Priručnik za autokrate: Kako vlast u Gruziji, Slovačkoj i Srbiji koristi iste narative i taktike protiv protesta

Vlade koje se otvoreno distanciraju od EU, naginju Rusiji ili to čine manje otvoreno dok koriste ruske propagandne taktike – upravo to se dešava na političkoj sceni u Gruziji, Slovačkoj i Srbiji. Masovni protesti nezadovoljnih građana s jedne strane, a s druge političari na vlasti koji se čini da koriste isti priručnik (i narative iz ruskog priručnika). Pojmovi poput „obojene revolucije“, tradicionalnih vrednosti, „zlog“ Zapada i Majdana se ponavljaju i u Gruziji i Slovačkoj i Srbiji.

1. Strano mešanje i priručnik „obojene revolucije“ u sve tri zemlje – vlasti predstavljaju proteste kao pokušaje „obojene revolucije“ inicirane iz inostranstva. Ova taktika nije nova, ali je ponovo intenzivirana.

U Gruziji, vladajuća stranka „Gruzijski san“ optužuje Zapad i međunarodne organizacije poput USAID-a i NED-a za podsticanje državnog udara u stilu „Majdana“ preko lokalnih agenata – NVO-a i aktivista. Na primer, premijer Irakli Kobahidze optužio je domaće kritičare da su „agenti Globalne ratne partije“ koji su pokušali da svrgnu vladu i uvuku Gruziju u rat sa Rusijom četiri puta od 2022. godine.

U Slovačkoj, premijer Robert Fico tvrdi da proteste podržavaju strani akteri, uključujući ukrajinsku obaveštajnu službu i Gruzijsku Legiju, povezujući demonstracije sa Majdanskim ustankom u Ukrajini.

U Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić oživljava retoriku iz devedesetih, predstavljajući demonstrante kao plaćenike Zapada koji teže puču uz stranu podršku. Studentske proteste odbacuje kao prikriveni pokušaj destabilizacije, takođe ih označavajući kao „obojenu revoluciju“.

2. Delegitimisanje demonstranata i negiranje njihove samostalnosti – još jedna zajednička taktika je predstavljanje demonstranata kao marioneta stranih interesa, uskraćujući im ličnu autonomiju i autentične razloge za protest.

U Gruziji, demonstranti protiv ruskog zakona o stranim agentima označeni su kao radikali, „liberal-fašisti“, „LGBT aktivisti“ i protivnici crkve, optuženi za širenje „zapadne propagande“. Demonstranti se takođe nazivaju „bez domovine“ (što znači da su im lojalnosti u drugim državama, a ne u Gruziji) i „strani agenti“.

U Slovačkoj, vlada propagira lažnu tvrdnju da je trećina demonstranata ukrajinske nacionalnosti i da su ih opozicione stranke dovodile autobusima.

U Srbiji, vlasti koriste nacionalizam kao oružje, optužujući studente da su hrvatski špijuni i predstavljajući proteste kao zaverenički plan za odvajanje Vojvodine od Srbije.

3. Strah, teorije zavere i hibridni rat – sve tri vlade koriste poruke zasnovane na strahu, prikazujući proteste kao uvod u nasilje i haos.

Gruzijske vlasti, uključujući Državnu bezbednosnu službu, upozoravaju na nasilni puč podržan od strane stranih obaveštajnih službi, nakon čega bi usledio rat sa Rusijom. Provladini mediji pojačavaju teorije zavere koje povezuju proteste sa zapadnim planovima za otvaranje drugog fronta protiv Rusije u Gruziji.

U Slovačkoj, pretnje bombama i sajber napadi bez dokaza povezani su sa demonstrantima, jačajući narativ da su protesti deo šire destabilizacije zemlje.

Srpske vlasti šire teorije zavere da je urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu – tragična nesreća – bilo diverzija usmerena na destabilizaciju države. Takođe su tvrdili da protesti uništavaju srpsku ekonomiju.

4. Pridruživanje globalnim autoritarnim trendovima – narativi u sve tri zemlje odražavaju šire autoritarne tendencije. Izrazi poput „duboka država“, „strani agenti“ i „obojene revolucije“ koriste se za diskreditaciju protivnika i opravdavanje represije nad civilnim društvom.

Podudaranje narativa u Gruziji, Slovačkoj i Srbiji nije slučajnost, već deo zajedničkog autoritarnog priručnika koji koristi dezinformacije i strah kako bi ugušio neslaganje. Iako svaka zemlja ima svoje jedinstvene političke izazove, ponavljanje iste retorike naglašava globalni trend nazadovanja demokratije.

Šta se zapravo dešava u ove tri zemlje?

Srbija: Početkom novembra 2024. godine, nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu se urušila, što je rezultiralo smrću 15 ljudi. Nakon toga, protesti protiv korupcije neprekidno traju više od tri meseca, predvođeni studentima. Paralelno, nastavnici, studenti i diplomci nastavili su proteste i blokade škola širom zemlje. Protestne akcije zabeležene su u više od 416 gradova i sela. (Izvor: Arhiv javnih skupova) Oko 80% građana Srbije podržava zahteve studenata, dok trećina stanovništva aktivno učestvuje u protestima. (Izvor: Crta)

Srbija je doživela najdrastičniji pad demokratije i ljudskih prava u poslednjoj deceniji (prema Freedom House-u). Amnesty International je nedavno otkrio široku upotrebu nadzornih tehnologija u Srbiji, uključujući špijunski softver Pegasus kompanije NSO Group i domaći Android sistem NoviSpy, koji se koriste za prisluškivanje i represiju civilnog društva. Predsednik Vučić, kao spin diktator, ostaje centralna figura u medijima, koji oblikuju njegov kult ličnosti i šire anti-zapadne narative.

Slovačka: Nakon nenajavljenog sastanka slovačkog premijera Roberta Fica sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi u decembru 2024. godine, usledio je talas javnog negodovanja i protesta. Ove reakcije su dodatno pojačane nakon izjava potpredsednika parlamenta, koje je kasnije podržao i sam Fico, da Slovačka ne bi trebalo da isključi mogućnost napuštanja Evropske unije. Kao odgovor, organizatori protesta su mobilisali demonstracije kako bi potvrdili opredeljenost Slovačke za članstvo u EU.

Protesti se održavaju u više od 50 gradova širom različitih regiona Slovačke. Najveći protest, 7. februara 2025. godine, okupio je više od 100.000 ljudi: 45.000 u Bratislavi, 20.000 u Košicama, 8.000 u Banskoj Bistrici, kao i u mnogim manjim gradovima bez tradicije organizovanja protesta.

Proteste organizuje pokret „Mier Ukrajine“ (Mir Ukrajini) svake druge sedmice. Isprva su počeli kao reakcija na Ficovu posetu Moskvi, ali su kasnije prošireni kao izraz šireg društvenog nezadovoljstva potezima vlade. Demonstranti zahtevaju da premijer prestane sa pokušajima promene spoljnopolitičke orijentacije Slovačke, preispitivanja članstva u EU i NATO, kao i traženja saradnje s Rusijom. Takođe zahtevaju prestanak napada na Ukrajinu i Ficovu ostavku.

Gruzija: U junu 2022. godine izbili su masovni protesti nakon što Gruzija nije uspela da dobije status kandidata za članstvo u EU. U februaru 2023. godine, vladajuća partija je uvela ruski zakon o „stranim agentima“, koji je široko kritikovan kao nespojiv sa međunarodnim standardima ljudskih prava i 78. članom gruzijskog ustava, koji obavezuje sve državne organe da preduzmu mere za punu integraciju Gruzije u EU i NATO. Zbog protesta i međunarodne osude, zakon je tada povučen, ali ga je vlada u aprilu 2024. godine ponovo predstavila, iako je prethodno obećala da to neće učiniti. Uprkos mesecima protesta širom Gruzije, osudama zapadnih partnera, nasilnom gušenju demonstracija i predsedničkom vetu, zakon je konačno usvojen u junu 2024.

Protesti su ponovo eskalirali nakon parlamentarnih izbora 26. oktobra, ali je upravo saopštenje vladajuće stranke „Gruzijski san“ od 28. novembra dodatno pojačala demonstracije koje od tada ne jenjavaju. Stranka je tada objavila da „neće postaviti otvaranje pregovora o pristupanju EU kao prioritet do kraja 2028. godine. Takođe, do kraja 2028. odbacujemo bilo kakve budžetske grantove podrške iz EU“, čime su efektivno zaustavili proces evropskih integracija Gruzije.

Građani su masovno izašli na ulice ispred parlamenta u Tbilisiju, a vlast je odgovorila brutalnim suzbijanjem protesta i napadima na novinare, hapšenjem i prebijanjem demonstranata. Od početka protesta, stranka „Gruzijski san“ usvojila je nekoliko represivnih zakona – povećala je kazne za demonstrante, olakšala otpuštanje državnih službenika, proširila politička imenovanja u javnoj upravi, omogućila proizvoljna pritvaranja i pojednostavila novačenje u policiju. Nedavno je vladajuća partija najavila i nove zakone usmerene na cenzuru nezavisnih medija i gušenje civilnog društva. Uprkos rastućem autoritarizmu, demonstranti nastavljaju da zahtevaju vanredne izbore i oslobađanje političkih zatvorenika.

Uprkos rastućem autoritarizmu, demonstranti u sve tri zemlje nastavljaju da se bore za demokratska prava, zahtevajući poštene izbore, transparentnost vlasti i prestanak represije nad civilnim društvom.

Naslovna fotografija: Crta, FoNet