(Pre)slobodne tvrdnje jednog pulmologa
U momentu u kojem je pandemija korona virusa paralisala veliki deo sveta, potreba građana da budu tačno i precizno informisani može biti od presudne važnosti. Na širenje lažnih vesti često utiču i sami nadležni, čija je dužnost da se, posebno u ovakvim momentima, ponašaju odgovorno, i u javnost iznose isključivo pouzdane informacije i podatke. Pulmolog dr Branimir Nestorović, u jednom od nedavnih gostovanja, izneo je sa velikom ubeđenošću niz tvrdnji o COVIDU-19, koje su se, nakon naše analize, ispostavile kao delimično tačne, neutemeljene, neproverene ili još uvek nedovoljno ispitane.
Vlada Srbije je nedavno formirala Krizni štab za suzbijanje korona virusa “kako bi se obezbedilo blagovremeno i usklađeno postupanje nadležnih organa”, navodi se u Vladinom saopštenju. U Štabu se našao i pulmolog dr Branimir Nestorović, načelnik odeljenja za alergologiju i pulmologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Na prvoj konferenciji povodom pandemije COVID-19, održanoj krajem februara u Predsedništvu Srbije, Nestorović je privukao veliku pažnju javnosti svojom izjavom o “najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva”, o čemu je Istinomer već pisao.
Međutim, od trenutka u kojem je ova izjava izgovorena, pa do objavljivanja ovog teksta, u Srbiji je od korona virusa obolelo 149 osoba, a jedna je preminula, dok je u celoj državi proglašeno vanredno stanje.
Dr Nestorović je, uprkos burnim reakcijama dela javnosti u Srbiji, nastavio da se pojavljuje u medijima, pa je tako 16. marta gostovao na televiziji Happy, u emisiji “Ćirilica”.
Govoreći ponovo o korona virusu, on je izneo niz tvrdnji i podataka, čiju smo tačnost proverili konsultujući trenutne zvanične izvore i istraživanja.
Virus koji ne napada trudnice?
Prema rečima dr Nestorovića, ono što je najinteresantnije jeste da ovaj virus “ne napada trudnice”, kako je primetio “to je potpuno bizarno, to je jako teško objasniti jer je grip (sezonski prim. aut.) jako rizičan za trudnice, a ovde ništa”.
No, u izveštaju o “Zajedničkoj misiji SZO i Kine u borbi protiv korona virusa”, navodi se da je “od ukupno 147 testiranih trudnica, kod 64 povrđeno da imaju virus”.
Međutim, u prilog Nestorovićevoj tvrdnji, istaknuto je da nasuprot sezonskom gripu, “trudnice ne predstavljaju rizičnu grupu” kada je COVID-19 u pitanju, te da je “kod 8 odsto zaraženih trudnica ili onih za koje se sumnja da su bile zaražene virus uzrokovao težu bolest, dok je kod 1 odsto uzrokovao kritično stanje”.
Takođe, u članku “Pregnant and worried about the new coronavirus?” koji je objavio “Harward Health Publishing”, medijski i izdavački odsek Medicinske škole sa Harvardskog univerziteta, objašnjava se da se ”još uvek ne zna dovoljno o uticaju novog virusa na trudnice”.
Nijedno novorođenče rođeno u vreme epidemije nije inficirano?
“U Vuhanu je rođeno 22 dece usred epidemije, nijedno dete nije bilo inficirano. Mi kažemo nema transplancetarnog prenošenja. Znači ne inficira plod u utrobi majke”, istakao je pulmolog.
Međutim, UNICEF objašnjava da “u ovom trenutku nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili da li se virus prenosi sa majke na bebu tokom trudnoće” i da je ovo predmet trenutnog istraživanja.
Časopis Američkog lekarskog udruženja “JAMA”, objavio je istraživanje koje se bavi prisustvom korona virusa kod novorođenčadi, a u kojem je učestvovao i Univerzitet u Vuhanu.
U studiji je identifikovano 9 hospitalizovanih beba kojima je dijagnostifikovan COVID-19 između 8. decembra i 6. februara u Kini. Infekcija se dogodila nakon što se neko od ostalih članova porodice zarazio.
Sedam pacijenata je bilo ženskog pola, a rezultati istraživanja su pokazali da je “s obzirom na broj prijavljenih infekcija, broj zaraženih novorođenčadi bio mali”.
