Pregovori Beograda i Prištine blokirani na granici
Srpski i kosovski političari ostaju “zaglavljeni” na nepoznatoj granici – između teritorijalnog razgraničenja i državnog priznanja. Sudeći po razmeni zvaničnih izjava obe strane, posle povratka sa zapadnobalkanskog samita u Berlinu, utisak je da je to jedina tema o kojoj su u poslednje vreme razgovarali, daleko od očiju javnosti.
Po dolasku u Beograd, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zvanično je saopštio da je razgraničenje njegov plan za Kosovo i da mu je taj plan propao. Rekao je da nije imao podršku javnosti, iako ga nikada nije javno objasnio. Prema njegovim rečima, ideja je bila “uspostavljanje granice koja bi bila pravedna i pravična“.
Aleksandar Vučić, Federika Mogerini i Hašim Tači / Foto: FoNet/TV FoNet
Šta to konkretno znači i dalje je ostalo “državna tajna”, pošto je predsednik Srbije naglasio da ne može javno da saopštava “nešto što nisam uspeo da dogovorim ni sa suprotnim taborom, ni sa međunarodnom zajednicom“. Na retoričko pitanje – šta je rešenje, on je odgovorio da će Kosovo u budućnosti i bez njegove volje i priznanja, “dobiti nezavisnost i suverenost na celoj svojoj teritoriji”.
“Pa ću onda da pitam mnoge koji su protestovali i govorili mnoge stvari zašto ste to radili i kako je moguće da niste mogli da sagledate realnost i što ste ometali mogućnost da Srbija izvuče nešto za svoj narod i svoju zemlju“, upozorio je Vučić.
Kosovski predsednik Hašim Tači objasnio je da je on u Nemačku išao samo po podršku za priznanje države Kosovo od strane Srbije. Doduše, i njegov koncept sadrži nove granice – linija razgraničenja se pomera ka Preševskoj dolini u sastavu Kosova (Bujanovac, Medveđa, Preševo).
Ucrtavanje novih linija i teritorijalno pomeranje između Srbije i Kosova nije naišlo na odobravanje na samitu u Berlinu, pa su se tako predsednici Vučić i Tači posle razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom vratili praznih ruku.
“Dok sam ja predsednik, neću da priznam Kosovo u ovim granicama”, poručio je Vučić.
Na drugoj strani, nema nijednog nagoveštaja da Priština ima nameru da ukine carinske takse, što je uslov Srbije za nastavak dijaloga, pa odnosi između Beograda i Prištine ostaju u kategoriji “zamrznuti konflikt”. Bar do novog susreta u Parizu sledećeg meseca, kada se očekuje da dvojac Merkel – Makron ponudi politički plan za pomeranje dijaloga sa mrtve tačke ka budućem “pravno obavezujućem sporazumu”.
Šta (ne)znamo o razgraničenju
Vučić je prvi put javno obznanio da razgraničenje vidi kao način rešavanje odnosa sa Kosovom još u avgustu prošle godine, prilikom otvaranja fabrike u Šidu. Ni tada, međutim, nije naveo nijedan detalj koji bi bio argument za takvu politiku. Naglasio je da ne može da govori o čemu pregovara sa kosovskim Albancima, jer bi tako “rušio našu poziciju i otvarao karte u pregovorima“.
On je podsetio i da njegova ideja nije ništa novo, da se o ideji o razgraničenju Srba i Albanaca govori decenijama, pa i da je o tome još sedamdesetih godina prošlog veka govorio pisac Dobrica Ćosić. Vučić je javno postavio i pitanje:
“Ko je postavio te granice? Neka Lešak, Leposavić bude druga država da ne biste pravili etničke granice. Sutra neka dođu do Vranja pa da se pitamo što nismo bili pametni i slušali ludog Vučića na vreme.“
Komentarišući ideju novih granica prema Kosovu, direktor kancelarije za Kosovo Marko Đurić objasnio je da ako bi Beograd i Priština ikada u budućnosti došli do sporazuma, Srbi na Kosovu i Metohiji bi dobili više.
