Psihologija nojeva
Još se Goran Hadžić nije ni privikao na depresivnu holandsku niziju a iz susedne Belgije dolaze najave novih uslova svih uslova. Brisel od Srbije traži, a prenose mediji, antikorupcijsku akciju širih razmera u kojoj bi suda dopale i visokorangirane glave sadašnjeg i bivših establišmenata. Overa vize za Evropsku uniju ne ide više preko Šengena, sada vodi preko odlučnosti i hrabrosti srpskih vlasti da same sebe procesuiraju. Ako je to zaista uslov Brisela, nećemo mi nikada među svet.
Da je borba protiv kriminala i mafije ključni uslov pridruživanja zajednici evropskih naroda znalo se i pre hapšenja Mladića i Hadžića ali je čistačicama rečeno da smeće odlažu pod ćilim. A glave u pesak. I svi su se pravili Toše počev od psihologa na privremenom radu u Predsedništvu Srbije. Sada postaje jasno zašto mu je, saopštavajući informaciju o Hadžićevom hapšenju, na licu pisalo „ljut sam i ne znam šta mi je“. Nije valjda ljut zbog toga što mu Toma Nikolić proteruje Tijanića sa upravljačkog mesta u RTS-u?
Ovde se već licitira korumpiranim imenima, nagađa se ko bi od sadašnjih i bivših funkcionera mogao da bude vest dana. Neko će svakako zavredeti nalovnicu ali će mnogi kandidati poput dece sreće izbeći takvu „čast“. Kola će se slomiti na nekome ko će po selektivnom odabiru biti briselska žrtva u ime svih nas, srećnici će jutarnje listove konzumirati uz kafu. Farsa će ličiti na još jednu pobedu bosonogog po trnju. Psihološki prihvatljivije – po žitu. Pirova i jalova pobeda.
Godinama javnost postavlja pitanja gde su njeni novci, ko pljačka i ovo malo što je od velikih pljački ostalo, imaju li krivci imena. Busalo se u grudi da će „bele kragne“ biti prve na udaru posle hapšenja onih silnih mafija s prefiksom piljarske. Bele kragne su sve uštirkanije haračile dok se narodu crno pisalo. Tepih je i dalje tamo gde je i bio, pod njim gomila đubreta kojom niko neće da pogani ruke. A glave su još u pesku.
Filozofija dugonoge ptice transponovana na psihologiju ovdašnjeg političkog radnika za rezultat ima isti ishod – bunarenje ispod površine. U uličnom slengu to se izgovara kao podzemlje. Sličnost dugovrate ptice trkačice Struthio camelus sa belovratim kandidatima za prvu novinsku stranu jeste jajolika. U smislu veličine reproduktivnog materijala. Sve ostalo su insinuacije.
Već vidim i čujem da je borba protiv zlih i korumpiranih odlučna i da niko od države nije jači. Da to izgovaraju lav, gepard i leopard, najveći nojevi neprijatelji, možda bih i poverovao da će savana najzad postati mesto ugodnog safarija. Ono što izgovaraju paunovi i tetrebi vredno je koliko i basna u kojoj mrmot iznova zavija čokoladu. I istinito koliko i crtać u kojem zec govori. Otuda, nije Brisel naša muka svih muka kao što ni haški begunci nisu bili uslov svih uslova. Naša muka su dresirana menažerija koja zabavlja cirkusku publiku i nacrtani zec kojem glumac podari glas. Muka je u nojevima kojima iz peska vire samo bele kragne.
