Promena Ustava i stanje institucija – svi sumnjaju u sve

U dosadašnjem procesu promene Ustava nije bilo razmene mišljenja između vlasti i opozicije niti vidljive želje da se postigne politički konsenzus, a stiče se utisak da nije postignut visok stepen poverenja ni između zakonodavne i sudske vlasti. Nepoverenje u časne namere vlasti još je veće zato što pojedini narodni poslanici koji su dosta visoko u hijerarhiji vladajuće stranke, uporno ponavljaju da Ustav ne treba menjati i ne treba Narodnoj skupštini oduzeti pravo da bira sudije.

Da li je atmosfera u kojoj se menja Ustav važna?

Organizacije civilnog društva skrenule su pažnju predstavnicima delegacije Venecijanske komisije da je ključno da prilikom davanja mišljenja na nacrt ustavnih amandmana uzmu u obzir stanje demokratskih institucija i politički kontekst, od kojih zavisi da li će ustavne promene obezbediti suštinsku nezavisnost pravosuđa.

Za sada lepo ide

Ako se neko nadao kako će doći “neko iz Evrope” i upozoriti srpske vlasti da nije lepo menjati ustav u jednopartijskoj skupštini odnosno da će dovesti u pitanje legitimnost ovakvog parlamenta, shvatio je da se to za sada neće desiti. 

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić održao je prošle nedelje onlajn sastanak sa delegacijom Venecijanske komisije, na čelu sa predsednikom Komisije Đanijem Bukvikijem. Kako je saopšteno, Dačić je tada istakao da se Srbija trudila da osigura transparentnost i otvorenost procesa promene Ustava, pre svega kroz organizaciju brojnih javnih rasprava, i izrazio nadu da će Venecijanska komisija  predloge razmotriti na predstojećoj sednici. Iako je sastanak bio zatvoren za javnost, na sajtu skupštine je objavljeno da je predsednik Venecijanske komisije Đani Bukvikijo nagovestio je da će mišljenje izvestilaca na narednoj sednici Komisije biti vrlo povoljno za Srbiju i da je uveren da će kao takvo biti i usvojeno. 

Jeste da reč “nagovestio” ne znači praktično ništa i nije uobičajena za zvanična saopštenja, posebno je neobično da ekspertska misija, koja je usred procesa prikupljanja informacija, ukazuje na svoju konačnu ocenu. Ipak, za sad jasnije od toga nemamo.

Sudija Dragana Boljević: Biće bolje nego što je sada

Posle 10 javnih slušanja skupštinski odbor objavio je najnoviju verziju predloga amandmana za izmenu Ustava sa kojom je izašao pred Venecijansku komisiju. Manje više, ta javna slušanja bila su samo zamajavanje javnosti jer ne samo što ih je bilo teško razumeti, već nisu doprinela većoj izmeni predloga. Članica Radne grupe za izmenu Ustava Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije potvrdila je za Otvoreni parlament da su za sada prihvaćene samo sugestije u delovima koji nisu sadržinski bitni, ali čine zakon preglednijim. 

„Ovo nije konačan tekst i on će biti utvrđen tek kada sredinom oktobra stigne mišljenje Venecijanske komisije. Ukoliko bude nekih ozbiljnih sugestija verovatno će odbor uneti izmene“, rekla je Boljević. 

Ona je uverena da će stav Venecijanske komisije biti pozitivan, jer su predložena rešenja mnogo bolja od postojećeg Ustava, a glavna izmena je da sudije bira Visoki savet sudstva. Ipak, Boljević se nada da će Venecijanska komisija ukazati na još dve stvari.

„Jedno je sastav petočlane komisije. Naime, ukoliko skupština ne uspe dvotrećinskom većinom da izabere pet članova Visokog saveta sudstva (VSS) iz reda istaknutih pravnika, onda na scenu stupa komisija i bira ih prostom većinom. Dakle troje ljudi bira VSS. A tu komisiju čini Predsednik Skupštine, predsednici Vrhovnog i Ustavnog suda, Republički javni tužilac i Zaštitinik građana. Sve njih po zakonu bira skupština. Tako da vladajućoj većini neće biti neugodno da namerno ne postigne dvotrećinsku većinu i da prepusti komisiji da izabere te članove”, objašnjava Boljević. 

Kako kaže naša sagovornica, ova vlast trenutno ima dve trećine, ali možda sledeća neće, i treba naći način da vladajuća većina shvati da treba da se dogovara sa opozicijom i da je izbor sudija državno, a ne političko pitanje. Jedno od mogućih rešenja bilo bi da sastav petočlane komisije “bude za vlast manje primamljiv, na primer da dva člana bira vlast, jednog opozicija, jedan da dođe iz profesure i jedan iz advokature. To bi bilo drugačije.“

Boljević kaže da se ovim amandmanima u Ustav unosi da Visoki savet sudstva treba da donosi odluke sa osam glasova od 11 članova, ali je to u praksi, kaže, gotovo nemoguće. Naime, predloženo je da VSS čini 11 članova, i to šest sudija koje biraju sudije i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Do sada je sve članove birala skupština i odlučivalo se prostom većinom. Sada predlagač ne želi prostu većinu iz straha da će odlučivati samo onih šestoro sudija koje su izabrale kolege, a da će oni koje bira Skupština biti zanemareni. Sa druge strane, deo struke smatra da bi insistiranje na većini od osam glasova moglo da parališe rad saveta. Kako je procenila naša sagovornica, najgore bi bilo pak da ovaj član Ustava izazove trgovinu „ja ću tebi sad da glasam, a ti ćeš meni drugi put“.  

Sudija Boljević smatra da je realno da se Ustav promeni do kraja godine. Venecijanska komisija će dati svoje mišljenje do sredine oktobra. 

„Naše vlasti mogu da prihvate eventualne sugestije i upute konačan predlog skupštini na usvajanje. Od momenta kad Skupština usvoji amandmane, ne može proći više od 60 dana do referenduma. Dakle sve može da se završi do kraja godine, a može čak i u novembru“, kaže Boljević.

U išćekivanju preporuka Venecijanske komisije, skupština će započeti prvo redovno jesenje zasedanje. Na dnevnom redu su porezi, krediti i muzeji.

• Dosije Ustavni sud (1): Služi li čemu ili kome?
• Dosije Ustavni sud (2): Od penzija do Kosova i Brisela
• Dosije Ustavni sud (3): Tajna drugog mandata

(Tekst je nastao u saradnji sa inicijativom “Otvoreni parlament”)