Privredno čudo pred kolapsom

Veliki broj stanovnika Srbije i dalje je spreman da tvrdi da je Čačak malo privredno čudo, da je grad koji nema nezaposlenih, gde je visok lični dohodak, kao i da je za to zaslužan niko drugi do Velimir Ilić. Međutim, sumorna statistika govori da je Čačak sve, samo ne privredni centar. Veliki broj nezaposlenih, česti štrajkovi, plate ispod republičkog proseka, kolaps velikih privrednih sistema i privatnici koji u sve većem broju napuštaju grad, to je slika današnjeg Čačka. Ni priče da je za privredni preporod grada na Moravi zaslužan Velimir Ilić ne stoje. Naprotiv. Sudeći po statistici i izjavama privatnika najveći privredni sunovrat i kolaps privredna Čačka doživela je upravo za vreme vlasti Nove Srbije čiji kadrovi vode grad čitavih 15 godina. No, krenimo redom.

Privatno preduzetništvo ima veoma dugu tradiciju u gradu na Moravi i još od XIX veka to je osnovna karakteristika njegove privrede. Osamdestih godina prošlog veka Čačak je u SFRJ važio za grad sa najvećim brojem privatnih preduzeća. Grad je bio privredno živahan čak i devedesetih godina za vreme ekonomskih sankcija. U to vreme kada je retko ko imao posao u Srbiji i kada se radilo za 2-3 nemačke marke bilo je pitanje vremena kada će snalažljivost ovdašnjih privrednika biti zloupotrebljana u političkim kampanjama. Nismo dugo čekali. Nakon osvajanja vlasti 1996. godine, pa sve do današnjih dana, predsednik tada opštine Čačak i predsednik Nove Srbije Velimir Ilić u svojim nastupima širom zemlje plasira priču o ekonomskom bumu u Čačku, o gradu gde nema nezaposlenih i da je, naravno, za to on najzaslužniji.

„U gradu je otvoreno na stotine malih i srednjih preduzeća a nepregledne kolone vozila se svakog jutra slivaju u Čačak, dovozeći radnike za koje nema posla u njihovim mestima.“, govorio je Velimir Ilić krajem devedestih godina, a podsećaju Čačanske novine u broju od 17. maja 2011. godine

„Mi smo Čačak dobro organizovali. Srbija bi danas bila srećna da ima stotinu ovakvih gradova, odnosno opština. Mi imamo skoro pet hiljada privatnih preduzeća koja dobro rade. U tome smo najbolji. U sledećoj godini dobićemo još hiljadu novih preduzeća. Imamo mnogo stranih ulaganja. Evo, italijanske cipele koje se prave u Čačku. Dvadeset firmi radi na doradi i preradi pečurki s Italijanima, Nemcima. Više od 25 firmi rade s mešovitim inostranim kapitalom. Ovo je postao tržni centar ovog dela Srbije. S Novim Pazarom planiramo da otvorimo zajedničku banku, s tamošnjim privatnicima. Znam da organizujem i da napravim posao. Ja sam jedini u DOS-u koji je napravio opštinu i vrhunski je vodim.“(Glas javnosti, 10. 12. 2000. godine)

„Znam da me ne vole, znam da im smeta što u odnosu na ostali deo Srbije Čačak cveta, pa se trude da mi napakoste kako god im padne na pamet.“ (Ilustrovana Politika, 4. 5. 2002. godine)

„Narod neće elaborate, projekte, grafikone, on hoće da se kaže – uradili smo to i to, napravili smo tu firmu, zaposlili toliko ljudi. Ove programe i projekte koje sam godinama primenjivao u Čačku, mogu da primenim na nivou cele Srbije, ovde treba da se lupi o sto, zavede red…“ (Vreme, 17. 3. 2005. godine)

Međutim, od hiljade obećanih novih radnih mesta i preduzeća malo je ostvareno, a postojeće firme počele su, zbog loših uslova poslovanja i neadekvatne brige lokalne samouprave za položaj privrednika, da sele proizvodnju iz grada na Moravi.

