Pričekaćemo na „Žeželjev most“

„Žeželjev” most u Novom Sadu trebalo je da bude završen do novembra ove godine, ali će taj rok sigurno biti probijen, jer izvođači radova, špansko – italijanski konzorcijum, traži promenu  ugovora i pomeranje roka završetka do jula 2015! U „Železnicama Srbije“, pak, tvrde da će most biti pušten u saobraćaj krajem naredne godine. „Železnice Srbije“ saopštile su da će ili izvođači radova na „Žeželjevom“ mostu ubrzati svoj posao i promeniti pristup prema srpskim železnicama i izgradnji mosta, ili će ugovor sa špansko-italijanskim konzorcijumom Azvi-Tadei-Horta biti raskinut.

Za kašnjenje početka radova većim delom odgovorni su izvođači radova „Azvi S.A.“, „Taddei“ i „Horta Costada“ i Inženjer („DB International“ i „Egis International“), jer su, kako smo saznali, kasno uradili glavni projekat i prolongirali početak radova. Bilo je problema i kod pripreme radova, što je dodatno zakomplikovalo gradnju. U Medija centru „Železnica Srbije“ Istinomeru je rečeno da su “Železnice” kao investitor dobile do sada dva odštetna zahteva u kojima se traži 570 dana produženja roka i šest miliona evra na ime režijskih troškova i izgubljene dobiti.

“Odštetni zahtev izvođač je uputio ‘Železnicama Srbije’ i na taj način pokušao da prebaci odgovornost za kašnjenje na investitora, čime bi stekao pravo na naplatu troškova koji neminovno prate sporu realizaciju. Na taj način izvođač je sam sebe finansijski iscrpeo, a izlaz vidi u neutemeljenim odštetnim zahtevima. Ako bi „Železnice Srbije“ pristale na produženje roka, automatski bi dale legitimitet izvođaču radova da naplati odštetni zahtev.”

Najgori scenario koji može da se dogodi jeste da podizvođači napuste gradilište i da se radovi zaustave. Trenutno se radi bez utvrđene dinamike radova i čeka se da li će Španci tražiti arbitražu za odštetni zahtev.

Kredit ili bankrot

Od predstavnika španskog konzorcijuma pokušali smo da na licu mesta dobijemo izjavu, ali niko od njih nije želeo da razgovara, uz obrazloženje „da to može da učini samo EU komisija“. Kako Istinomer saznaje, španska firma zbog krize ima problema da dobije kredit, jer banke traže velike garancije, koje izvođač radova nije u mogućnosti da obezbedi, a investitor ne daje pristanak.

“Do krajnje nezadovoljavajućeg stanja realizacije projekta izgradnje, ‘Žeželjevog’ mosta došlo je zbog kašnjenja izrade glavnog projekta, pribavljanja celokupne dokumentacije, uključujući i građevinsku dozvolu i, najvećim delom, kašnjenja u izvođenju radova. Za izradu glavnog projekta, kao i za radove odgovoran je izvođač, jer je to njegova ugovorna obaveza, dok je pribavljanje građevinske dozvole bila obaveza investitora. On je spreman da za zakašnjenje od 103 dana plati i zateznu kamatu, međutim, izvođač do sada nije ispostavio fakturu. Preostalo kašnjenje od 450 dana, isključivo je posledica izvođačevog neblagovremenog izvršavanja svojih ugovornih obaveza, napominju u ‘Železnicama’.“

„Železnice Srbije“ su 17. jula podnele zahtev za nadoknadu štete izvođaču radova.

“Investitor radova je špansko-italijanskom konzorcijumu ispostavio odštetni zahtev na ime štete izazvane izvesnim izostankom završetka mosta u periodu od minimum 530 dana, koliko je iznosilo evidentirano kašnjenje na dan ispostavljanja zahteva – kažu u „Železnicama“.

