Referendum u Raškoj: „Možemo li mi lokalci preko reda?“
Veče uoči odlučivanja o ustavnim promenama, Republička izborna komisija odlučila je da glasači sa Kosova i Metohije mogu ipak da glasaju u Kuršumliji, Raški, Novom Pazaru i Vranju. U mlakoj referendumskoj atmosferi odigrao se tako jedan od novih poteza na relaciji Beograd - Priština. Preko noći glasačka mesta “gde svako svakog zna” dobila su nove spiskove sa po nekoliko hiljada ljudi. Novinarke Istinomera nedelju su provele u Raškoj, svedočeći turama autobusa koji su navirali i stotinama ljudi koji su - i pešačeći - pokušavali da nađu gde to mogu da glasaju.
„Zaje*avaju nas njihovi, zaje*avaju nas naši“, rekao je stariji čovek izlazeći sa glasačkog mesta na kom su i njemu saopštili da se njegovo ime ne nalazi na biračkom spisku.
***
Kameni most kojim se preko reke Ibar dolazi do centra Raške, na referendumski dan bio je neuobičajeno prometan. Desetine ljudi u koloni pešačilo je preko njega, pa nazad, ne bi li našli gde su to upisani.
Mirnu, dosadnu nedelju razbijala je samo gužva u talasima. Smenjivali su se prevoznici, smenjivalo se i raspoloženje ljudi. U pojedinim delovima grada teško je bilo naći makar jednu osobu da je pitate za nečiji lokal gde je označeno glasačko mesto. U drugim, nije moglo da se prođe trotoarom od parkiranih vozila. I tako u krug, celog dana.
„Gde je osnovna škola, izvinite, gde je Mašinska škola?“
Dva su problema visila neodređeno u vazduhu – kako pronaći slabo vidljiva, to jest označena, mesta za glasanje, jer ni Google ne pomaže. A onda pronaći sebe među upisanima na spisku.
„Izvinite, znate li gde je Rosa Đurović, tu mi rekli da glasam“, upitao je čovek srednjih godina prolaznicu. „A Đurovići su ti tamo na magistrali ka Novom Pazaru, to ti je dva kilometra odavde, moraš sad levo, pa desno, onda opet levo i pazi da ne odeš u šumu“, odgovorila je.
Oni srećniji u biračkom „ruletu“ brzo bi uz put prepoznavali glasačka mesta, jer su raspoređena na prometnijim tačkama. Na momente bi nastala gužva, što je nekim lokalnim meštanima kvarilo ritam.
„Možemo li mi lokalci preko reda“, pitao je jedan zainteresovani stariji gospodin. Njegovo nezadovoljstvo delila je žena iz mase: „Šta mi je ovo trebalo da izgubim ceo dan“.
Autobus pun ljudi bi stao, grupa njih bi izašla da glasa (ili proveri da li može, za početak), drugi su strpljivo čekali sedeći unutra, treći nervozno vrteli cigaru u rukama, crtali nogom po snegu… Blaga frustracija prelivala se i na sama glasačka mesta. Preko noći, biračkim spiskovima koji su brojali svega nekoliko stotina ljudi, pridružili su se i birački spisakovi od nekoliko hiljada ljudi. Glasački odbori postali su opterećeni, a broj listića signalizirao je i nepripremljenost komisija.
Komšijsku atmosferu u Raški i razgovore o poznanicima razbijala je zabrinutost kako upisati glasove s KiM, kako to sad sa zapisnicima i „što se toliko žale, uopšte, kao da je nama lako“.
„Budala sam što sam i ušao u autobus“, zaključio je jedan čovek naglas nakon što su mu rekli da njegovih podataka ipak nema na listi.
Iste večeri, a svega desetak sati pre otvaranja glasačkih mesta, Republička izborna komisija donela je odluku da glasači sa Kosova i Metohije glasaju u Kurušumliji, Raški, Novom Pazaru i Vranju.
Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, u saopštenju se navodi da su 14. januara na graničnom prelazu Merdare stigla tri vozila - jedan automobil i dva kamiona - srpskih registarskih oznaka i da je izborni material zaplenjen. (Izvor: Radio Slobodna Evropa)
***
Pri kraju dana rastao je sve dublji minus, smenjivao se na putu po koji lokalac, koga gužva više nije terala da čeka. Jedan autobus je prošao u kasno popodne, i dalje se pričalo o Rosi Đurović. Posle njih jedan umorni starac, koji je došao peške iz sela u okolini. Povijen, suvog lica, duboko upalih očiju.
„Niste na spisku.“
„…“
„Nema vas, žao mi je. Pa kako ste došli, jel vas neko dovezao?“
„Nemam ja para, da me neko doveze. Kako? Nogama, kako. A jel možete negde da upišete da sam se pojavio?“
Naslovna fotografija: Istinomer
