Prohujalo u vihoru

Jednom sam već ugazio Ljubi Živkovu u atar i opet ću jer su me na to naterale vesti koje se vrte u krug a da ništa novo ne saznajemo. Nijedan događaj nije me zaokupio da na njemu šiljim pero dakle, oštrim se na papazjaniju. Koja se u narodu zove Dnevnik (bilo koje televizije). Po esnafskom pravilu, a pomalo i po navici, on počinje headlinesima. Dobrodošli, ovo su najsvežiji bajati najvažniji događaji svih naših dana.

Dobro veče, predsedniče. Od svih automobilskih marki psiholog preferira mercedes. Uporan je da ga doveze u Srbiju jer, kako veli, u Mađarskoj mu nije dobro od kako ju je napustio Janoš Hunjadi. Dobro ste pročitali, nije hjunda(j)i. Objektivni razlozi koji Borisa nagone da nemačka autoindustrija uduvava srpski vazduh u pneumatike jeste i činjenica da 10 procenata moravskih gastarbajtera u sebi nosi nemačku kulturu što, prirodno je, Srbiju čini bližu Nemačkoj. Usput, sunce tuđeg nemačkog neba, procenjuje psiholog, ne greje ih k’o što ovo greje.

Naučen da po potrebi tercira, Mlađan Dinkić zasenjuje podatkom da u Srbiji trenutno radi 110 fabrika iz oblasti automobilske industrije.

Uz blagi šliht predsednikovoj proceni Mlađa je prezadovoljan činjenicom da je na nečemu što je juče bilo njiva danas industrijska zona spremna da udomi proizvodnju automobila.

Vlasnica mercedesa i svememačkog autogazdinstva Angela Merkel nudi se da spasava evro i izvuče Evropu iz finansijskih problema. A kako nego dovođenjem mercedesa na Andrićev venac. Tamo gde je oduševljeno čekaju studenti, lekari, putari… i svi dokoni koji mesecima ne rade ništa osim što štrajkuju. Jer, posla nema. Dok ne stigne mercedes. Tu bi negde bio kraj prvom headlineu.

Sa mercedesa padosmo na konja. Višemilionski vredne, pa još i ukradene, Pikasove slike “Glava konja” i “Čaša i bokal” stigle su tajnim kanalima u Srbiju mnogo pre mercedesa. Gde ih je SBPOK, kao i onomad Modiljanijeve, i pronašao. Što se beleži kao uspeh a izgovara se – na konju smo.

A Svetlana Ražnatović – izgovara se Ceca – mogla bi da od silne dvorske kvadrature, zaostavštine komandanta iz onog rata za belu tehniku i zlatnu bižuteriju, ostane u garsonjeri. Prete joj oduzimanjem 140 kvadrata zbog duga. Tamo nekom. Uz klauzulu da joj je komandantova zadužbina već stavljena pod hipoteku koja garantuje da će Ceca vratiti ono što je maznula od države. Dug državi i društvu u celini platili su Sretko i Miloš, obojica ponovo osuđena na po 30 leta (i ostalih godišnjih doba) za ubistvo premijera Đinđića. Ali priča o njima je dosadna. Ne zaslužuju više nijedan redak ali ne zaričem se da ih u budućnosti neću pominjati. Tu bi bio kraj drugom headlineu.

Obaveštavam preosetljive, srčane bolesnike, gadljive na krv, kao i osobe mlađe od 14 godina da su naredne scene pune nasilja te im preporučujem da menjaju kanal. Najpre su se 90-e vratile u Beogradsku arenu u sentimentalnom muzičkom pakovanju nikad lošijeg muzičkog ukusa a potom je zapraštalo po asfaltu o čemu se sutradan čitalo u čituljama. Neki banditi orobili su banku i jedini plen koji su sobom poneli jeste smrt. Ubili su policajca. Njegove kolege, dok ne uhvate pljačkaše-ubice, makljaju maloletne klince u Novom Sadu. Zvuči kao kompenzacija a izgovara se – nasilje. Ono nije mimoišlo ni Libiju. Nakon višemesečnih borbi pao je Gadafi a za njim i režim. Osim što je pao, Gadafi je i ubijen, potom u zoru tajno sahranjen. Obama bi rekao da je to odličan primer kako prolaze diktatori terorističke provenijencije. Jedan takav, Karlos Iljič Ramirez, izgovara se – Šakal, po useljenju u samicu odbija zatvorsku hranu. Ni njemu se, kao ni Ceci, ne sviđa manja kvadratura. Od manjka prostora pati i Srbija čiji građani na jugu balvanima vode rat za povraćaj Kosova u preambulu Ustava. O Kosovu kao srcu Srbije – neću! To bi negde bio kraj trećeg headlinea.

I kao po dobrom uređivačkom običaju najvažnije stare vesti emituju se pred vremensku prognozu. Valjda zbog hladnih dana i nastupajuće zime poskupljuje grejanje. Ova informacija pripada pređašnjoj kategoriji vesti opasnih za one sa slabim srcem. Zanimljivosti, ako ih ima, poslednje su vesti pred odjavu. To uglavnom ne gleda niko, koga zabole za to što će za 100 godina na planeti biti 10 milijardi duša. Među njima i nekolicina preostalih Srba. U mercedesima.

Na kraju o vremenu. Ono će, kao i politika, imati red kiše, red oblaka, pomalo sunca, uglavnom oluje i magle. I vetra da sve to rastera. Za 100 godina neki Dnevnik objaviće da je nekada davno psiholog želeo Mercedes prohujao u vihoru. Javiće i da je poslednja zanimljivost u ovim vestima bila najava: Ostanite sa nama, u sledećem izdanju gledajte kako Bogoljub Karić tvituje.