Pri obračunu ovaj period je umanjen za 103 dana za koje „Inženjer“ kao nadzornik radova smatra odgovornim investitora. Tako, ukupan iznos odštetnog zahteva predstavlja štetu investitora i svih korisnika usled odloženog završetka objekta.”

Most dobija obrise

Kada je gradnja konačno počela, izvođač je utvrdio da na novosadskoj strani mosta, na mestu gde će biti izgrađen peti stub prolaze magistralne cevi gasovoda i vodovoda. Geotehnička istraživanja očigledno nisu bila temeljno urađena, a još je gore je to što izvođač radova nije imao saznanja da dno Dunava nije očišćeno.

Trenutno, „Mostogradnja“ čisti srednji keson i priprema teren za izgradnju novog stuba na sredini Dunava, a na obalama se spaja konstrukcija mosta.

“Na petrovaradinskoj strani mosta u toku je montaža manjeg luka. Svi čelični elementi transportovani su šleperima iz Italije i urađen je tehnički pregled.  Na licu mesta, elementi se vare i montiraju na osnovnu konstrukciju mosta – kaže direktor projekta za izgradnju Žeželjevog mosta u „Železnicama Srbije“ Srećko Ugrica.

Prema njegovim rečima, radovi na obalama teku bez problema i očekuje se da uskoro stignu iz Italije svi elementi za veći luk koji će biti montiran na novosadskoj strani. U toku je izgradnja nosive konstrukcije koja će delom ići iznad reke.

“Istovremeno sa čišćenje terena oko kesona radi se zamena materijala tla jer ostaju rupe nakon što se izvade betonski elementi. Nadamo se da će ovi poslovi biti završeni do kraja septembra i onda počinjemo izgradnju stuba što bi trebalo do kraja godine da završimo – rekao je Ugrica.”

Na proleće bi trebalo da se na lukove montiraju sajle i onda bi most mogao da se montira.

“Cela konstrukcija oba luka rade se na obali i kada se završe i stub bude izgrađen na sredini Dunava dolaze Holanđani iz firme ‘Mamut’ da lukove lansiraju na njihovo mesto. Onda ostaje da se premoste stubovi na obali i izgrade pristupne saobraćajnice, a na kraju da se i montažni most sruši i pruga izmesti – objašnjava Ugrica radove koji ih čekaju.

Za pristupne saobraćajnice urađen je idejni projekat, a u planu je da se na petrovaradinskoj strani napravi kružni tok i deo puta buduće obilaznice oko Petrovaradina koji će prolaziti ispod prvog i drugog stuba.

Grob starog mosta na dnu Dunava

Ostaci starog “Žeželjevog” mosta, srušenog u bombardovanju 1999. godine, i dalje se nalaze na dnu Dunavu. Tone betona, šina, pešačkih staza, stubova javne rasvete nalazi se na dnu i zaustavljaju izgradnju jedinog rečnog stuba budućeg mosta. Do sada je sa dna reke izvađeno oko 300 armirano-betonskih gromada i drugih elemenata. Betonski ostaci u proseku su bili teški  dve do tri tone, što znači da je ukupno izvađeno oko 900 tona tereta. Glavni čistači dna Dunava čini četvoročlana ronilačka ekipa i jedan medicinski tehničar. Dušan Zmijanac, Predrag Božović, Lazar Gavrić i Jovan Brkić od 16. aprila svakodnevno pretražuju dno. Druga faza i čišćenje počelo je 28. juna. Markirano je 48 tačaka koje moraju da se oslobode od betonskih elemenata kako bi se pobile talpe i ispumpala voda iz kesona, da bi mogao da se izlije srednji stub. Kada ronioci napipaju gromadu ili neki drugi element, vezuju ga, a onda se on dizalicom vadi iz reke. Neretko moraju da pod vodom seku armaturu i oslobađaju komad po komad, pre nego što ga dizalica „Miljacka“ izvadi na površinu.

foto: Nikola Milićević