Propast kandidata RRA

Formiranje Republičke radiodifuzne agencije i njenog Saveta dobar je primer kako jedna dobra ideja u Srbiji, kada stigne na realizaciju, postaje prava agonija.

Zakon o radiodifuziji usvojen je 18. jula daleke 2002. godine.

To je bio prvi zakon u oblasti medija od promena vlasti u zemlji 2000. godine.

Prema tom zakonu, ulogu Vlade trebalo je da preuzme nezavisna agencija za radiodifuziju, a državna Radio-televizija Srbije trebalo bi da bude transformisana u javni servis – radio-difuznu ustanovu Srbije.

Zakon o radiodifuziji utvrdjen je posle deset verzija i nakon višemesečne javne rasprave.

Prema tada usvojenom zakonu savet agencije za radio-difuziju ima devet članova.

Zakon predviđa da četiri člana saveta predlažu skupštine i vlade Srbije i Vojvodine, a četiri rektori univerziteta u Srbiji zajedničkim dogovorom, zatim udruženja radio-difuznih glasila, novinara, filmskih i dramskih umetnika i kompozitora, domaće nevladine organizacije i udruženja građana koja se prevashodno bave zaštitom slobode govora, prava nacionalnih i etničkih manjina i prava dece, kao i crkve i verske zajednice.

Njih bira Skupština Srbije, sa liste od po dva kandidata ovlaštenih predlagača, što će se iz daljeg razvoja situacije pokazati kao problem.

Devetog člana predlazu izabrani članovi saveta, pri čemu on mora biti lice koje živi i radi na Kosovu.

Zadatak Agencije za radiodifuziju je da, u saradnji sa regulatornim telom u oblasti telekomunikacija, utvrdi strategiju razvoja radio-difuzije, nadležna je i za dodelu dozvola za rad medija i emitovanje programa, kao i druga pitanja za koja je u to vreme bila zadužena vlada.

Problem je nastao jer članovi prvog Saveta RRA nisu birani svi na isti vremenski period od šest godina kako zakon predviđa.

Naime, tri člana birana su sa mandatom od šest godina, tri člana su izabrana na pet godina, a tri su imala mandat od četiri godine.

Zahvaljujući tome, trojici članova Saveta – Slobodanu Doriću, Velimiru Miloševiću i Tomislavu Trifiću mandat je istekao 17. februara 2009. godine.

Kandidate koji treba da zamene ove članove predlažu profesionalna udruženja (radiodifuzna, novinarska i udruženja filmskih i dramskih umetnika), kao i domaće nevladine organizacije i udruženja građana koja se bave zaštitom slobode govora, prava nacionalnih i etničkih manjina i zaštitom prava dece.

Iako je u martu 2009. godine bilo jasno da su svi rokovi za izbor članova probijeni, rešenja nije bilo na vidiku.

Nevladine organizacije i strukovna novinarska udruženja koja su na funkciju u ovom regulatornom telu u prethodnom mandatu delegirali Velimira Miloševića i Slobodana Đorića, već su predložila nove članove, ali je u Skupštini Srbije postupak izbora vraćen na početak.

Naime, Zakon o radiodifuziji kaže da treba da predlože po dva kandidata, a na njihovim listama našla su se po tri, odnosno, četiri imena.

I tako je Savet RRA nastavio da funkcioniše „na mišiće“ dok se pred poslanicima 26. oktobra nisu konačno našla dva „novinarska“ imena.

Međutim, nijedan od dva predložena kandidata nije dobio potrebnu većinu glasova (126).

Nezavisno udruženje novinara Srbije za tu fukciju predložilo je Gordanu Sušu, dok je Udruženje novinara Srbije kandidovalo Milana Bečejića.

Poslanici SPS-a, JS-a i PUPS-a nisu učestvovali u glasanju, a poslanika LDP-a nije bilo u sali kada se glasalo, mada su ranije najavili da će glasati za Sušu.

Dakle, Bečejić je dobio podršku samo jednog poslanika, dok je za Gordanu Sušu glasalo njih 120. Kako je objašnjeno, Suša nije izabrana zbog „loše komunikacije među strankama“ u vladajućoj koaliciji.

Dragan Marković Palma iz Jedinstvene Srbije koja je deo poslaničkog kluba SPS-PUPS-JS objasnio je da je održan sastanak vladajuće koalicije u kojoj su i DS i G17 Plus gde je bilo govora o glasanju za kandidate.

„Na tom sastanku, kada je bio dogovor oko predloga kandidata, bio je Bane Ružić, i njemu je rečeno da će se glasati za drugog kandidata, a ne za Gordanu Sušu. Ja nisam bio na sastanku, ja nemam ništa proti Gordane Suše, poštovao sam stav, dogovor koalicije, odnosno poslaničkog kluba SPS-JS-PUPS„, rekao je u izjavi novinarima u Skupštini Dragan Marković, objašnjavajući ishod glasanja.

Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS-JS -PUPS , u izjavi za „Politiku“ objasnio ie da je ovde reč o nedostatku informacija unutar vladajuće koalicije.

„Koalicioni partneri su zanemarili potrebu da nas obaveste da su promenili svoj stav po pitanju izbora člana za Savet RRA i nadam se da će to biti poslednji put da dođe do takvog nesporazuma. Inače, naša poslanička grupa uvažava oba kandidata i smatramo da i Suša i Bečejić zadovoljavaju uslove da budu članovi saveta„, rekao je Ružić.

Jelena Trivan, portparol DS-a, međutim, rekla je novinarima ne zna zašto nije izabran ni jedan od kandidata i dodaje da su poslanici DS-a glasali za Sušu. „Zašto naši koalicioni partneri nisu glasali, ne znam. To je njihovo pravo i njih ćete morati da pitate za razloge“, dodala je ona.

Pošto nijedan od kandidata nije izabran, ceo postupak, uključujući i kandidovanje, mora da se ponovi.

Vesna Marjanović, predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, rekla je posle neuspelog glasanja u Skupštini, da joj je žao što nije izabran član RRA i objasnila da je zakon za ovakav slučaj predvideo „skraćeni“ postupak kandidovanja.

„Ovlašćeni predlagači, znači NUNS i UNS, imaju rok od 15 dana da predlože nove kandidate, a čim ti predlozi stignu u odbor, mi ćemo ih razmotriti.

A onda su predlozi stigli Odboru, a mi smo opet bili na početku priče.

Naime Odbor je 18. 11. razmotrio Informaciju o postupku ponovnog izbora članova Saveta RRA iz reda udruženja radiodifuznih javnih glasila u Republici Srbiji, udruženja novinara, profesionalnih udruženja filmskih i dramskih umetnika i profesionalnih udruženja kompozitora.

Odbor je konstatovao da su predlozi liste kandidata, koje su uputili ovlašćeni predlagači, podneti suprotno odredbama člana 23. stav 2 tačka 4 Zakona o radiodifuziji, jer sadrže veći broj kandidata od broja propisanog Zakonom.

Zaključujući raspravu, Odbor je pozvao podnosioce kandidatura da u roku od 15 dana dostave zajedničku listu sa imenima dva kandidata.

Agonija sa izborom članova RRA se nastavlja.

U februaru 2010. mandat ističe i predsedniku Saveta vladici Porfiriju (predstavnik crkava), potpredsedniku Goranu Karadžiću (predstavnik Vojvodine) i Svetozaru Stojanoviću (predstavnik univerziteta).

Članovima Saveta RRA koje je predložio skupštinski Odbor za kulturu i informisanje – Nenadu Cekiću, Aleksandru Vasiću i Vladimiru Cvetkoviću – mandat prestaje 2011. godine.