Prvih 100 dana vlade – šta je vredno pomena?

Ako izuzmemo veterane kao što su Siniša Mali, Goran Vesić ili Ivica Dačić koji su bez prestanka u javnosti prisutni godinama, ili premijera koji se pojavljuje i zbog funkcije, s vremena na vreme javnost se zainteresuje za Dubravku Đedović ili Milicu Đurđević Stamenkovski, ali i to traje kratko. 

Analizirali bismo ključne trenutke u radu ove vlade kroz predložene zakone, ali u protekla tri meseca vlada je skupštini na usvajanje uputila deklaraciju o budućnosti srpskog naroda, povećanje takse za Javni servis, nova zaduživanja, nekoliko uobičajenih sporazuma i neka kadrovska rešenja. A i to što je predložila, ministri mimo uobičajene prakse nisu obrazlagali. Deklaracija je svojevrsna lična karta ove vlade, objasnio je Vučević, oslanjajući se na „davno minule vekove”, „narod okupljen oko barjaka Svetog Save”, „veru, tradiciju i jezik”. 

Ko se od ministara uopšte pojavljivao ili istakao u javnosti tokom prvih sto dana rada i sa kojim temama? Podsećamo na trenutke koji su, makar sudeći po izveštavanju medija i sajtovima ministarstava – bili vredni pomena. 

Đedović oštrija od „stranačkih jastrebova”

Na jedinoj sednici skupštine od kad ova vlada ima mandat, jedina koja se stvarno istakla bila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, iako na dnevnom redu nije bilo tema iz njene oblasti. Mimo dnevnog reda, u fokusu je bio projekat Jadar koji ministarka promoviše, što je i očekivano jer je o litijumu kao važnom resursu govorila i u prošlom mandatu. 

Ono što je iznenadilo, bio je njen odnos prema narodnim poslanicima, oštar ton i način obraćanja prožet omalovažavanjem kojim je odgovarala na pitanja o rizicima iskopavanja litijuma, kao i o mogućim lokacijama.

„To su neistine, to su laži i to je nešto što se ovde priča, i ne samo ovde, nego i u sredstvima informisanja, pre svega da bi se ljudi zastrašili, da bi se panika širila, a pre svega isticanjem neistina”, „Zašto lažete ljude? Zato što niste došli do koristi za sebe? Zato što niste došli do finansijskih sredstava od tih istih Rio Tinta i sada širite paniku i laži. Jel se time bavite? Jel su to ekološki standardi? Jel je to borba za životnu sredinu? Zato ne možete i nećete ništa uraditi”.

„Dotična gospođa očigledno ili se nije informisala ili ih ne poznaje ili namerno obmanjuje građane Srbije, što je onda pogotovo zabrinjavajuće. Ljudi, nemojte da iznosite, pre svega, gluposti u ovom domu” – primeri su njenih izjava samo iz prvog dana zasedanja. (Izvor: Steno beleške, 23. jul 2024). 

I na sajtu ministarstva na čijem je čelu, objavljuju se izvodi iz njenih gostovanja na televizijama. Poslednja objava gostovanje na TV Kurir, gde je govorila takođe o projektu Rio Tinto i ponovila da se u javnosti plasiraju dezinformacije o ekološkim rizicima i posledicama eksploatacije litijuma. Ističući da se sumporna kiselina više koristi u poljoprivredi i farmaceutskoj industriji nego u rudarenju. 

Na RTS-u je govorila ipak nešto drugačijim tonom, naglasivši da Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila koji je potpisala, ne prejudicira ništa o samom projektu Jadar, ali prejudicira to da se neće raditi ništa što nije usaglašeno sa EU i Nemačkom kao nosiocem industrijskog razvoja.

Pouzdani tim Zlatibora Lončara

Da nije litijuma i teze da se iskopavanje može realizovati bez velike štete po zdravlje ljudi, ne bismo imali priliku da čujemo kako ministar zdravlja Zlatibor Lončar zamišlja nezavisnu stručnu komisiju o bilo čemu. 

Ministar koji se posle dve godine pauze vratio u izvršnu vlast, predstavio je tim zdravstvenih stručnjaka koji će se baviti uticajem iskopavanja litijuma na zdravlje građana. A u timu, uglavnom rukovodioci ustanova, neki od njih i otvoreno bliski vladajućoj koaliciji i baš ni jedan lekar koji ima negativan pristup projektu. Lončar je i sam rekao da ovaj tim za sada nema nikakav zadatak, ali od građana očekuje puno poverenje da će ovi ljudi svoj posao uraditi hrabro i pošteno. 

„Ako se pojavi neki zahtev za iskopavanje litijuma i ako se pojavi studija kako bi se to radilo, ovi ljudi ovde, koji se ceo život bave lečenjem ljudi i ispitivanjem, su ti koji će svojim iskustvom i kredibilitetom uraditi analize i reći da li to ima uticaja na zdravlje dece i ljudi“, rekao je Lončar.

Neslavni početak Milice Zavetnice

Retko kada je na račun nekog ministra ili ministarke izrečeno toliko šala, kao na račun Milice Đurđević Stamenkovski kada je porodilištu donirala ventilatore. Ministarstvo je saopštilo da je ministarka „sredstvima dobrih ljudi” pomogla porodilištu doniranjem „rashladnih uređaja”. 

