima, određeni su pragovi u prihodima. Međunarodna organizacija rada definiše srednju klasu kao deo populacije koji ima zaradu između 60 i 200 procenata medijane (sredina dohodaka, poređanih od najnižeg do najvišeg). Istraživački centar PEV primenjuje raspon od 67 do 200 posto. Drugi autori, kako se navodi u publikaciji Svetske banke, koriste razliku od 75 do 125 procenata medijane. Jedan od problema kod ovog pristupa je to što se granice dohotka pomeraju od države do države.
Prema subjektivnim kriterijumima, srednja klasa može da se odredi prema osećaju pripadnosti. Odnosno, na definiciju utiče lična percepcija sopstvenog statusa. Problem je što odgovori zavise od toga kako je formulisano pitanje, a istovremeno mogu biti pristrasni. I ne moraju nužno da se poklapaju sa dohotkom.
Svetska banka objavila je da se siromaštvo u Srbiji smanjilo, ali u isto vreme usporio se i rast srednje klase – u periodu od 2000. do 2015. godine. Konkretno, navode da – ako se uzima raspon između 11 i 28 dolara dnevno, koje imaju na raspolaganju kao pripadnici srednje klase – taj broj je sa 43 odsto pao na 38, poredeći 2008. i 2013. godinu. Ako se uzme kriterijum primanja između 75 i 125 procenata medijane – srednja klasa u Srbiji je porasla sa 32 na 34 posto, između 2006. i 2013.
Preplitanje klasa i materijalnog položaja
Novije istraživanje o ovoj temi uradio je Institut za sociološka istraživanja, prateći više ciklusa promena kroz koje je prolazilo društvo u Srbiji.
Dakle, kako navode, u vreme 2000. okruženje je odlikovalo stanje razorenog sistema institucija. Posle smene režima usledile su reforme, a novi izazov nastupio je sa svetskom krizom 2008. godine. Period nakon izbijanja ekonomske krize se, s obzirom na ekonomske trendove u Srbiji, može podeliti u dve faze. Prva, od izbijanja krize 2008. do 2014. godine, obeležena je smenjivanjem godina recesije i ekonomske stagnacije, između ostalog, a druga faza je obeležena ekonomskim rastom i rastom zaposlenosti. U isto vreme, političku situaciju odlikuje jačanje autoritarnih tendencija.
Kako objašnjava profesorka Žarković-Rakić, najveći gubitnici od osamdesetih godina, usled povećane finansijske i trgovinske liberalizacije, tehnološkog progresa i slabljenja uticaja sindikata, jesu niži slojevi srednje klase. S druge strane, najveći dobitnici su, kako kaže, najbogatiji članovi društva. Srednjoj klasi se devedesetih pogoršala pozicija, a posle 2000-tih obrnuo se taj trend, pošto su reforme uglavnom išle na štetu radništva i nižih slojeva.
*Plate medicinara mnogo veće nego u Đilasovo vreme
Kako se navodi u radu Instituta za sociološka istraživanja – skala materijalnog položaja od pet nivoa (nizak, niži srednji, srednji, viši srednji i visok materijalni položaj) analizirana je na osnovu prihoda, potrošnje i posedovanja imovine. A hijerarhijska klasno-slojna šema je konstruisana na osnovu resursa (ekonomskih, organizacionih i kulturnih) kojima raspolažu pojedinci i stepena obrazovanja. Pritom, nosilac klasnog položaja je domaćinstvo, a ne pojedinac.
2) niži rukovodioci i sitni preduzetnici
3) stručnjaci i samozaposleni sa visokom stručnom spremom
4) službenici sa srednjom stručnom spremom i samozaposleni
5) kvalifikovani i visokokvalifikovani manuelni radnici
6) nekvalifikovani i polukvalifikovani ne/manuelni radnici
7) sitni poljoprivrednici
Poboljšanja i dublje nejednakosti
Šta govore istraživanja ovog Instituta?
“Uočava se da je materijalni položaj domaćinstava u Srbiji u periodu konsolidacije kapitalističkog poretka poboljšan u odnosu na razdoblje ekonomske krize, ali je i dalje niži nego u početnim godinama postsocijalističke transformacije. Iako domaćinstva u sva tri analizirana perioda najčešće zauzimaju niži srednji materijalni položaj, primetno je da 2018, u odnosu na 2012, dolazi do porasta udela u svim kategorijama materijalnog položaja osim nižeg”, navodi se u ovom istraživanju.
Njihov zaključak je da je, generalno posmatrano, na kraju druge decenije 21. veka materijalna situacija domaćinstava povoljnija nego u vreme posle svetske ekonomske krize. A svetska kriza je, kako objašnjavaju, proizvela enormne nejednakosti, kao i dodatna raslojavanja.
“Kada se uporede podaci iz 2018. sa 2003, udeo domaćinstava u kategoriji nižeg materijalnog položaja je skoro duplo veći, a u svim ostalim kategorijama je manji, što znači da se sistemski utemeljene ekonomske nejednakosti, naglo uvećane u vreme privredne recesije, teško smanjuju…”, stoji u istraživanju.
Veza između klasno-slojne pripadnosti je značajna, dakle – većinski se preklapaju više klase sa višim položajima i obrnuto, a generalno gledano, materijalni položaj svih klasa je pogoršan do 2012. godine i donekle poboljšan do 2018.
U ovoj publikaciji, između ostalog, navodi se da se povećava broj domaćinstava koja mogu da priušte odlazak na godišnji odmor, iako tu mogućnost ima manje od polovine domaćinstava u Srbiji. Svako treće domaćinstvo ne bi moglo da priušti neočekivani trošak od 10.000 dinara. Kvalitetnu ishranu ne uspeva da obezbedi svako četvrto domaćinstvo. A 10 odsto domaćinstava ne može uvek da priušti nabavku lekova koji su potrebni nekom od članova.
„Povećava se polarizacija društva“
Pripadnici srednje klase, prema rečima naše sagovornice, imaju relativno stabilno zaposlenje i mogu da zadovolje aspiracije koje se tiču vlasništva nad nekretninama, boljeg obrazovanja, putovanja i slično.
“Dohodovni raspon srednje klase je velik, pa ne iznenađuje da većina misli da tu pripada. Mi smo deo evropskog prostora, gde se egzistencijalno siromaštvo meri sa nekoliko procenata, kao i procenat onih veoma bogatih”, kaže profesorka Žarković-Rakić.
Prema njenim rečima, ne postoje istraživanja koja mogu konkretno da odgovore na pitanje da li se srednja klasa kod nas u Srbiji smanjuje ili raste.
“Ono što može da se kaže je da se povećava polarizacija društva, jer raste raspon između onih najbogatijih i najsiromašnijih. Tako da 20 odsto najsiromašnijih kod nas ima oko 9,5 puta manji dohodak od 20% najbogatijih, i taj odnos je najveći u Evropi. Tako je od 2012, otkako imamo podatke. Ne znači da i ranije nije bilo tako, ali nismo imali podatke da se poredimo s EU pre te godine”, objašnjava profesorka Žarković-Rakić.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
