Prošlonedeljne (ne)odgovornosti

Jeste legalno, a da li je legitimno? I odgovorno? Zaječar je 21. avgusta dobio novog gradonačelnika, mаšinskog tehničara Velimira Ognjenovića. Ovaj član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke je pre izbora na odgovornu funkciju došao sa mesta direktora gradske TV „Best“. Dva dana kasnije, novi gradonačenik Zaječara potpisao je jednu od prvih odluka, a to je dodela budžetskih sredstava lokalnim medijima. Ubedljivo najviše, 18 miliona dinara dobila je Ognjenovićeva dojučerašnja firma TV „Best“, a odmah i RTV „F“, čiji je vlasnik novi član gradskog veća Zaječara sa 6,5 miliona dinara.

Koincidencija ili nešto drugo, tek prema objašnjenju samog gradonačelnika, ali i Saše Mirkovića, predsednika Skupštine grada Zaječara i doskorašnjeg predsednika Upravnog odbora TV „Best“, sve je bilo po zakonu. Ognjenović, koji je kao direktor TV „Best“ podneo zahtev za budžetska sredstva Zaječara, ustvrdio je da je odluku donela nadležna komisija i da on nema veze sa istom, dok je poznati estradni menadžer Saša Mirković izjavio da su sredstva prvi put dodeljna po zakonu, odnosno da nije bilo sukoba interesa, a da su koincidencije upravo to – slučajnost.

Iako je poštovanje zakona, odnosno legalitet preduslov odgovornog obavljanja vlasti, pitanje koliko je ovakva odluka legitimna, jer smo u Srbiji mnogo puta bili svedoci ovakve prakse u kojoj se zakon može zloupotrebiti. U prilog tome ide još par činjenica/koincidencija, a to je da su osim pomenute dve televizije novac (znatno manji) iz budžeta dobile su još i TV „Istok“, Radio „Magnum“ i Studio „101“. I to po 250.000 dinara, dok su na konkursu odbijeni mnogi, poput medijskih kuća „Za media“ i „As media“, koje već dugo godina imaju saradnju sa nacionalnim emiterima, za koje izveštavaju u informativnom i dokumentarnom program.

Odgovorni političari ne prete. Uz javno izgovorenu reč trebalo bi da ide i odgovornost. Naročito ako je taj ko govori visoki državni službenik, poput potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.
Naime, lider naprednjaka je na sednici Glavnog odbora svoje partije poredeći novog ministra finansija Lazara Krstića sa Božidarom Đelićem naveo da je Đelić tokom svog ministarskog mandata zaradio 11,5 miliona evra.

“Kada vam vam kažu da je i Đelić bio kao što sada pišu o Lazaru Krstiću, a ja vam kažem da nije bio mnogo bogat kada je došao a sada je mnogo bogat kada odlazi. Lazar Krstić pristojno živi, on je u Mekinziju imao dobru platu i neće ovde zaraditi 11,5 miliona, to mu neće niko dozvoliti“.

Suma koja umnogome nadmašuje ministarska primanja. Ujedno i teška optužba visokog državnog funkcionera koja premašuje uobičajena verbalna prepucavanja domaćih političara. Ovako izrečen stav lako se može okarakteristati i kao pretnja, jer dolazi iz usta najpopularnijeg političara u Srbiji, koji bi ukoliko ima osnovane sumnje za ovakvu tvrdnju trebalo da o tome obavesti nadležne istražne organe. Na taj način bi osim finih manira pokazao veru u pravosudni sistem Srbije i da probleme treba rešavati u institucijama.

Ujedno dao bi priliku građanima da se uvere u to da je pozitivna promena njegovog ponašnja i stavova stvarna. Ovako, ima šansu samo da podseti na svoje ranije ponašanje kada se često služio pretnjama, uvredama, posežući (kao ministar informisanja) i za represivnim merama.

Polaganje besmislene male mature, drugi deo. Skandal vezan za polaganje male mature, dva meseca kasnije ušao je u svoju završnu fazu, avgustovskim polaganjem mature. Osmaci, njih ukupno 1.200, koji u junu nisu polagali maturski ispit morali su i pored činjenice da se on neće vrednovati prilikom upisa u srednju školu, da polažu testove iz maternjeg jezika i matematike. Podsetimo, zbog krađe testova i njihove prodaje na ulici, mala matura je proglašena nevažećom, ali Ministarstvo prosvete je odlučilo da insistira na ovom nepotrebnom polaganju.

Istovremeno, Ministarstvo nije rešilo probleme nastale kao posledica nepriznavanja mature (veliki broj odeljenja pred zatvaranjem, jer nemaju minimalnih 15 učenika, zbog čega se očekuje da oko 1.000 nastavnik ostane bez posla ili će raditi sa smanjenim fondom časova). Primera radi, samo u Beogradu 54 odeljenja ne ispunjava zakonski uslov. Ako Ministarstvo ne dozvoli formiranje odeljenja sa manje od 15 učenika, postoji mogućnost da nekoliko hiljada dece neće biti upisano na željeno mesto, jer će odeljenje biti ugašeno ili spojeno sa drugim. Neodgovorno prema školarcima, ali i njihovim roditeljima.