Regulator regularno ignorisao činjenice

Regulatorno telo za elektronske medije objavilo je integralni tekst Odluke o izdavanju dozvola 2022. godine, ovim rešenjem izdate su dozvole za nacionalnu frekvenciju televizijama Pink, Hepi, Prva i B92. Dokument od 85 strana, analizirala je Cenzolovka i istakla da je “prepun lažnih i nepotpunih podataka, zaključaka koji mogu biti samo plod mašte, izvrtanja činjenica”.

REM je par dana ranije najavio obrazloženje objavom na sajtu u kojoj je javnosti “objasnio” svoju odluku. Savet REM-a je zaključio da je svih 14 podnosilaca prijava ispunilo uslove iz konkursne dokumentacije, a da je prilikom odlučivanja kojim će to podnosiocima izdati dozvole “Savet Regulatora uzeo u obzir sve činjenice”. 

Da vidimo šta su činjenice. 

Objektivno i pravovremeno

REM je došao do zaključka da će Pink, Hepi, Prva i B92 u “većoj meri nego ostali podnosioci opravdati postojanje višestrukih benefita za gledaoce na području cele Republike”, kako navode  “prevashodno kroz objektivan i pravovremeni pristup u prenosu informacija”.

Kako ocenjuju svoju objektivnost od 1 do 10, na predstavljanju pred Savetom REM-a upitana je samo televizija N1. Pojedini podnosioci su objektivnost sami isticali. 

Objektivan i pravovremeni pristup u prenosu informacija se podrazumeva, jer ga i Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje. 

A kako sa objektivnošću stoje novi-stari korisnici nacionalne frekvencije? U najmanju ruku – loše. Naime, “izrazito neravnopravna zastupljenost” vlasti i opozicije u informativnom programu jedan je od glavnih zaključaka analize centralnih dnevnika televizija s nacionalnom pokrivenošću: RTS, Pink, Prva, Hepi i B92, koju je sprovela Crta. 

Ne samo da imamo izrazitu neravnopravnu zastupljenost, već, po nalazima Crte, čak i kada je opozicija bila prisutna u centralnim vestima, to je uglavnom bilo u negativnom kontekstu.

“Od jula 2020. do kraja juna 2021. godine, predstavnici vladajuće većine zauzeli su čak 93 odsto vremena u programu koji se bavi političkim akterima, dok su predstavnici opozicije bili predstavljeni u preostalih 7 odsto minutaže”, piše u izveštaju monitoringa obavljenom između dve kampanje.

Medijski pluralizam

Jačanje i zaštita medijskog pluralizma, takođe su razlozi zašto se REM opredelio za već provereni recept.

Šta je uopšte medijski pluralizam?

U publikaciji koju je izradio Savet Evrope objašnjeno je da, osim potrebe da postoje i državni i privatni mediji, medijski pluralzam predstavlja sredstvo i podrazumevani uslov prava na slobodu izražavanja.

“Medijski pluralizam, shvaćen na vrlo pojednostavljen način i bez uzimanja u obzir ekonomske dimenzije, znači raznolikost glasova, mišljenja i pitanja o kojima se javno raspravlja”, piše u tekstu Saveta Evrope.

Ako je odnos bio “izrazito neravnopravan” između dve kampanje, šta kažu podaci u toku izborne kampanje?

Preliminarni izveštaj o monitoringu medija posmatračke misije Crta za period od 15. februara do 4. marta ove godine pokazuje da je tokom prve tri nedelje kampanje došlo do promene u zastupljenosti i načinu izveštavanja o opozicionim izbornim akterima.

“Promena se ogleda u rastu zastupljenosti opozicije, što je posledica uvođenja izbornih blokova u programe televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Uprkos tome, dalja analiza podataka pokazuje i pristrasnost u izveštavanju, kako o kandidatima vlasti, tako i o nekim kandidatima opozicije”, navodi Crta.

U izveštaju se navodi i da je tonalitet izveštavanja o akterima vlasti  ostao nepromenjen u poređenju sa periodom pre kampanje, dok se promena vidi u izveštavanju o opoziciji.

“Predstavnici vlasti su u najvećem delu vremena bili predstavljeni neutralno (81 odsto), zatim pozitivno (19 odsto) i gotovo nikada negativno”, navodi se u izveštaju.

Sa druge strane, u načinu izveštavanja o predstavnicima stranaka opozicije uočeno je da se izveštavanje u neutralnom tonu povećalo, dok se smanjilo vreme njihovog predstavljanja u negativnom, a predstavljanja opozicionih aktera u pozitivnom tonu ostalo je na približno istom nivou.

Kada smo kod medijskog pluralizma, u istom izveštaju se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u funkciji predsednika države i predsednika stranke, a od 8. marta i kao predsednički kandidat, bio ubedljivo najzastupljeniji politički akter.

