Rado Srbin priča o povratku služenja vojnog roka

Siniša Dedeić 14. 1. 2021.

Povratak priče o povratku služenja vojnog roka. Ovog puta poznata kompozicija zavrtela se u danima između Nove godine i Božića, periodu kada medijski vakuum valja popuniti evergrin temom o kojoj (gotovo) svi imaju (gotovo) mišljenje. Izvučena na površinu da uzburka prazničnu letargiju u medijima i na društvenim mrežama, a onda da fajlirana čeka trenutke u kojima će po ko zna koji put zatrebati kao crvena marama za skretanje pažnje sa važnijih događaja ili kao intermeco u retkim slučajevima “nedogađanja”. Ili je ovog puta drugačije? Odleđena u januaru i dovoljno primamljiva da se konzumira cele godine? Pa da se možda čak i realizuje?

Već prve ovogodišnje večeri, novi ministar odbrane Nebojša Stefanović izjavio je da se “ozbiljno razmišlja” o vraćanju služenja vojnog roka, ali da odluka o tome neće biti brzopleto doneta, jer je „važno da se čuju svi argumenti“.

Tanjug, 1. 1. 2021. godine

'Hoćemo da u jednoj širokoj javnoj raspravi, u razgovoru sa građanima i strukom donesemo odluku koja će garantovati da Vojska Srbije ima urednu popunu, da ima rezervu. Pažljivo osluškujemo sve argumente. Nažalost, do 2012. godine resursi, poput kasarni, regrutnih centara i centara za obuku su desetkovani, zato moramo da razmišljamo ozbiljno gde će vojnici biti smešteni, kakvu će obuku i opremu da imaju i da država i Vojska imaju korist od toga', rekao je Stefanović za TV Prva.

A predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da država u ovom trenutku vaga da li nam je potrebno uvođenje obaveznog vojnog roka, napominjući da se sa tom odlukom – neće žuriti.

Blic, 5. 1. 2021. godine

“Vagamo. Ima tu stvari i za i protiv. To će biti vojni rok od četiri, pet, šest meseci, i o tome vagamo, neće trajati godinu dana. Stvari koje su za: time ćemo imati podići neka mesta, demografske centre. U tim mestima bismo podizali kasarne ili obnavljali kasarne, gde bi svaka vrsta ekonomske aktivnosti doprinela daljem ekonomskom razvoju tih mesta, a taj potez bi značajno unapredio i našu borbenu gotovost” - rekao je Vučić.

Tema je ovog puta pokazala nešto veću medijsku živahnost, pa je 13. januara predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije, general-potpukovnik u penziji Milomir Miladinović na RTS-u izneo razloge za povratak redovnog služenja vojske. Kazao je da su se od vremena kada je zamrznuto služenje vojnog roka “desile neke promene na međunarodnom planu” i naveo “članstvo Severne Makedonije i Crne Gore u NATO-u, situaciju u BiH oko Republike Srpske i situaciju da rukovodstvo u Prištini ne priznaje međunarodne ugovore koje su potpisali”. Ocenio je da bi bilo sasvim dovoljno da služenje roka traje od tri do šest meseci, dodajući da bi “ispod tri meseca bilo beznačajno, jer ništa ne može da se nauči za to vreme”.

Milomir Miladinović i Aleksandar Vulin / Foto: Fonet/MOD

RTS, 13. 1. 2021. godine

“Upitan koliko je ozbiljna ova priča i da li novi ministar odbrane podržava ponovno uvođenje vojnog roka i da li Ministarstvo radi na izradi elaborata, Miladinović ističe da je povodom Dana vojnih veterana 4. decembra bio na prijemu kod sadašnjeg ministra Stefanovića i da su razgovarali na tu temu.
‘Tvrdim otvoreno da ministar Stefanović jeste za obnavljanje vojnog roka i u tom smislu se vrše odgovarajuće pripreme’, navodi Miladinović i ukazuje da nema potrebe za nekim velikim promenama i inovacijama, samo bi se povećalo brojno stanje, što bi bio veći garant mira.”