Ipak, ova studija je, kako se navodi, pokazala da “novorođenčad ipak mogu da postanu zaražena virusom”, uz napomenu da je ovo istraživanje bilo “ograničeno malim uzorkom isključivo onih koji su hospitalizovani”.
Koliko znamo o COVID-19 do sada?
Nestorović je, u svom izlaganju istakao i da “dosta dobro znamo kakav je ovo virus”, te da je on “sekvencioniran do kraja”.
Međutim, “Harvard Health Publishing”, u članku o korona virusu koji se ažurira na dnevnom nivou, u saglasju sa najnovijim informacijama, navodi da “postoji mnogo toga što još uvek ne znamo o COVID-19”.
Neka od pitanja na koje još nemamo definitivan odgovor su, na primer, “da li se osoba koja je već jednom bila zaražena može ponovo zaraziti?”
Zatim, “koliko dugo nakon što se osoba inficira ona postaje izvor zaraze za druge ljude?”
Kao i, “kada tačno postaje bezbedno da se oporavljeni pacijent ponovo slobodno kreće u javnosti?”
Koliko je COVID-19 sličan SARS-u?
Kako je dr Nestorović objasnio, COVID-19 “ima neke fragmente SARSA pošto je ista grupa virusa”.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO), takođe, navodi da ono što povezuje ova dva virusa jeste genetska sličnost, ali napominje da “oni nisu isti”.
“Virus koji izaziva COVID-19 i onaj koji je izazvao izbijanje teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) 2003. godine, genetski su povezani, ali bolesti koje izazivaju su prilično različite”, navodi SZO, i stiče da je “SARS bio daleko manje zarazan od COVID-19”.
Jedan od najstarijih i najprestižnijih medicinskih naučnih časopisa u svetu, “The Lancet” objašnjava da, iako postoje neke osnove sličnosti između ova dva virusa, vremenom su se iskristalizovale i neke jasne razlike.
“Osim što COVID-19 ima veću prenosivost nego SARS, činjenica jeste i da mnogo više pacijenata obolelih od COVID-19 ima blage simptome koji doprinose većem širenju virusa, budući da zaraženi sa blagim simptomima nisu registrovani niti izolovani”, navodi se u članku “Can we contain the COVID-19 outbreak with the same measures as for SARS?”
Korona na predmetima ne opstaje dugo?
“Direktan kontakt je problematičan, to je kapljična infekcija, virus na predmetima ne opstaje dugo”, objasnio je pulmolog.
Međutim, bitno je napomenuti da opstanak virusa zavisi od vrste površine i materijala na koju dospe.
Prema najnovijem istraživanju “Nacionalnih instituta za zdravlje” u SAD, COVID-19 je stabilan na aerosolima do tri sata, na bakru do četiri, 24 sata na kartonu i od dva do tri dana na plastici i nerđajućem čeliku.
SZO potvrđuje ove podatke i dodaje da ovo može da varira u različitim uslovima u zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha.
Nije ozbiljan virus, jer ne napada decu i mlade?
Nestorović je istakao i da, po njegovom mišljenju, ovde “nema neke suštinske dramatike”.
“Mi tek ulazimo u treću, četvrtu nedelju, kada će skočiti broj obolelih. Ali vi vidite da tu nema neke dramatike, suštinske. Ne može da bude ozbiljan virus koji ne napada decu i mlade. Čim ne napada ljude do četrdeset godina, koji su radno sposobno stanovništvo, i ja bih rekao odbrambeno stanovništvo, koje je sposobno da povuče i da ratuje”, kazao je pulmolog.
Međutim, SZO ističe da osobe svih uzrasta mogu biti zaražene novim korona virusom.
Takođe, SZO napominje da, iako je bolest usled infekcije korona virusom, uglavnom blaga, naročito za decu i mlade, ona ipak može izavati ozbiljne bolesti. Procene SZO su da “1 od 5 ljudi koji se zaraze, zahteva bolničku negu”. Stoga je kako objašnjavaju “sasvim normalno da se ljudi brinu o tome kako će epidemija COVID-19 uticati na njih i njihove voljene”.
*Istinomer je deo CoronaVirusFacts alijanse koju čini više od 100 fektčeking medija koji se bore protiv dezinformacija u vezi sa pandemijom COVID-19. Više o radu alijanse pročitajte ovde.
Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa
