Privatizujemo Zvezdu i Partizan – godinama

„Ako vam neko kaže da ovako teško oboleli klubovi mogu da opstanu na ovakav način, lažu vas svi koji to kažu. Zvezda i Partizan ne mogu da opstanu ako se ne privatizuju. Zvezda se urušava, Partizan se urušava, troše se državne pare“. Ovako na pitanje o potrebi privatizacije fudbalskih klubova odgovara potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. I premijer Ivica Dačić je kazao da Partizanu I Crvenoj zvezdi država neće pomagati. “Ti klubovi treba da se privatizuju, jer su ovako svačiji i ničiji”, kazao je Dačić.
zakon_o_sport_marakana - Copy - Copy

Ovim izjavama ponovo je u fokus vraćena priča o privatizaciji sportskih klubova, koja traje godinama. Kao i mnogo puta do sada kao prepreka pomenut je nefunkcionalan Zakon o sportu, a kao rok za sređivanje je najavljeno sledeće leto, što je bio znak medijima da kao kupce navedu veliki broj pretežno ruskih oligarha i arapskih šeika. Kao u bajci.

No, to nije prvi put ni državnim službenicima ni medjima da se bave ovom temom. Šta više ta priča traje od 2001. godine kada je najavljeno menjanje starog iz 1996. godine. Iako se sve vreme govorilo o želji da se uredi sport, privatizacija je u suštini zavisila od političke volje koje nije bilo. Ovog puta stvari su za nijansu drugačije jer incijativa dolazi odozgo, odnosno od premijera, a ne kao što je do sada bio slučaj resornog ministarstva.

Kameni spoticanja bili su oblici vlasničke strukture, vlasništva nad nepokretnostima poput stadiona, pitanja da li će novac od privatizacije ići u budžet ili na račun klubova… U međuvremenu, nekada bogati klubovi, konstantno su siromašili i od udruženja koja posluju sa velikim dobitkom, postali su gubitaši. Istinomer podseća na to šta sun a ovu temu govorili državni funkcioneri od 2001. do danas. 

cz_par


2001.

Tadašnji zamenik ministra za privatizaciju u Vladi Srbije, Mirko Cvetković, avgusta meseca je najavio da će se fudbalski klubovi privatizovati po Zakonu o sportu i da će, bez obzira na to što su udruženja građana, kada se proces privatizacije završi, postati preduzeća. Oni će, najavljivao je Cvetković, biti privatizovani u naredne četiri godine, a pre toga mora da se utvrdi šta je od imovine sa kojom raspolažu zaista njihovo.

2002.
Prvi put je urađen nacrt Zakona o privatizaciji sportskih klubova je urađen 2002. godine. Od tada u stvari počinje saga o Zakonu koji će sveobuhvatno urediti sport.

2003.

Iz nacrta novog Zakona o sportu povučene odredbe o privatizaciji u očekivanju da se o tome donese poseban zakon, najavio je tadašnji načelnik Uprave za sport pri Vladi Srbije Srđan Bošković. On je rekao i da bi nosilac ove privatizacije trebalo da bude Vlada Srbije, ako bude reč o uredbi ili Skupština Srbije, ako privatizacija sportskih društava bude sprovođena zakonom.
„Prvi korak na tom putu promene vlasništva sportskih društava daće Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju u Vladi Srbije, i njegovi saradnici.“, tvrdio je tada Bošković

2004.
Bošković je najavljivao da bi do kraja godine trebalo u parlamentu da se donese strategija razvoja, a odmah zatim i novi Zakon o sportu, koji bi posebno odredio način i period vlasničke transformacije sportskih klubova.

2005.
Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović podneo je predlog Zakona o sportu, kojim bi se omogućila privatizacija klubova. Najveći deo novca od prodaje koristio bi se za finansiranje bazičnih sportova: atletike, plivanja i gimnastike, koji ne donose profit. Predlog nije usvojen na sednici Vlade Srbije.
Decembra iste godine Aleksandar Šoštar, direktor Uprave za sport, najavio je tri značajna zadataka za 2006. godinu: usvajanje zakona o sportu, pravljenje nacionalnog programa razvoja sporta i donošenje budžeta, koji će korisnicima iz ove oblasti doneti više sredstava nego proteklih godina.

2006.

Privatizacija klubova prebačena je iz nadležnosti Ministarstva prosvete i sporta u nadležnost Ministarstva privrede i privatizacije na čijem čelu je bio Predrag Bubalo.
„Nadležnost oko ovog pitanja prepustili smo Ministarstvu privrede i privatizacije pošto nikako nije moglo da se nađe pravo rešenje. koje bi klubovima pružilo sigurnost i izvesnost, a da privatizacija bude u skladu sa propisima“, izjavio je Vuksanović.
On je rekao da je potrebno da se postigne politički dogovor oko dva člana zakona koji se odnose na privatizaciju Crvene zvezde i Partizana, odnosno njihovih stadiona.
Stadion JNA 


2007.
Državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta Vlajko Senić rekao je da je izrada Zakona o sportu pri kraju i da će u avgustu biti u proceduri.
„Zakonom je bila predviđena i privatizacija, pa je zbog toga kasnio“.


2008.

Pomoćnik ministra za sport Aleksandar Šoštar, u aprilu, izjavljuje da je ubeđen u to da će predlog novog zakona o sportu po hitnom postupku biti izglasan u novom skupštinskom sazivu.
“Pitanje privatizacije nije obuhvaćeno zakonom i biće rešeno posebnim zakonom, u saradnji sa Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj.“
U oktobru ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković ističe da je “realno očekivati da srpski klubovi dobiju vlasnike iduće godine”. Formirana je i radna grupa od 32 člana, a ministarka je najavila da će se privatizacija rešavati kroz Zakon o sportu koji je u pripremi.
„Vlada bi trebalo da utvrdi predlog zakona najkasnije do 31. januara 2009. godine, a prva verzija će, kako se najavljuje, biti završena u decembru. Izmena u odnosu na raniju varijantu je što zakon o privatizaciji u sportu neće biti samostalan projekat, već deo Zakona o sportu.“


2009.

U aprilu je završen nacrt Zakona o sportu i najavljena javna rasprava koja bi trebalo da traje do sredine maja. “Tada će Vladi biti predložen konačan tekst Zakona“,rekla je ministarka Samardžić-Marković. U junu je izjavila: „Odmah po stupanju zakona o sportu prodaćemo dva naša najbolja kluba, već postoje vrlo zainteresovani kupci za njih”. Oktobar: Zakon o sportu, čiji deo je privatizacija i u koji se polažu nade, stigao je do kraja procedure u Vladi Srbije i, po rečima ministarke Snežane Samardžić Marković, ima samo još jednu prepreku: pitanje da li će procenu vrednosti klubova plaćati oni sami ili država.
Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković rekao da će 2010. godina biti u znaku transformacije fudbalskih klubova.
Novembar: Nacrt zakona o sportu treba bude usaglašen među ministarstvima, a zatim usvojen i u Skupštini Srbije. Predlog da Crvena zvezda i Partizan večiti budu izuzeti iz privatizacije.
Decembar: Predlog i dalje čeka da dođe na sednicu Vlade. U Nacrtu piše da privatizaciju klubova vodi ministarstvo zaduženo za privredu uz pomoć, ministarstva sporta i ministarstva finansija i Agencije za privatizaciju. 

snezana-samardzic-markovic


2010.

Mart: Ministarka Snežana Marković-Samardžić izjavljuje da će na jesen biti sprovedena privatizacija klubova, “a Zvezda i Partizan će imati velike koristi od toga”. Ona dodaje da “ipak, sigurno ih nećemo prodavati poput preduzeća. Vlada Srbije o tome treba da odluči, ali naravno da će privatizacija biti prilagođena sportskim specifičnostima”.
April: Zakon o privatizaciji sportskih klubova je u završnoj proceduri u Vladi i još se samo čeka mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Novembar: „Nacrt zakona trenutno se nalazi u proceduri i u narednih mesec dana pred Vladom bi konačno trebalo da se pojavi novi Zakon o sportu“, objašnjavao je državni sekretar za sport Slaviša Zlatanović.
“Država planira da zadrži stadione“, potvrdio je Slaviša Zlatanović.
Tri su načina da se uđe u privatizaciju: da inicijativu pokrene nadležni organ u samom klubu, da je pokrene Ministarstvo ekonomije, ili da je pokrene zainteresovani kupac, u dogovoru sa Ministarstvom ekonomije i klubom – objašnjava Zlatanović.

 
2011.

Mart: Skupština Srbije konačno usvojila Zakon o sportu. Privatizacija klubova je opciona, a ne obavezna. Prelazak sportskih udruženja u privatne ruke mogu da pokrenu Vlada i Ministarstvo sporta, a nikako zainteresovani kupac, dok stadioni ne mogu biti rušeni kako bi se na njihom mestu zidali stanovi ili poslovni prostor. Struktura vlasništva menjaće se prema pravilima koja su već predviđena Zakonom o privatizaciji. Prema odredbama Zakona, Ministarstvo sporta tokom narednih godinu dana mora da donese 19 podzakonskih akata, bez kojih dokument ne može u potpunosti da se primenjuje. To se nije dogodilo ni do danas.


2012.
Septembar:
Ministarka sporta Alisa Marić rekla je da je privatizacija sportskih klubova, pre svega Crvene zvezde i Partizana, “pitanje koje se ne može rešiti preko noći”. Za rešavanje pitanja privatizacije u sportu neophodno je da se pokrene kompletan političko-ekonomski establišment zemlje. Ministarstvo na čijem sam čelu nadležno je da pruži samo zakonski okvir u slučaju moguće privatizacije. 

 Aleksandar Vucic


2013.
Avgust:
Partizan i Zvezdu trebalo bi privatizovati jer su ovako i svačiji i ničiji, smatra premijer Srbije Ivica Dačić.
Septembar: „Mislim da ćemo spremiti zakonsku regulativu u narednim mesecima i ići u taj proces“, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i pozvao medije da pomognu njemu i budućem ministru sporta Vanji Udovičiću u nastojanju da se unese zdrav kapital u srpski sport i izvrši privatizacija.