A pre manje od dva meseca Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) predstavio je rezultate istraživanja po kome 73 odsto ispitanika smatra da je potrebno vratiti vojni rok “zbog discipline mladih i tradicije”. Rezultati ovog istraživanja poklopili su se sa onim koje je pre četiri godine objavio “Demostat”, koji su pokazali da čak tri četvrtine ispitanika smatra da bi vojni rok trebalo da bude obavezan.

Polaganje zakletve, mart 2019 / Foto: Fonet/MOD

Blic, 21. 12. 2016. godine

“Zanimljivo je da se za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka najviše zalažu oni koje bi onda čekala sivomaslinasta uniforma - mladi do 30 godina, i to iz zapadne Srbije i Šumadije. Najmanje raspoloženje prema vojsci vlada u Beogradu, ali je i tamo čak 69 odsto ispitanika glasalo za neminovni odlazak u kasarnu. Tek svaki peti anketirani bio je protiv, dok šest odsto nema nikakav stav.”

Čini se da je takav rezultat istraživanja bio signal vlastima da krenu u periodično razgorevanje ideje koja, evidentno, prija ogromnoj većini javnog mnjenja.

Ipak, na samom početku 2017. Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade Srbije, kazao je da se o vraćanju obaveznog služenja vojske uopšte ne razmišlja.

Aleksandar Vučić / Foto: FoNet/Filip Stevanović

Tanjug, 31. 1. 2017. godine

“Vidim da Hrvatska hoće neki obavezan vojni rok, nešto mesec dana, nešto, nemam pojma koliko, nismo o tome još razmišljali. Razmišljamo o modernizaciji i boljem opremanju naše vojske, to je naš posao, imamo profesionalnu armiju, mislimo da ona može da da najbolje rezultate”, izjavio je Vučić pre oko godinu i po dana.

On je primetio da bi “veliki deo” građana Srbije želeo da se ponovo uvede obaveza odsluženja vojnog roka, ali i kazao da to nije realno i da je dobro imati profesionalnu vojsku.

Tanjug, 31. 1. 2017. godine

“Izvinjavam se ljudima u Srbiji, što moram da kažem nešto što je ozbiljno i nešto što je odgovorno. Prvo mislim da je dobro da imamo profesionalnu vojsku kakvu imamo, mislim da treba da uložimo više u tu armiju, mislim da to činimo, mislim da će ona biti bolje opremljena da će biti sposobna da reaguje i da zaštiti Srbiju u svakom trenutku”, rekao je Vučić.

Uskoro je Generalštab Vojske Srbije objavio računicu ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka, po kojoj bi obuka samo u prvoj godini koštala 70 milijardi dinara.

Večernje novosti, 3. 4. 2017. godine

“Vojnik na obaveznom služenju vojnog roka u poređenju sa profesionalcem jeste jeftiniji, budući da ne prima platu, niti mu država uplaćuje poreze i doprinose - obajašnjavaju u Generalštabu VS. - Bez obzira na to, njegov angažman nije dugoročno isplativ, jer u vojnoj službi provodi malo vremena. Profesionalni vojnik proces obuke prolazi samo jednom, dok se u sistemu obaveznog služenja, on ponavlja na svakih šest meseci. A to nije nimalo jeftino. Srbiji u ovom trenutku najviše odgovara profesionalna vojska. Mladi koji žele vojni poziv i osećaju to kao svoj dug državi mogu dobrovoljno da odsluže vojni rok. Poslednjim izmenama propisa povećani su iznosi vojničkih plata, pa dobrovoljcu za šest meseci u kasarni sleduje 90.000 dinara - napominju u Ministarstvu odbrane.”

A u leto te 2017. godine, ministar odbrane Aleksandar Vulin je na pitanje novinara da li smatra da je potrebno uvesti obavezni vojni rok odgovorio da to nije pitanje za pojedinca već za čitavo društvo.

Beta, 27. 7. 2017. godine

'Postoje razlozi i za i protiv. Ima velikih i moćnih zemalja koje imaju obavezu služenja vojnog roka i one koje nemaju tu obavezu. Uvođenje obaveznog služenja vojnog roka ne može biti vraćeno 'preko noći'. To je velika promena, kao što je bila i velika promena ukidanje obaveznog vojnog roka', istakao je Vulin.

Svega nekoliko dana kasnije, on je najavio da će sve žene u Srbiji mlađe od 50 godina morati da prođu obaveznu obuku za davanje prve pomoći i postupanje u vanrednim situacijama.

Informer, 5. 8. 2017. godine

“Sve radno sposobne žene u Srbiji biće pozivane na vežbe iz prve pomoći, civilne zaštite i postupanja u slučaju požara, poplava i zemljotresa. Sa druge strane, dame koje su već služile vojsku, ići će na obuku pod oružjem, kao i njihove muške kolege. Kada ovaj predlog bude zakonski regulisan, svi građani Srbije će, bez obzira na pol, biti dužni da se odazovu pozivima za vojnu i civilnu obuku - poručio je ministar Vulin i dodao da je uloga žene u civilnoj zaštiti i odbrani od velikog značaja za našu državu.”

I onda, posle zatišja od godinu dana, opet u leto, 2018. godine, ponovo je tema vojni rok, ali ovoga puta predsednik Srbije Aleksandar Vučić govori drugačije:

N1, 21. 8. 2018. godine

„Mi razmišljamo o tome da od 2020. ili 2021, kažem razmišljamo, čekamo procene vosjke, čekamo procene Ministarstva finansija, naše snage u tom trenutku, da vidimo da li da idemo na tromesečni ili šestomesečni vojni rok za muškarce, ali da ne idemo na godinu dana, bilo bi predugo. Razmišljamo, još neću ništa da obećavam po tom pitanju, to zavisi i od finansija naravno“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Na medijske objave da bi vraćanje vojnog roka koštalo 700 miliona evra, ministar Vulin je kazao da su takve procene smešne.

N1, 23. 8. 2018. godine

“Upitan da li bi cena vraćanja obaveznog vojnog roka mogla da bude oko 700 miliona evra, kako pišu dnevni listovi, ministar Vulin je na RTS-u rekao da je ta procena smešna, da Ministarstvo nema konkretnu cifru, ali da vraćanje redovnog obaveznog vojnog roka košta daleko manje.”

Međutim, takvu “smešnu procenu” izneo je njegov prethodnik na mestu ministra odbrane Zoran Đorđević krajem 2016. u Skupštini Srbije.

Beta, 2. 11. 2016. godine

„Urađena je analiza kojom je utvrđeno da bi za vraćanje vojnog roka u prvoj godini bilo nepohodno 70 milijardi dinara (oko 600 miliona evra), što je dovoljno velika cifra da razmislimo da li to u ovom trenutku možemo ili ne“, rekao je Đorđević.

I predsednik Srbije osporio je računicu bivšeg ministra Đorđevića. Vučić je istakao da bi vraćanje obaveznog vojnog roka koštalo od 90 do 130 miliona evra, u zavisnosti od toga da li bi vojni rok trajao tri ili šest meseci.

N1, 23. 8. 2018. godine

„Ja sam to rekao jer znam stanje u vojsci. Da li hoćete da vam kažem da, zahvaljujući divnoj reformi, nećemo imati pilote 2020. ili 2021? Ili da imamo više stotina tenkova ispravnih, ali da imamo problema sa vozačima tenkova“, rekao je Vučić i dodao da sa tom idejom još treba sačekati i videti da li će ona biti realizovana.

Dan kasnije, Vučić je u prisustvu Zorana Đorđevića, u tom trenutku ministra za rad, napomenuo da je njegova procena da bi uvođenje vojnog roka koštalo 600 miliona evra urađena na osnovu činjenice da bi vojni rok trajao godinu dana.

Aleksandar Vučić i Zoran Đorđević / Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Beta, Tanjug, 24. 8. 2018. godine

'Đorđević je rekao da bi košalo 600 miliona evra, ali je računao da će da traje godinu dana. Znači ako je pola od toga (šest meseci), onda je već 300 miliona’, rekao je Vučić. Kazao je da je Đorđević računao i da bi moralo da dođe do obnove infrastrukture, nabavke kreveta i ostalih stvari, ali da on misli da je to jednokratna investicija i da ne mora nužno da uđe u ukupnu cenu služenja vojnog roka jer se to neće raditi u svakoj generaciji. ‘Ali o tome ćemo da odlučujemo kada dođe vreme za to, u skladu sa interesima države’, rekao je Vučić, dodajući da bi uvođenje obaveznog vojnog roka od tri meseca, prema njegovim procenama, koštalo državu između 90 i 100 miliona evra.”

