Pripreme za Turski tok počele i pre zvanične najave

Izgradnja Turskog toka samo što nije počela, izjavio je nedavno šef  Gasproma Aleksej Miler. 

 

 

Čini se da je odluka doneta preko noći. Samo dan nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin u Beogradu, 17. januara, zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem potpisao memorandum o proširenju podzemnog skladišta Banatski dvor. Međutim, kako pokazuju javno dostupni dokumenti, pripreme za izgradnju ovog gasovoda počele su pre više od godinu dana.

 

 

 

U ovdašnjoj javnosti, o izgradnji Turskog toka počelo je intenzivnije da se govori posle sednice Vlade od 23. novembra. Tada su usvojene izmene i dopune zakona o realizaciji projekta Južni tok. Za početak, promenjeno je ime gasovoda. Pa je članom 2. predviđeno da se umesto Južni tok, ovaj gasni pravac nazove „magistralni gasovod granica Bugarske – granica Mađarske“.

 

Ovim propisom bilo je predviđeno i da kompanija South stream promeni ime u Gastrans. To se, međutim dogodilo, još mnogo pre usvajanja ovog zakona. 

 

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), ime kompanije je promenjeno još pre godinu dana – 30. januara 2018. godine. Što praktično znači da su pripreme za Turski tok počele mnogo pre nego što je to zvanično objavljeno.

 

Inače, osnivači ove kompanije su Republika Srbija, preko Srbijagasa (49 odsto) i Gasprom iz Moskve (51 odsto). Podsećanja radi, Gasprom je odluku o odlaganju Južnog toka doneo još u decembru 2014. godine, nakon što je Bugarska, pod pritiskom Brisela odustala od ovog projekta. Srbija je tada ostala mimo svih gasnih tokova. Kompanija, međutim, nije ugašena jer je zvanično objašnjenje ruske strane bilo da će sredstva koja su do tada uložena za izgradnju Južnog toka biti iskorišćena za izgradnju nekog alternativnog gasovoda.

 

Prve pozitivne naznake stigle su još u junu 2017. godine. Bugaska i Srbija potpisale su sa Gaspromom  dokument „Mapa puta za izgradnju gasnotransportnih kapaciteta“.

 

U zvaničnim dokumentima Gastransa navodi se da je očekivani datum početka komercijalnog rada 1. oktobar 2019. godine. Ova kompanija je još u martu prošle godine testirala tržište, tako što je raspisala javni poziv kompanijama koje su zainteresovane za korišćenje ovog gasa da dostave neobavezujuću ponudu.

 

Trenutni projekat gasovoda, za sada predviđa ulaznu tačku na srpsko – bugarskoj granici (lokacija na teritoriji opštine Zaječar) i četiri izlazne tačke. Prva je u blizini Paraćina, druga na teritoriji Opštine Pančevo, treća u Opštini Žabalj, a četvrta na Horgošu.

  

Kompanija Srbijagas već je uzela kredit od 70 miliona evra kod pet banaka za izgradnju Turskog toka. Početkom decembra parlament je usvojio zakon kojim Republika Srbija garantuje ovaj kredit kod banaka: Sosijete Ženeral, Komercijalna, OTP, Poštanska štedionica i Vojvođanska banka. 

 

Ipak, sudbina ovog projekta je pod znakom pitanja sve dok Evropska energetska zajednica ne izda mišljenje o usklađenosti Turskog toka sa evropskom regulativom u oblasti energetike. Njihov odgovor očekuje se u februaru.

 

 

U međuvremenu, susedna Bugarska, koja je pre nekoliko godina odustala od Južnog toga, donela je odluku o izgradnji novog gasovoda.  Odluku je i zvanično, krajem novembra, potvrdio bugarski parlament. Uprkos uveravanju bugarskih zvaničnika da će ruski gas kroz njihovu teritoriju poteći po evrospkim pravilima, zapadni mediji pišu da se zvaničnom Briselu „podiže obrva“  na spomen ovog projekta.

 

Tako je, na primer, potpredsednik Evropske komisije Maroš Šafrovič izjavio kako će ovaj projekat biti pod veoma strogim nadzorom kako bi se osiguralo da se poštuju evropska energetska pravila.

 

 

On je tako između redova upozorio da će Bugarska biti u potpunosti zavisna od ruskog Gasproma.

  

Dakle, Evropa nema ništa protiv ako će novi gasovod služiti za prodaju i transport ne samo ruskog, već i gasa, iz drugih međunarodnih izvora. Problem je što tranzit i prodaja isključivo ruskog gasa nisu u skladu sa evropskom regulativom. Prema Trećem energetskom paketu, Bugarska treba da ostavi prazan kapacitet kako bi u budućnosti ovim tokom mogao da poteče i neki drugi gas koji nije ruski.

 

Mediji prenose i nezvanične izjave iz Evropske unije, prema kojima Brisel neće imati moći da spreči Bugarsku da nastavi sa ovim projektom, sve dok premijer Bugarske Bojko Borisov u ovom slučaju bude poštovao evropska pravila.

 

Ovakvu reakciju Brisela moguće je očekivati i kada je o Srbiji reč. Dakle, u načelu EU neće imati ništa protiv, ali će projekat biti pod strogom kontrolom, ali i pritiskom evropskih birokrata.