Fotografija nekoliko ventilatora usred afere da na 40 stepeni u GAK „Narodni front” ne rade klima uređaji, izazvala je podsmeh i masovan broj objava na društvenim mrežama.

Kada je otišla u studio TV Prva uz pokušaje da se opravda, izgovorila je da su „horor priče” o akušerskom nasilju u stvari svetska zavera protiv rađanja i tome izazvala revolt hiljada žena koje godinama preživljavaju traumu porođaja u Srbiji. Tada je zbog relativizanja akušerskog nasilja zatražena njena smena, ali je ona objasnila da je loše protumačena i da je borba za zaštitu majki njen prioritet.

I taman kad se stišala julska bura i fokus prebacio na obećanje o 500 hiljada za svako prvorođeno dete, ministarku je stigla nova afera – optužba da se lažno predstavlja kao diplomirani politikolog. Gde je diplomirala, pitao se prvo CINS, a Fakultet političkih nauka odgovorio je da ministarka jeste studirala, ali nije diplomirala na tom fakultetu. Dakle na sajtu Vlade i sada stoji neistina  o njenom obrazovanju, a u 24 sata od objavljivanja CINS-ovog teksta o toj temi nije se oglasila ni ministarka, ni vlada.

Ministri za tugu

U novoj ulozi ministar kulture Nikola Selaković u prvih 100 dana mandata dao je ovoj oblasti sasvim novu dimenziju. Kultura Srbije je srednjovekovna, usko povezana sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a od “novijih” dešavanja završava se sa sećanjem na žrtve zločina. 

Kultura je, od kako je vodi Selaković, postala kao tužna misao, a ako bi jedna vest mogla da ilustruje aktivnost ministra, bila bi da je ministar kulture Nikola Selaković prisustvovao Memorijalnoj akademiji „Tuga koja traje cijeli život“.

Selakovića nije bilo mnogo u medijima, ali je sudeći po saopštenjima, njegovo ministarstvo jedno od najaktivnijih. Sajt ministarstva prikazuje svakodnevne aktivnosti, pa se ređaju manastiri Hilandar, Manasija, Bogorodica Ljeviška, malo Obrenovići, malo domovi kulture širom Srbije, festivali, pa ordenje sveštenicima. Da se radi, govori podatak da je za 100 dana Selaković imao 60 aktivnosti, pet je bilo u vezi sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dve sahrane, otkrivanje spomenika, sećanje na žrtve stradanja, 75 godina Kinoteke, ćirilica, srpstvo, sabornost, zaštita, niti jedna savremena kulturna tema. 

Uz ministra kulture tu je i ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić.

Sajt ministarstva beleži brojne aktivnosti, ali retko kad imaju veze sa informisanjem. Dan pred ovaj mali jubilej 100 dana vlade, razgovarao je sa glavnim urednikom Danasa, ali se iz saopštenja zaista ne vidi o čemu. Jednom se založio za novinare na Kosovu, kritikovao izjave novinara Srđana Škora, pridružio se tabloidima u napadima na Tamaru Skrozzu, sloboda medija nije mu u fokusu. Sa predsednicom Saveta REM-a sastao se jednom u junu, i „saglasili su se da je potrebno nastaviti međusobnu komunikaciju”. Od tada ništa. Išao je u posetu Izraelu, zalaže se za još jaču saradnju sa Republikom Srpskom, prisustvuje obeležavanju godišnjica zločina nad Srbima. Interesantno je da je na sajtu objavljena vest koje je sve zakone ministar predložio skupštini, ali nije rečeno da on te zakone ni jednom rečju nije predstavio niti branio.

Zaboravljeni asovi

Pomenućemo i ministra sporta Zorana Gajića kojeg u javnosti jednostavno nema, niti bismo ga se setili, da nisu u toku Ollimpijske igre. Čak se ni prilikom ispraćaja sportista u Pariz nije oglasio, iako je bio prisutan. Poslednja vest na sajtu ministarstva sporta je iz 11. jula, nema čak ni čestitiki za zlatne medalje.

Ima još ministara za koje nije jasno da li se namerno sklanjaju u stranu. Na primer, Bratislav Gašić koji se retko oglašava i uglavnom stoji iza predsednika, dok on najavljuje ulaganja u vojsku. Ili ko bi se još setio da Srbija ima ministra unutrašnje i spoljne trgovine, Tomislava Momirovića, da on povremeno ne dođe u jutarnji program Pink televizije, pa kaže da toliko radi, da ne stiže da viđa decu

„Ja pet godina nisam bio na godišnjem odmoru sa svojom decom, gledam slike dece kako su porasla, neću da se žalim”, rekao je ministar uz objašnjenje trgovinskog sporazuma sa Egiptom koji će “pomoći srpskim domaćinima”. Kratko o trgovini, a mnogo duže o protivnicima vlasti, ime po ime.

Slične nastupe na Pinku i Hepiju imao je i novi ministar za kapitalna ulaganja Darko Glišić, koji i dalje priča kao da je ostao samo funkcioner SNS, govoreći pre svega o pretnjama predsedniku i njegovoj porodici, o opoziciji, ali ne toliko i o svom resoru.

Ministarki privrede još nije zapamćeno ime, ministri bez portfelja rade u tišini, ministarka za ekologiju od 29. jula nema ni saopštenje za javnost, a poslednja je vest šta je govorila u skupštini. Tu na zvaničnom sajtu stoji kako je “oštro odgovorila delu poslanika”, kao da je to nešto pohvalno.