Produžetak roka za diplomiranje je „maltretiranje fakulteta“?

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je danas da ne želi više da „maltretira fakultete“ time što će studentima koji su upisali studije pre uvođenja bolonjskog sistema obrazovanja produžiti rok za diplomiranje. On je studentima poručio da „počnu da uče“, jer je „tolerancije i razumevanja bilo napretek“ i da će studije morati da završe po aktuelnom modelu. Ministar je prethodno naveo da studenti koji su fakultete upisali pre 2005. godine, odnosno pre „bolonje“, moraju da diplomiraju najkasnije do 30. septembra ove godine zbog „nedostatka tehničkih mogućnosti“.

„Mora se već jednom preseći. Već sam im dvaput činio uslugu i pokretao pitanje produžetka roka. Nema šanse da sada to učinim“, kazao je Šarčević.

Naime, kako tvrdi ministar, produžavanje roka je „tehnički nemoguća misija“ jer neki od predmeta koje su studenti imali kada su upisali fakultet više ne postoje, a problem predstavlja i to što za te predmete nema profesora. 

„Jednostavno postoje sada već tehnički problemi. Već je to neodrživo stanje. Kao kad proizvodite jedan tip automobila i dužni ste da proizvodite rezervne delove još deset godina, a sada vas još dvadeset godina iza toga to isto pitaju. Jer mi smo evo tri godine to produžavali od kad sam ja postao ministar, a Univerzitet ima velike primedbe“, kazao je Šarčević.

I rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović ističe da je izvođenje starih studijskih programa postalo „izuzetno zahtevno u organizacionom smislu“, i da je fakultetima teško da istovremeno rade na realizaciji velikog broja studijskih programa.

„Svi stari studijski programi su u većoj ili manjoj meri modifikovani u akreditacionim ciklusima koji su usledili nakon donošenja Zakona o visokom obrazovanju 2006. i više ne postoje. Akreditacija studijskih programa, između ostalog, strogo definiše i maksimalno opterećenje nastavnika i većina nastavnika ima velika nastavna opterećenja“, kazala je Popović.

Iako je napomenula da je Ministarstvo prosvete prepoznalo problem sa kojim se susreću fakulteti, rektorka je dodala da će konačnu odluku o statusu studenata doneti Skupština Srbije.

Podsetimo, Bolonjska deklaracija uvedena je 2006. godine, a prvobitni rok za završetak studija onima koji su ih upisali do 2005. godine bila je školska 2011/2012. Od tada, taj rok je više puta pomeran. Najpre je to bilo 2014. godine.  

Prvo je objavljeno da će tadašnji ministar prosvete Tomislav Jovanović predložiti da se završetak studija za „večite“ studente produži do školske 2017/2018. Međutim, izmenama Zakona o visokom obrazovanju rok je produžen do kraja 2015/2016. godine.

Zatim je 2016. godine Skupština Srbije usvojila nove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju kojim se starim studentima produžava rok za završetka studija za dve godine.

Poslednje pomeranje ovog roka usledilo je 2018. godine. Članovi Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije najpre su predložili da se rok za završetak studija ograniči na dve godine, zaključno sa 2020. godinom. Međutim, konačna odluka bila je na resornom ministarstvu. Ali, novim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju rok za završetak studija ipak je produžen za godinu dana, odnosno do 30. septembra ove godine.

Međutim, studenti kojima je sada ostalo nešto više od mesec dana da završe studije najavili su da će tražiti ocenu ustavnosti Zakona o visokom obrazovanju. Napominju da su studije započeli po Zakonu o univerzitetu koji nije podrazumevao rokove. Ističu da je najvećem broju starih studenata ostalo svega nekoliko ispita do kraja studija, a da među njima ima dosta majki, osoba sa invaliditetom, kao i onih koji fakultet u navedenom roku ne mogu da završe zbog posla. 

Verica Ivanović, predstavnica „starih“ studenata izjavila je da ta grupa studenata predlaže prelazno rešenje, odnosno da se rok za diplomiranje produži za dve godine, dodajući da je do sada peticiju potpisalo 3.000 studenata. Inače, procena je da je trenutno oko 10.000  studenata na koje se odnosi ovaj rok. 

Na strani studenata, u ovom slučaju, je zamenik predsednika skupštinskog Odbora za obrazovanje Ljubiša Stojimirović.

„Srbija nema razloga da se odrekne tako velikog broja ljudi koji su na pragu da postanu intelektualci, da budu vodeća snaga u našem društvu. Srbija mora da nađe način da se taj problem reši što pre i na najmirniji način bez ikakvih tužbi, bez obraćanja Ustavnom sudu“, naveo je Stojimirović.

Ministar prosvete, pak, ostaje pri stavu da ovim studentima „pravo na obrazovanje nije uskraćeno“, niti im je prekršeno neko ustavno pravo. Šarčević tvrdi i da stari studenti mogu da završe svoje studije „koristeći sada i novinu u Zakonu o sistemu o visokom obrazovanju, gde zaista mogu uz rad da studiraju jako mnogo“.

Međutim, studenti kažu da bi u tom slučaju većina morala da odustane od fakulteta, jer bi ih „bolonja“ vratila na drugu ili treću godinu studija.