Rast BDP-a u regionu od 2014: Srbija sve više zaostaje
Baza podataka MMF-a nema podatke o rastu u prvom kvartalu 2017. godine za sve zemlje, ali podaci koje ima, govore da će zaostatak Srbije za razvijenijim zemljama da se produbljuje.
Od čitalaca na društvenoj mreži dobili smo pitanje: „Možete li izračunati koliko je ukupno rasla privreda Srbije od 2014. do danas, u odnosu na druge zemlje u širem regionu?“
U iscrpnoj bazi podataka koju dva puta godišnje objavljuju ekonomisti MMF-a pod nazivom World Economic Outlook (WEO) nalaze se, između ostalog, i detaljni podaci o rastu BDP-a koji su nam potrebni za ovu priliku.
Najpre, Srbija: u 2014. godini, Srbija je imala pad BDP-a od 1,831 odsto. U 2015, BDP je porastao 0,758 odsto, da bi u 2016. privreda Srbije porasla za još 2,779 odsto. Međutim, da bi se došlo do ukupnog privrednog rasta za ove tri godine, ne mogu se samo jednostavno sabrati ova tri broja: potrebno je uzeti početnu poziciju, bazu – a to će biti 1. januar 2014. godine – kada će vrednost BDP-a za sve posmatrane zemlje biti jednak (100%), i onda videti kako se svaka od njih razvijala u naredne tri godine.
Dakle, Srbija je prvo pala za nešto više od 1,83 odsto, pa je onda u odnosu na tu vrednost porasla za 0,76 odsto, da bi ovaj trogodišnji period završila sa rastom od 2,78 odsto u odnosu na 2015. Sve zajedno, Srbija je za te tri godine ukupno porasla za 1,66 odsto – ona njena baza od 100% od 1. januara 2014. je do 1. januara 2017. „narasla“ na 101,66%.
Upoređujući ovaj rast Srbije sa ostalim susednim zemljama, dolazi se do zaključka da je rast njenog BDP-a u ove tri godine daleko najsporiji: prva sledeća zemlja – Hrvatska – od 2014. godine povećala je svoj BDP za 4,1 odsto; slede Bosna i Hercegovina (ukupni rast 6,79 odsto), Crna Gora (7,73), Albanija (8,02), Kosovo (9,16), Mađarska (9,47), Makedonija (10,20), a najbrži rast imala je najveća susedna zemlja – Rumunija – i to za 12,26 odsto.
Ilustracija Istinomer
Baza podataka MMF-a nema podatke o rastu u prvom kvartalu za sve zemlje, ali podaci koje ima, govore da će zaostatak Srbije za razvijenijim zemljama da se produbljuje. Naime, nije uputno porediti ukupni BDP – na primer – Rumunije i Crne Gore, s obzirom da Rumunija ima 21,6 miliona stanovnika, a Crna Gora 644 hiljade (podaci CIA World Factbook). Međutim, u pomenutom World Economic Outlook postoje i uporedivi podaci; jedan od njih je i BDP po glavi stanovnika.
Poredeći BDP po glavi stanovnika u 2016. godini, Srbija se nalazi pri dnu pomenutih zemalja (za Kosovo ne postoje podaci): sa BDP-om od 5.376 dolara po glavi stanovnika u 2016, Srbija je ispred Albanije (4.203 dolara) i BiH (4.308), vrlo blizu je Makedonija (5.263), dok su sve zemlje iznad – neke i daleko iznad.
Tako, Crna Gora ima BDP od 6.629 dolara po glavi stanovnika, Bugarska 7.369, Rumunija 9.465, dok Hrvatska i Mađarska prednjače sa 12.095, odnosno 12,778 dolara po glavi stanovnika.
Zašto će, onda, Srbija dalje da zaostaje za razvijenijim zemljama, ako je sudeći po rastu u prvom kvartalu 2017? Prema podacima MMF-a, rast Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je 1,16 odsto. No, Hrvatska je imala rast od 2,5 odsto, Bugarska 3,85, Mađarska 4,2, a Rumunija čak 5,71 odsto u prva tri meseca ove godine, a stanje neće popraviti rast Srbije od 1,3 odsto u drugom kvartalu, dapače…
