Recepti izraelske grupe za uticaj na izbore – dezinformacije, armije botova i hakovanje naloga
Grupa bivših vojnih lica i agenata izraelske obaveštajne službe, koja sebe naziva „Tim Horhe“, više od dve decenije iz senke manipuliše izborima širom sveta. Koristeći se dezinformacijama, falsifikovanim dokumentima, armijama botovskih naloga ova propagandna mašinerija diskredituje političke protivnike svojih klijenata i smanjuje njihove šanse u izbornoj areni. Svoje prste, tvrdi istraživački portal KRIK, umešali su i u dokumentaciju na kojoj je izgrađena afera „Mauricijus“ usmerena ka lideru opozicione Stranke slobode i pravde, Draganu Đilasu. Kao svoj istraživački serijal, podatke o Đilasovim bankovnim računima, na proleće 2021. godine, prve su plasirale Večernje novosti. Kako su otkriveni i šta sve rade ljudi za koje nemački Špigel kaže da napadaju „srce demokratije“?
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara sproveo je tokom jula i avgusta 2022. godine istraživanje pod nazivom „Ubice priča”, sa ciljem da rasvetli industriju dezinformacija. Na mehanizmima kojima se šire dezinformacije i obmanjuje javnost radilo je više od 100 novinara iz 30 medijskih organizacija.
Ključno otkriće istraživanja nosi naziv „Tim Horhe”. Reč je o grupi Izraelaca koja za novac utiče na izborne procese u svetu, po želji i u skladu sa namerama klijenata koji ih angažuju. Na putu do svog, odnosno cilja političara za koje radi, „Tim Horhe” se koristi hakovanjem e-mail naloga, plasiranjem dezinformacija, formiranjem armije botova koji sa sajtova specijalno kreiranih za širenje dezinformacija, dele sadržaje na društvenim mrežama.
Grupu koja posluje iz izraelskog grada Modina, vodi Tal Hanan, bivši vojnik izraelskih specijalnih snaga i stručnjak za eksploziv. Do njega i njegovih kolega, kako navodi britanski Gardijan, novinari su došli predstavljajući se kao potencijalni klijenti iz jedne politički nestabilne afričke zemlje koja je želela pomoć u odlaganju izbora.
Hanan je, ne znajući da se radi o novinarima na tajnom zadatku, objasnio kako funkcioniše organizacija koju vodi, kakvim manipulacijama se služe i koliko su uspešni onda kada odrede metu ili zacrtaju ishod neke izborne kampanje.
„Mi smo ništa”
Za „Tim Horhe”, piše nemački Špigel, znalo se samo „u ekskluzivnim krugovima, uključujući političare željne moći, autokrate i bogate biznismene, prvenstveno u jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i Africi”.
Njihove aktivnosti su tako godinama prolazile „ispod radara”. Sam misteriozni karakter grupe potvrdio je i Tal Hanan, kada je ispred svoje kancelarije dočekao novinare za koje je mislio da će biti buduće mušterije tima.
„Videli ste šta piše na vratima? Ne piše ništa. To smo mi. Mi smo ništa”, rekao je Hanan, a preneo je Gardijan.
Špigel je čitav slučaj „Tima Horhe” poistovetio sa holivudskim trilerima, a usluge koje grupa nudi nazvao je „napadima na srce demokratije”.
„Oni manipulišu onim što bi trebalo da budu slobodni izbori, a oni koji mogu da priušte njihove usluge povećavaju svoje šanse za pobedu”, piše Špigel.
Klijent, birači, izborni sistem – „pokrivene sve tri tačke”
Ne znajući da ga snimaju, Hanan je novinarima ispričao kako deluje „Tim Horhe” i na koji način pristupa izborima kada neki klijent od njih to zatraži.
„Prvo, reč je o imidžu kandidata. Drugo, radi se o mobilizaciji birača. I treće, radi se o odgovarajućem izbornom sistemu – i o tome kako se njime može manipulisati”, rekao je Hanan i dodao da njegove kolege „pokrivaju sve tri tačke”.
Kada je reč o promeni raspoloženja kod birača, Špigel piše da za „Tim Horhe” postoje dva pravca delovanja – „jedan nastoji pre svega da spreči birače da izađu na izbore, dok drugi lažnim optužbama podstiče haos”.
