Preletači kao društvena bolest
Ako želite da saznate ko su imenom i prezimenom preletači i u kojim opštinama rade - odete na sajt kojenavlasti.rs. Budući da ih se vlast ne stidi, već podstiče, na sve dozvoljene, a bogami i nedozvoljene načine - oni se i ne kriju. Jedino što ih drži u nekoj vrsti tajnosti je činjenica da ćete na sajtovima većine naših opština teško naći podatke o tome ko su uopšte odbornici ili kojoj stranci pripadaju, pa je zato nekada gotovo nemoguće pratiti put preletača, koji promene i više stranaka. Da smo zaista reformsko društvo čime se naša vladajuća kasta hvali i jedno i drugo zlo - preletači i netransparentni sajtovi lokalnih samouprava, bili bi nepoželjni. Jer iza oba stoji u suštini ista boljka - stav da je vlast jedino važna, ona je “isplativa”. Građani su tu da biraju. I šta bi više od toga?
U potrazi za preletačima, istraživačima CRTE, koji su mukotrpno tragali za podacima za ovaj sajt i otkrili ih za sada u jednoj trećini opština u Srbiji, pomogli su i sami preletači – troje njih je samo prijavilo svoje preletanje. Najčešče objašnjenje onih koji menjaju stranu posle izbornog poraza i priklanjaju se pobednicima, bez obzira šta o njima govorili pre izbora, je: pa ako čovek želi nešto da promeni (doprinese svom kraju, poboljša, uradi za…) onda to može da uradi samo sa pozicije vlasti…
Ovaj argument deluje logično, “čvrst kao stena”, neoboriv… ali, kao svaka solipsistička tvorevina (ona koja je dokaziva samo u okviru sebe same) pada u vodu kad se čovek izmakne i postavi pitanje: pa kojim ste se biračima to obraćali tokom kampanje? Da li ste ih obavestili o nameri da njihove glasove kapitalizujete odmah posle izbora prelaskom u vladajuću stranku? Da li mislite da birači imaju prava da budu obavešteni o tome šta nameravate da uradite sa njihovim glasom? Zašto im se, od početka, niste obraćali kao članovi vladajuće stranke, nego ste pravili svoje ili pristupali opozicionim? Da li je činjenica da ste zakasnili sa upisom u SNS (jer je broj preletanja najveći baš u ovu stranku) pa niste imali nikakve šanse da se nađete na njihovoj listi, bila presudna za ovaj manevar – da uđete u prvi pokret ili stranku koji su vam pri ruci i da se posle izbora nekako “ugurate” među vladajuće?
I kakva je to mantra da su lokalni izbori “nešto drugo”? Da na lokalu ideološke, političke i druge partijske razlike nemaju nikakav značaj? Ta priča da “smo svi isti na lokalu” – naprosto ne stoji! To je floskula koju su izmislili gubitnici, koji ne bi da se odrekni vlasti ni po koju cenu, ili naprosto oni koji u politici vide jedino ogoljeni interes – jedini smisao bavljenja politikom je vlast sama po sebi i po svaku cenu. Pa izvinite političari (čitaoci), ali i o govnima se može razmišljati različito – racionalno ili neracionalno, planski ili stihijski, koruptivno ili pošteno. I u zavisnosti od toga i kanalizacione mreže nam se razlikuju od mesta do mesta i mora da baš zbog toga 40% Srbije nema kanalizaciju uopšte? Da ne govorim o određivanju prioriteta u oblasti socijalnih usluga ili o rodno odgovornom budžetiranju, ulaganju u kulturu i svim tim svetonazorski indukovanim oblastima.
Politike, na svim nivoima od centralnog do mesne zajednice, uvek služe nekome, a nekome su na štetu. I baš po tome se stranke, pokreti, ljudi u politici – razlikuju. Kojim ljudima hoću da pomognem iz ograničenog opštinskog budžeta, a šta i kako hoću da suzbijem na osnovu svojih ovlašćenja, šta podstičem, a šta sečem – razlikuje se od čoveka do čoveka, a tek nikako ne može biti isto između različitih stranaka.
Sem – ako nije ideja da od svake samouprave napravimo po malu piramidu vlasti, koje služe da pomognu prvo onima koji su na vrhu vlasti, njihovom najbližem okruženju, rodbini – užoj i široj, prijateljima i poznanicima, kumovima, ortacima, pa su korak niže, oni koji opet nekoj svojoj “svojti” mogu i hoće da “završe nešto”, zašta bi im kao “običnim građanima” trebalo mnogo više vremena, novca ili truda. A na dnu piramide ostaju oni kojima su eto dosta i ta služba i platica, koju bi neko drugi krckao da u ovom vučenju nije baš “njihova” partija uspela da se dokopa vlasti.
A iznad celog tog nakaznog sistema da stoji jedan autoritet, nezamenljiv, neporeciv, koji misli i odgovoran je umesto svih nas. Zvuči poznato?
Svestan sam da sam ovom crnom slikom možda nepravedan prema sposobnim ljudima, koji odgovorno rade svoj posao i kojih sigurno ima u našim opštinama. Ali dok god budu ćutke trpeli da rade u naopakom sistemu koji favorizuje najgore među nama, podstiče najgore među našim osobinama i oslanja se na najgore delove naše tradicije – neka nose svoj deo odgovornosti. Baš kao i mi svi, građani, koji ćutke trpimo tu naopaku igru i puštamo da u njoj naša osnovna prava, kao što je biračko, budu grubo zloupotrebljena.
Ružna je slika organizacije vlasti na svim nivoima u Srbiji, baš kao i slika našeg društvo u celini koju reflektuje postojanje preletača. Preletači govore o bolesti jednog društva, o vlasti zarad vlasti, o društvu bez zakona i pravila, o građanima koji se povlače pred nepravdom.
Zato je je sajt Ko je na vlasti dobrodošao. Na njemu su prikazani podaci o stranačkoj pripadnosti svih lokalnih odbornika, predsednika lokalnih skupština, gradonačelnika i predsednika opština u Srbiji. Dodatno, na portalu se možete informisati o rezultatima lokalnih izbora, budžetskim planovima, izveštajima o izvršenju budžeta, kao i podacima o prinudnoj upravi.
Ali ono što je zaista zanimljivo nalazi se na sledećem linku: imena i prezimena i politički put top pet preletača u Srbiji, kao i lista svih preletača, koje je CRTA do sada uspela da prikupu. Ako ne nađete nekog ko je vama poznat, ne libite se da pošaljete podatke – konkurs je stalno otvoren.
Jer dok ne naučimo da se kao građani prema ovom spisku odnosima kao prema stubu srama, neće nam biti bolje.
U sledećem nastavku: “ Kako otkriti preletača”
