Prigodni jednodnevni rat sa Hrvatskom

Kako smo od konferencije u Pragu na kojoj su se očekivali pritisci na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji, fokusirali na još jedan „mali rat među komšijama”?

Kako se desilo da premijerka Srbije Ana Brnabić nema vremena da više od šest meseci sastavi novu vladu, ali ima da svakog jutra na televizijama ponavlja da je „Hrvatska pokazala otvoreno neprijateljstvo prema Srbiji svojim zahtevom da joj se onemogući uvoz ruske nafte preko Janafa”? Pomislio bi neko neupućen da je premijerka tek juče saznala da je Janaf skraćenica za Jadranski naftovod i da, zamislite, prolazi kroz Hrvatsku. I da je tek juče rečeno da se ograničenje odnosi na rusku naftu, a ne na uvoz iz drugih zemalja. 

I ne manje važno, kako su za bilo koju odluku Evropske unije krivci samo Hrvati? Ne pokušavajte da razumete, nije ni planirano da se razume, dapače.

Onima koji baš pomno prate prilike na političkoj sceni ostalo je da odgonetaju – kako smo od zabrinute, ali mirne avgustovske  najave da od prvog novembra Srbija više nema pravo uvoza ruske nafte, došli do oktobarskog fatalističkog da su za to, kao i za sve ostalo krivi Hrvati koji nas uništavaju još od 1941. godine? 

Pored toga, izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „Hrvati samo nastavljaju da rade svoj posao još od 1941. godine”, osvanula je danas na naslovnoj strani Večernjih novosti i Politike kao da je to nešto mudro, dalekosežno i dobro po srpsku državu. Podsetićemo, Vučić je već mnogo puta citirao izjavu: „Samo ti sinko radi svoj posao”, pripisanu Vukašinu Mandrapi, koju je  on navodno uputio svome dželatu – ustaši u logoru Jasenovac. Ta je rečenica u Srbiji davno prihvaćena kao istinita i ne upućuje se nikome bez razloga, već sa posebnim prezirom i željom da uvredite sagovornika. „Samo ti sinko radi svoj posao”, kaže se nekome ko je posebno pokvaren jer nanosi bol i štetu onome ko je slabiji i ne može da se brani. U ostalim dnevnim listovima naslovi „Iz Zagreba nož u leđa”,  EU bez snage da spreči hrvatsku sabotažu”, „Hrvati objavili rat Srbiji”, „Prljavi EU rat protiv Srbije” „Osveta Ustaša Vučiću i Srbiji” i neizbežno „Vučić razvalio Hrvate”. 

Zašto opet Hrvatska?

Hrvatska je odlično rešenje, i prosto uvek upali u državi u kojoj većina građana glasa za političare koji su bili na vlasti devedesetih godina prošlog veka, dok im isti ti političari prete da nas čeka vreme teže nego devedesetih.

Drugi razlog je što je Hrvatska članica Evropske unije, pa se onda u podobnim medijima može graditi slika da je  državni vrh neverovatno hrabar jer udara na jačeg, na onog koji i te kako može da utiče na budućnost Srbije. I još jedan razlog što je lako za sve optužiti Hrvatsku je što se političari iz susedstva  svojim izjavama da neće procesuirati pilote koje Srbija optužuje za granatiranje izbegličke kolone ili da je priča o ubijenoj  deci –  nepodnošljivo gadljiva, često sami nameću da igraju te nepopularne uloge krivca za situaciju u kojoj se Srbija nalazi. 

Nedavno je pobeda desničarske partije u Italiji iskorišćena za jednu prilično promašenu naslovnu stranu hrvatskog tabloida, za koju bi malo ko saznao da reakcijas rpskih političara nije bila preterana, kao i uvek. A ovo celo leto proveli smo u reakcijama na zabranu posete Jasenovcu, koja je bila glavna tema svih Vučićevih konferencija za novinare i brojnih specijalnih emisija, o čemu smo već pisali. 

Situacija je teška i biće još gore

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpuno je promenio svoju pobedničku retoriku, pa je od „Srbije kao ekonomskog tigra” iz 2016. godine, stigao do toga da je „grozno i biće još gore”. Zato ne čudi što se i odlazak na Prvi samit Evropske političke zajednice u Pragu, ovoga puta nije najavljivao kao susret sa velikim prijateljima, već više kao nešto „što treba preživeti”. U Prag su ga saradnici ispratili kao na ratište. Danima je premijerka Ana Brnabić ponavljala  da će se Vučić naći pod baražnom paljbom  i da „mu ne bi bila u koži” (iako bi to zapravo bio njen posao) jer će na Vučića biti izvršeni najveći pritisci (bez objašnjenja kakvi konkretno), te da će jedina tema biti – zašto Srbija ne uvodi sankcije Rusiji. Vučić je svoje „obraćanje naciji” već najavljeno kao istorijsko, odložio za subotu 8, oktobar, stvarajući atmosferu da je važno samo da se vrati iz Praga, da preživi sve te pritiske.