„Fabrika duvana izgrađena kiparskim i grčkim kapitalom, pogon za izradu delova za ‘škoda’ automobile, fabrika konditorskih proizvoda, otvaranje ‘Eriksonovog’ postrojenja za sklapanje mobilnih telefona, izraelsko ulaganje u pogon za preradu voća i povrća, samo su neka od najavljenih ulaganja u Čačku. Od svih ovih pompezno najavljivanih investicija, pre svega u vreme kada je lider Nove Srbije Velimir Ilić bio prvi čovek grada Čačka, nije bilo ništa.“ (Blic, 25. 11. 2009. godine)

A šta kaže zvanična statistika, i to za prošlu 2010 godinu. Od 296 miliona dolara trgovinske razmene čačanske privrede, svega 89 miliona otpada na izvoz. To je pad za 15 odsto u odnosu na 2009. godinu, a čak 45 u poređenju sa 2008. godinom. Trgovinski deficit iznosi 117 miliona dolara, a pokrivenost uvoza izvozom je 43 odsto, pokazuju podaci čačanskog ogranka Regionalne privredne komore Kraljevo.

„Poremetio se i redosled proizvoda koji su bili dominantni prilikom izvoza, pa tako beležimo veliki pad eksporta junećeg mesa i brašna, koji su predstavljali bitan izvozni potencijal čačanske privrede. S druge strane, na prvo mesto izbili su konfekcijski proizvodi sa učešćem od 22 odsto u ukupnom izvozu. Slede produkti metalske industrije sa 16 procenata zastupljenosti, a potom municija i pirotehnička sredstva, kao i hartija…Evidentiran je pad proizvoda široke potrošnje od skoro 12 odsto, a kapitalnih proizvoda za čak 37 procenata. Sve to je dovelo do smanjenja plata u čačanskim preduzećima, ali i porasta broja nezaposlenih.“ (Gorana Tanasković iz čačanske filijale Privredne komore Kraljevo, Blic, 29. 11. 2011. godine)

…A čime i da privuče investitore?

Čačak je grad koji nema uređenu industrijsku zonu, grad koji nema rešene osnovne komunalne probleme, kao što su sanitarna deponija, uredno asfaltirane ulice, pristojna Carinarnica, uredan lokalni javni prevoz, kvalitetna distribucija vode, izvedene telefonske linije i konekcija sa adekvatnom brzinom i protokom za Internet kakvi su potrebni modernoj privredi. Zato i ne treba da čudi što u grad nije stigao nijedan strani investitor.

„U Čačku se već godinama nije pojavio nijedan veći investitor niti ima izgleda de će se to uskoro desiti. Dok se druge lokalne samouprave utrkuju da ponude što povoljnije uslove preduzetnicima ne bi li ih privukle u svoje mesto, neki značajni privrednici čak su premestili sedišta svojih preduzeća iz Čačka u druge gradove.“ (Press 10. 3. 2011. godine)

„Za 15 godina u Čačku nije otvoren nijedan proizvodni pogon. Od Čačka kao privredno najperspektivnijeg centra u Srbiji, o čemu su svojevremeno govorili pojedini političari koji su reprezentovali ovaj grad, do ozbiljnog ekonomskog kolapsa prošlo je svega nekoliko godina.“ (Blic, 29. 9. 2010. godine)

Predsednik Regionalne privredne komore Kraljevo Mladomir Novaković kao razlog izostanka većih investicija navodi činjenicu da investitorima nisu ponuđeni adekvatni uslovi u tim zonama.

„Kao da se gradsko rukovodstvo uljuljkalo uspesima iz polovine devedesetih. Čačak je stao, a u mnogim drugim gradovima opremljene lokacije su nuđene za džabe zbog dugoročne koristi – da bi se privukli i drugi investitori, zaposlili ljudi. Grad je mogao da pomogne privredi i kroz smanjenje lokalnih taksi i nameta.“ (Press 10. 3. 2011. godine)

Sličnog razmišljanja su i privrednici i sindikalni predstavnici.

„Na pitanje zašto se Čačak pretvorio u učmalu privrednu sredinu, privrednici, opozicija i sindikalni predstavnici upiru prst u lokalnu vlast. Jugoslav Milošević, vlasnik ‘Elektrovata’, jedne od najuspešnijih čačanskih firmi, navodi da je na građevinsku dozvolu za novi objekat čekao više od deset godina. Posle 17 godina rada Milošević je pre tri godine svoje poslovanje prebacio u Beograd.“ (Press 10. 3. 2011. godine)

Osim Elektrovata grad su, prema pisanju lokalnog nedeljnika Čačanske novine, napustile i firme Alumil i Motoremont.