U martu 2019. ministar Vulin ističe da će poziv za vojnu obuku u rezervnom sastavu dobiti 600 muškaraca starijih od 30 godina koji nisu služili vojni rok, napominjući da se i sam dobrovoljno prijavio.

Tanjug, 3. 3. 2019. godine

„Od sutra treba da prođem određene preglede. Svi mi koji nismo služili vojsku, sada imamo priliku da to uradimo. Ako mogu ja da idem i dam 15 dana svog života, zašto ne bi neko drugi, tu nema opravdanja'', poručio je Vulin.

Posle 15 dana Vulin je položio zakletvu i – odslužio vojni rok.

Slobodna Evropa, 22. 3. 2019. godine

“Svečanost povodom polaganja vojničke zakletve vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka generacije „mart 2019“, slušalaca kursa rezervnih oficira i pripadnika rezervnog sastava starijih od 30 godina koji nisu služili vojni rok, održana je danas u kasarni „Vojvoda Živojin Mišić“ u Valjevu, navodi se u saopštenju objavljenom na stranici Ministarstva odbrane Srbije. Zakletvu je položilo 356 vojnika i slušalaca kursa rezervnih oficira, među kojima je bio i Aleksandar Vulin, koji je završio obuku rezervnog sastava.”

A onda opet dolazi leto i novi medijski natpisi o vraćanju vojnog roka. Ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski kazao je da se u svim dosadašnjim sukobima pokazalo da su vojnici koji su odslužili vojni rok najbolji ratnici.

021/Tanjug, 16. 7. 2019. godine

“Srbija će najverovatnije od sledeće godine ponovo uvesti obavezu služenja vojnog roka, pišu beogradski mediji, a prenosi Tanjug. Ta agencija, prenoseći pisanje štampe, navodi da se o tome razgovara već godinu dana. Ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski kaže da Srbiji nedostaje vojska, jer profesionalni vojnici već sada imaju više od 30 godina i ne mogu fizički da odgovore na sve zadatke.
'Srbiji nedostaje obučena rezervna vojska i ratna armija. U svim dosadašnjim sukobima pokazalo se da su vojnici koji su odslužili vojni rok najbolji ratnici', rekao je Lazanski. Prema njegovim rečima, Srbija će najverovatnije zadržati kombinovani sistem, po kome će deo činiti profesionalni vojnici, deo vojnici po ugovoru, a deo vojska koja služi obavezni vojni rok.”

Ali, odmah se oglasilo Ministarstvo odbrane demantujući “pisanje pojedinih medija”.

Tanjug, 16. 7. 2019. godine

'Portparol Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, major Milan Gujanica rekao je za Tanjug da je vraćanje vojnog roka političko i ekonomsko pitanje.
‘Odluka ne može biti doneta bez uvažavanja svih faktora koji na nju utiču. Uvođenje obaveznog služenja vojnog roka nije predviđeno u 2020. godini i sva druga tumačenja su proizvoljna i senzacionalistička’, kaže Gujanica.'

Da li će se na novu dozu najava vraćanja vojnog roka opet čekati do leta ili će se planirana količina ravnomerno rasporediti na celu 2021? Sudeći po izjavi predsednika skupštine Kluba generala i admirala Srbije, udruženja koje je pre dve godine Aleksandru Vulinu dodelilo Medalju srpskih generala, Skupština Srbije bi ove godine trebalo da “odmrzne” odluku zamrznutu 2011. godine.

Priznanje Aleksandru Vulinu / Foto: Fonet/MOD

RTS, 13. 1. 2021. godine

'Ove godine bi Skupština morala da donese odluku o odmrzavanju i pošto je budžet već usvojen, pretpostavljam da nema dovoljno sredstava za veći broj vojnika, ali ako se ove godine zakonski reguliše, iduće godine bi moglo da se pristupi obnavljanju služenja vojnog roka', zaključio je Miladinović.

Fonet: FoNet/TV FoNet