Protesti (ne)će stvoriti nove političke lidere

Činjenica je da u poslednjih nekoliko decenija na našoj političkoj sceni uglavnom ordiniraju svima dobro poznati likovi, te da se na prste mogu nabrojati akteri koji se mogu makar porediti sa Čaputovom ili Zelenskim. Osnovno pitanje je, čini se, da li naš politički sistem ima takav propusni kapacitet koji bi omogućio proboj novih ljudi u prvi stranački ešalon. Ništa manja nepoznanica je i da li biračko telo više naginje proverenim političarima ne iskazujući previše naklonosti ka novajlijama u političkoj areni.

Branislav Trifunović i Jelena Anasonović / Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Dragan Popović, predsednik Centra za praktičnu politiku, objašnjava za Istinomer da je politika planski ogađena ljudima u Srbiji, kroz tabloidne hajke, negativnu kampanju i proturanje opasnih ideja da su „svi isti“. Zato pristojni ljudi, sa već izgrađenim karijerama, izbegavaju da se bave politikom.

“Vlast suštinski uništava političko polje i demokratske procedure i ona svakako snosi najveći deo odgovornosti za odsustvo motivacije ljudi da se bave politikom i samim tim, za negativnu selekciju. Ali ni opozicija ne olakšava ljudima, pre svega zbog liderskog organizovanja stranaka, pokreta i sličnih organizacija. Autoritarni lideri smišljeno održavaju sistem u kom je teško bilo kome ko bi mogao da ih ugrozi, da se probije do vrha“, objašnjava Popović. 

Sličnog je mišljenja i Boban Stojanović, doktorand na Fakultetu političkih nauka, koji ističe da se u Srbiji politika posmatra kao “prljav posao” i to mnoge ljude odbija, posebno imajući u vidu medijsku scenu i narativ kakav postoji.

„Čim i pomislite da se bavite politikom, pokrenete novu partiju ili pokret – znate kroz šta ćete morati da prođete. Pogledajte samo sa čim se sve Saša Janković susreo onog trenutka kada je postojala naznaka da će biti predsednički kandidat„, objašnjava Stojanović za Istinomer.

On ukazuje na pojavu da građani Srbije, često šizofreno, sa jedne strane konstantno zahtevaju nova lica u politici, a kada se neko novi pojavi, onda se odmah susretne sa osudom javnosti. Osim toga, građani se vezuju za lidere i politiku personalizuju, pa tako podrška političkim akterima zavisi isključivo od osobe koja predvodi partiju. 

Stojanoviće misli da su političke partije poprilično nedemokratske, odnosno gotovo uvek i liderske, kao i da promene u strankam, uz retke izuzetke, kada se dešavaju, imaju za rezultat  uglavnom već poznata lica koja su bila u vrhu partija.

 

Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, uz napomenu da je važno da pod “novim licima“ podrazumeva ljude koji nisu bili eksponirani u izvršnim organima vlasti ili stranaka, oni koji imaju lični, profesionalni kredibilitet i posvećeni su opštem dobru i spremni su da mu se u potpunosti posvete, veruje da je upravo partija na čijem čelu se nalazi primer otvorenosti i prohodnosti za mlade i nepotrošene političare.

„U Demokratskoj stranci, recimo, cela rukovodeća garnitura je sastavljena upravo od novih lica. Počevši od mene kao predsednika, preko Saše Paunovića, zamenika, koji je predsednik opštine Paraćin, preko vršačke odbornice Dragane Rakić, koja je potpredsednica, takođe potpredsednice Aleksandre Jerkov, koja je uprkos mladosti već iskusna parlamentarka, ali ne i isturena u izvršnim organima stranke, Dušana Kostadinovića, predsednika Izvršnog odbora DS-a, koji je zamenik gradonačelnika Šapca, predsednika Pokrajinskog odbora Nebojše Novakovića… Novi ljudi će biti u prvom planu i posle ujedinjenja u veliku Demokratsku stranku. Dakle, ima novih ljudi, važno je da oni dobiju poverenje i podršku građana kako bi promovisali i sprovodili nove javne politike i novu političku kulturu„, tvrdi Lutovac.

Upravo na tom fonu se odvija pomalo podzemna bitka između stranaka i pojedinaca i neformalnih organizacija oko toga ko će imati dominantnu rolu na protestima “1 od 5 miliona”. Svi su svesni da bi protesti u Srbiji mogli da dovedu do pojave neke Čaputove ili Zelenskog.

Protest „1 od 5 miliona“ / Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

Zoran Lutovac, međutim, ima određene rezerve i podseća da „ni Vučić kada je došao na vlast nije pobedio kao ‘novo lice’, niti bilo ko drugi pre njega“. „Novo lice“, dakle, nije ni preduslov, niti je dobro da bude cilj sam po sebi, kao što se to često u javnosti predstavlja ili doživljava.

  

“’Novo lice’ može biti važan element u potrazi za alternativom, za sistemskim promenama, pod uslovom da se i sve ostale kockice sklope. Može da bude podstrek, dobra motivacija da se deo umornih, pasiviziranih i apatičnih pridobije u borbi za suštinske promene. Trebalo bi, međutim,  izbeći drugu krajnost, kojoj smo skloni kao politička bića: da tražimo spasioca u pojedincima. Pogrešno je tražiti mesiju i nekog ko će bolje gospodariti od Vučića. Nama je potrebno da dobijemo podršku da bismo izgradili sistem u kojem će vladavina autokratskim putem biti onemogućenja“, objašnjava Lutovac.

Očigledno je i da u političkim strankama pomalo zaziru od “novih lica“, zapravo od mogućnosti da u već etablirani i uhodani mehanizam upadne „strani element“. Sličnu bojazan ima i vlast jer dobro uvežbana strategija za već poznate osobe i situacije ne važe kada su eventualno u pitanju pojedinci koji deluju van uvreženog sistema.

„Vlast suštinski uništava političko polje i demokratske procedure i ona svakako snosi najveći deo odgovornosti za odsustvo motivacije ljudi da se bave politikom i samim tim, za negativnu selekciju. Ali ni opozicija ne olakšava ljudima, pre svega zbog liderskog organizovanja stranaka, pokreta i sličnih organizacija. Autoritarni lideri smišljeno održavaju sistem u kom je teško bilo kome ko bi mogao da ih ugrozi, da se probije do vrha“, stav je Dragana Popovića.

Boban Stojanović ipak očekuje da protesti iznedre novo ili nova lica, koje će na nekim budućim izborima na koje će se izaći, ili predvoditi izbornu listu ili biti kandidat na predsedničkim izborima.

„Protesti su jedinstvena prilika putem koje može da se pojavi novi kandidat, onaj iza koga će moći da stanu kako građani, tako i partije i pokreti. Za sada ne vidim to novo lice, ali smatram da će u narednom periodu morati da se pojavi osoba koja će personifikovati proteste i koja će se izgraditi kao lider i kao kandidat za te neke buduće izbore„, stav je Bobana Stojanovića. 

Dakle, za svaki slučaj, neka se pripreme Anasonović i Bane Trifunović!