„Ljudi na vlasti u Čačku su nesposobni, nezainteresovani, nemaju program ni plan, nema ko da pravi realne projekte. U ono što oni zovu industrijskim zonama nije uložen ni dinar. Komplikovana administracija i šetnja od šaltera do šaltera velika su kočnica- kaže Dragan Pantović, i dodaje da za 20 godina, koliko vodi firmu ‘Akvapan’, nijedan gradski čelnik nije došao.“ (Press 10. 3. 2011. godine)

Sumorna čačanska statistika

Broj stanovnika 117.072

Broj radno sposobnih 70.000*

Broj zaposlenih 25.000-30.000*

Broj nezaposlenih 11.108** -20.000*

Prosečna neto zarada u maju 29.033 dinara (u Srbiji 35.362 dinara)

Broj radnika u firmama pre privatizacije 12.800*

Broja radnika posle privatizacije 4.000*

* Izvor Samostalni sindikat Čačak

** Izvor Filijala Službe za zapošljavanje

Češće na ulicama nego u halama

U međuvremenu zbog loše privatizacije i nedostaka posla štrajkovi u Čačku su postali svakodnevica. Ovo je samo delimačan pregled radničkih protesta u poslednje tri godine:

„Jesen u Čačku protiče u štrajkovima radnika u privatnim fabrikama koji ne primaju redovno plate i protestu onih koji su u Tehničko-remontnom zavodu (TRZ) dobili otkaz. Oko polovina zaposlenih u Zavodu pre nedelju dana dobila je otkaze, ali i naredbe da se odmah udalje sa radnog mesta i razduže opremu i alat.“ (Danas, 7. 11. 2008. godine)

„Dvanaest radnika čačanske ‘Niskogradnje’, od 84 koja se već više od 40 dana nalaze u generalnom štrajku zbog neisplaćenih zarada, dobilo je otkaz.“ (Blic, 13. 3. 2009. godine)

„Većina zaposlenih u čačanskom privatnom ugostiteljskom preduzeću ‘Ugopromet“ juče ujutro su potpuno obustavili rad zbog neisplaćenih tromesečnih zarada.“ (Kurir, 24. 6. 2009. godine)

„Pregovori štrajkačkog odbora ‘Autoprevoza’ i poslovodstva nisu uspeli. Čačak i sutra bez prevoza, saobraćaj na svim prigradskim i međugradskim linijama obustavljen. Radnici traže povećanje cene rada, toplog obroka i socijalni program.“ (RTS, 28. 12. 2009. godine)

„Štrajkovi se spremaju u Trgovinskom preduzeću Prosveta, Slap grupi, Žitoprometu, a iako je raskinut kupoprodajni ugovor između većinskog vlasnika i Niskogradnje, radnici tog preduzeća su i dalje u štrajku. Tokom prošle godine u Čačku je u štrajku bilo oko 900 radnika iz pet firmi, a sudeći prema sadašnjem stanju, ova godina će biti izuzetno teška.“ (Fonet, 16. 1. 2010. godine)

„Talas štrajkova širi se Čačkom. U generalni štrajk juče su stupili zaposleni u fabrici čipsa i ‘Žitoprometu’, a za narednu nedelju ovaj vid protesta najavljuje se u Veterinarskoj stanici i Fabrici hartije ‘Božo Tomić’. Od prvog dana oktobra u Čačku bi u potpunoj obustavi rada moglo da bude preko 500 radnika, a imajući u vidu katastrofalnu situaciju u kojoj se nalazi čačanska privreda, taj broj bi uskoro mogao biti znatno veći.“ (Blic, 24. 9. 2010. godine)

„Više stotina radnika Fabrike čipsa i fabrike hartije blokiralo saobraćaj ispred Skupštine grada.“ (Ozon radio, 19. 7. 2011. godine)

Iako do sada nije realizovana nijedna investicija Velimir Ilić ne odustaje da Čačanima obećava nova strana ulaganja. Tako je nedavno preko lokalne TV Galaksije obećao dovođenje ruskih i kineskih investitora. O kome se radi i da li je nešto konkretno dogovoreno ostalo je bez odgovora.

Priču o privrednom sunovratu grada prati i priča o odlasku mladih iz grada. Ali to je već posebna tema kojom će se Istinomer uskoro baviti.