“Srbija takvim sporazumom, ako će ga biti, može da ima samo više i teritorije i institucionalne zaštite i prava za srpski narod, srpsku crkvu, srpsku imovinu na Kosovu i Metohiji, i naravno više finansijske podrške za opstanak i ostanak Srba na Kosovu i Metohiji”, izjavio je Đurić.
Marko Đurić i Aleksandar Vučić / Foto: FoNet/Aleksandar Levajković
Za ideju povlačenja novih i drugačijih linija između Srbije i Kosova, predsednik Srbije dobio je i podršku od svojih koalicionih partnera socijalista. Sa dolaskom Trampa na čelo SAD, lider SPS-a i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, skreće pažnju da promena stava Sjedinjenih Američkih Država ostavlja otvorenu mogućnost da se i dalje vodi dijalog Beograda i Prištine o nalaženju trajnog rešenja za Kosovo.
“Ja sam oduvek govorio o razgraničenju, to jest potrebi da se izvrši razgraničenje na srpski i albanski deo Kosova”, izjavio je Dačić.
Ako je suditi po rečima portparolke ruskog MInistarstva inostranih poslova Marije Zaharove, Srbija bi mogla da dobije podršku Rusije za svoje rešenje. Na pitanje o stavu za promenu granica između Srbije i Kosova, ona je uzvratila kontrapitanjem: „Vi nećete imati problema sa tim?“
„Stav Rusije po pitanju Kosova je dosledan i zasnovan na međunarodnom pravu, poštovanju suvereniteta Srbije i njenog unutrašnjeg zakonodavstva. Mi od tog doslednog stava ne odstupamo“, istakla je Zaharova.
Potpredsednik SPS-a, istoričar Predrag Marković objasnio je da razgraničenje Srba i Albanaca ne podrazumeva povlačenje granice na Ibru, već poseban status za sve Srbe na Kosovu i Metohiji u različitim stepenima”.
“Razgraničenje mora da bude veoma nijansirano. Ono ne podrazumeva da se potpuno zaborave Srbi južno od Ibra, već da Srbi u enklavama, kao i naše svetinje i manastiri imaju poseban status“, rekao je Marković.
„Razgraničenje ili ništa“
Činjenica je da se u javnim diskusijama nije gledalo blagonaklono na razgraničenje kao moguće rešenje konflikta sa Kosovom, ni u Srbiji, a ni u Evropi, posebno Nemačkoj.
U domaćoj javnosti su argumenti protiv takvog rešenja išli od ukazivanja da Srbija ne može da se razgraničava sa “svojom teritorijom i svojim narodom” do upozorenja da bi to izazvalo nove etničke sukobe na Balkanu.
Evropski zvaničnici su podsećali da je za Evropu podela granica završena, i da je bilo kakva nova linija među državama po etničkom principu neprihvatljiva.
Foto: FoNet/Twitter Maja Kocijančić
Očekujući podršku za plan “razgraničenje ili ništa”, predsednik Srbije je očigledno stavio “sva jaja u jednu korpu”. Bez alternativnog političkog pristupa problemu normalizovanja odnosa sa Prištinom, on poslednjih dana poručuje da bez saglasnosti Srbije nema trajnog rešenja za Kosovo. Bez obzira šta svet mislio, predlagao i video kao dobru odluku za balkanski aktuelni konflikt, važno je ono o čemu se dogovore Priština i Beograd, ponavlja Vučić.
Dijaloga za sada nema, bar ne zvaničnog, a obe strane ostaju ukopane u svojim zamišljenim vizijama svetle budućnosti za svoje države i narod. Pariz je mesto sledećeg susreta, kada će, možda, Evropa ponuditi jače adute za novu rundu pregovora. Na primer, podsticaje za ubrzanje, na putu ka Evropskoj Uniji. Ostaje pitanje – na kom mestu je Evropa na listi političkih prioriteta zvaničnog Beograda i Prištine, pogotovo ako i Vašington ima nešto da ponudi?
Naslovna fotografija: FoNet/Twitter Maja Kocijančić
[proverime]