I po starom običaju, kada je situacija ozbiljna i građani čekaju šta će da čuju u tu subotu, nije bilo loše da se pojavi još neka, paralelna tema koja će malo da odvuče pažnju. Šta nikad ne dosadi glasačima aktuelne srpske vlasti? Sve nam nameštaju Hrvati jer nas mrze. I Evropska unija nas mrzi i sluša Hrvate, pa eto kad nam ne budu otvorili ni jedan klaster i kad objave da ne napredujemo, možemo da kažemo da nam takva zajednica i ne treba.

Burno jutro u Brnabić – Vulin – Vučić stilu

Izgleda da u poslednjih nekoliko decenija nekima nije bilo dovoljno huškanja u medijima zbog Jasenovca, Oluje, Petrovačke ceste, kama i jama, huškanja i trovanja, pa čim se nasluti neka nepopularna odluka ili  potez vlasti koji neće naići na ovacije, sve iz početka. I izgleda da taj isti igrokaz ne dosadi ni Beogradu ni Zagrebu, samo što nas postupci Hrvatske ne treba da zanimaju. Nego onih koji se zaklinju da ne vode politiku ni za Bajdena ni za Putina, već samo za srpski interes. Kako se brani srpski interes i koji su oni koji nikada neće izneveriti u toj podeli uloga? Predsednik Aleksandar Vučić koji ponekad nastupa kao da je lično preživeo logore Nezavisne države Hrvatske, zatim premijerka Ana Brnabić koja je čvrsto rešila da svima pokaže kako u stopu prati Vučićevu politiku i nezamenljivi Aleksandar Vulin koji piše saopštenja na takav način da ovo prvo dvoje deluju kao pomiritelji.

Za samo jedno prepodne Hrvatska je iz najvišeg državnog vrha Srbije optužena da je „iskompleksirana ustaška država”, da je počinila  „otvoreni akt neprijateljstva  prema Srbiji”,  da njena politika nema logike osim da napakosti Srbiji, te da je, kao što smo već rekli Hrvatska, time što je dovela do toga da Srbija ne bude izuzeta od sankcije na uvoz ruske nafte, samo radila svoj posao koji je započela 1941. godine.

Vučić jeste potvrdio da je odavno poznato da će EU uvesti ovu vrstu sankcija, da je ta odluka doneta mnogo ranije, ali da smo mi tražili da ta norma bude izuzeta i derogirana za Zapadni Balkan i Srbiju. A onda su se, kako je rekao, komšije pohvalile da su zaslužne za to što Srbija nije izuzeta uvođenje sankcije na uvoz ruske nafte.

„Ja uopšte ne krivim Hrvatsku. Hrvatska samo radi svoj posao i sve ono što je radila u prethodnih 80 godina. Što se tiče Hrvatske, vi ste se sami pohvalili da stojite iza toga protiv Srbije i da ste iza toga. Što se tiče uvođenja ili neuvođenja sankcija, ponoviću vam još jednom – niste vi ti koji ćete da vodite politiku Srbije preko slobodno izabranih predstavnika”, rekao je Vučić, dodajući da je „veoma ponosan na činjenicu da je Srbija slobodna zemlja i da sama donosi odluke”, rekao je vidno iznerviran predsednik obraćajući se prilično neprijatnim tonom hrvatskim novinarima. „Živela Srbija” izrečeno drhtavim glasom na kraju najobičnije kratke konfernecije za novinare, nije baš doprinelo dostojanstvu Vučićevog nastupa, šta god da je on nameravao.

Ni dan bez Vučića

I taman kad je konferencija u Pragu ipak prošla bez „nezapamćenih pritisaka” i kad se javnost pripremala za  subotnji govor u kojem će predsednik navodno da iznese neke novosti, Vučić je otišao u Novu Pazovu na otvaranje još jednog fabričkog pogona gde je sa nemačkom ambasadorkom i nemačkim investitorima razmenio zahvalnost, prijateljstvo i planove o razvoju i napretku. I da su Nemci, Švajcarci i Austrijanci mnogo pametniji od Srbije kad je reč o dualnom obrazovanju. Ni reči o izdaji Evropske unije. To je bilo juče.

Opet, u naknadnim izjavama za novinare, kad nema nemačkih prijatelja, osvrnuo se na neprijateljstva Hrvatske, pomenuo zavere sa Vatikanom, Jasenovac, spaljene kuće Vučića- zatrebaće za neki sledeći put.

Naslovna fotografija: Instagram / @buducnostsrbijeav