I metode kojima se tim služi, dodaje Špigel, „koliko su nemilosrdne, toliko su i nezakonite”, pošto uključuju „hakovanje, klevetu i falsifikovanje”.
Dok su sedeli u svojoj kancelariji u Modinu, Hanan i njegovi saradnici objasnili su istraživačkim novinarima kako ulaze na Gmail i Telegram naloge svojih meta, političkih protivnika klijenata za koje rade.
„Danas ako neko ima Gmail, to znači da ima mnogo više od obične e-pošte”, rekao je Hanan dok je, prema pisanju Gardijana, pokazivao kako „Tim Horhe” hakuje naloge za mejl i Telegram jednog kenijskog političara i u njegovo ime šalje poruke. Ova Hananova demonstracija moći dogodila se uoči prošlogodišnjih izbora u Keniji.
Na ekranu su se, opisao je Špigel, pojavili kontakti, grupe za ćaskanje, poruke i dokumenti hakovanog zvaničnika Kenije. „Tim Horhe” je tako dobio pristup svemu i kako se dodaje, došao je u poziciju da podmetne dokumentaciju koja bi mu „napravila problem”, ali i da pronađe poruke koje bi poslužile za ucenjivanje.
„Dakle, mogu da stvaram probleme”, kazao je Hanan.
Problema je bilo i tokom kampanje za predsedničke izbore u Nigeriji 2015. godine. Tada su, podseća Gardijan, opozicionim liderima konstantnim pozivima blokirane telefonske linije. O tome je izveštavao nigerijski Vanguard, a prikaz njihovog članka, našao se na Hananovoj prezentaciji kojom je istraživačke novinare upoznavao sa delovanjima „Tima Horhe”.
Armija botova i dezinformacije
„Tim Horhe” probleme stvara i uz pomoć posebnog softvera za pravljenje lažnih, botovskih naloga na društvenim mrežama. Sistem se zove Advanced Impact Media Solutions (AIMS), a Hanan tvrdi da preko njega kontroliše multinacionalnu vojsku sa više od 30.000 avatara.
Gardijan je naveo da je Hanan u predstavljanju AIMS-a „skrolovao kroz desetine avatara i pokazao kako se lažni profili mogu kreirati u trenu, koristeći kartice za odabir nacionalnosti i pola, a zatim uparujući slike profila sa imenima”.
Lažni profili kreirani putem ovog softvera pokrivaju Twitter, LinkedIn, Facebook, Telegram, Gmail, Instagram i YouTube, a Gardijan navodi i da neki avatari čak imaju i Amazon naloge sa kreditnim karticama.
Istraživanje britanskog i drugih medija u okviru potrage za proizvođačima dezinformacija, pokazalo je i da Hananov AIMS stoji iza lažnih kampanja na društvenim mrežama u oko 20 zemalja, uključujući Veliku Britaniju, SAD, Kanadu, Nemačku, Švajcarsku, Meksiko, Senegal, Indiju i Ujedinjene Arapske Emirate.
Tal Hanan je osim ovog sistema novinarima na tajnom zadatku predstavio i „blogger machine” – automatizovani sistem za kreiranje veb stranica koje bi profili pod kontrolom AIMS-a mogli da koriste za širenje lažnih vesti na internetu.
„Nakon što ste stvorili kredibilitet, šta radite? Onda možete da manipulišete”, rekao je on.
***
U tim manipulacijama, bar prema onome što su rekli u razgovoru sa novinarima, Hanan i njegovi saradnici su prilično uspešni. Iako autori istraživanja nisu sigurni da li je reč samo o tvrdnjama koje treba da privuku klijente ili o istinitim podacima, „Tim Horhe” kaže da je od 33 kampanje za predsedničke izbore, svojim klijentima doneo uspeh u 27 slučajeva.
Među onim kampanjama u kojima su bili angažovani Hananovi ljudi, kako prenosi Dojče vele, bile su i kampanje u Bosni i Hercegovini, Grčkoj, Ukrajini, Indoneziji, Emiratima, Keniji, Mozambiku…
Državne granice, stoga, nisu prepreka za delovanje „Tima Horhe”, ali za ovu grupu postoje tri sfere u koje ne zalaze. To su, sudeći po njihovim izjavama i nalazima nemačkih medija, aktivnosti vezane za politiku u Sjedinjenim Američkim Državama, Izrael, ili aktivnosti protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
Naslovna fotografija: YouTube/The Guardian/Screenshot