“Neposredno pre početka kampanje, njegova zastupljenost je iznosila 92 odsto, dok su svi ostali najavljeni kandidati imali zajedno osam odsto od ukupnog vremena. U prve tri nedelje kampanje, vreme posvećeno Aleksandru Vučiću, u obe funkcije, se smanjilo sa 92 na 85 odsto”, kažu podaci.

Možemo li pričati o raznovrsnosti programa tamo gde je predsednik u martu 2021. godine imao 29 obraćanja?

Raznovrsnost programa

Savet REM-a je u svojoj odluci napomenuo da će televizije Pink, Hepi, Prva i B92 zadovoljiti potrebe najšireg auditorijuma kroz “raznovrsnost ponuđenih programskih žanrova”.

U poslednjem objavljenom izveštaju za 2020. godinu o načinu ispunjavanja zakonskih i programskih obaveza komercijalnih televizija Služba za analizu i nadzor REM-a navela je da televizija B92 nije ispunila zakonsku obavezu i kvotu sopstvene produkcije, koja je propisana da bude najmanje 25 odsto iznosila je 20,41 odsto. Osim što nije ispoštovala zakonsku obavezu, televiziji B92 tokom posmatranog perioda služba REM-a nije zabeležila kulturno – umetnički program, iako se u programskom elaboratu, na osnovu kog je prethodno dobila dozvolu za emitovanje, deklarisala kao emiter “celokupnog programa”, a to podrazumeva informativni, obrazovni, kulturni, naučni, sportski i zabavni sadržaj.

U istom izveštaju REM-a na televiziji Pink dominirao je rijaliti i to sa više od jedne trećine ukupnog programa, odnosno 38,06 procenta, dok je najmanje zabeleženo dokumentarnog i to 0,03 odsto. Ono što uopšte nije zabeleženo su dečji i program za maloletnke, naučno – obrazovni i kulturno – umetnički.

Televizija Prva nije emitovala kulturno – umetnički i naučno – obrazovni program, dok televizija Hepi nije imala ni dečji i program za maloletnike, ali je bilo verskog programa, kako je služba REM-a napisala “sa tek dvadesetak minuta učešća u ukupnom emitovanom programu”.

U izveštaju godinu dana ranije navedeno je da televizije Hepi i Pink tokom posmatranog perioda “uopšte nisu plasirale dečji, naučno-obrazovni i dokumentarni program”.

Računa se – ne računa se prethodni rad

“Savet je, prilikom odlučivanja, imao u vidu i da je razliku u donošenju odluke dala i činjenica prethodnog rada navedena četiri podnosioca”, piše na sajtu REM-a.

Navedeni razlog je u skladu sa Zakonom, ali direktno u suprotnosti sa izjavom predsednice Saveta REM-a Olivere Zekić da “ono što se događalo u prethodnih 16 godina niko ne gleda, jer je konkurs potpuno nov”. Ipak, REM je kao prednost televizijama naveo i prethodni rad. 

Kakav je prethodni rad? To bi najbolje trebalo da zna upravo REM, čija služba je već konstatovala da nisu poštovali programske elaborate na osnovu kojih su dobili dozvolu, ali i Savet REM-a koji je televizijama kojima je dodelio nacionalne frekvencije u više navrata izricao mere upozorenja i mere privremene zabrane emitovanja programa.

Naime, u poslednje dve godine televiziji Hepi televiziji i Prvoj televiziji su izricane mere privremene zabrane emitovanja programskog sadržaja. Njima i televiziji Pink više puta je REM izricao i meru upozorenja zbog diskriminacije, govora mržnje, dehumanizacije, narušavanja prava maloletnika…

Savet REM-a je 2020. godine Hepiju izrekao meru priveremene zabrane programa zbog toga što je voditelj u emisiji “na vulgaran i uvredljiv način poredio metod oplodnje krava sa metodima lečenja steriliteta kod žena u Srbiji i time povredio dostojanstvo ličnosti korisnika medijske usluge”. Istu meru je izrekao i zbog toga što je gost u programu “izneo informacije kojima se podstiče i to na otvoreni način diskriminacija protiv lica i grupe zbog njihove rasne pripadnosti”.

REM, pak, u svom obrazloženju o dodeli novih frekvencija navodi:

“Potrebno je istaći da je reč o pojedinačnim situacijama koje su se dešavale, po pravilu, u tzv. ,”živom programu”, u kom nije isključena njihova odgovornost, ali u kojem je smanjena mogućnost kontrole urednika i/ili voditelja na emitovani sadržaj, što se kod podnosioca koji nisu imaoci dozvole nije moglo desiti, niti ceniti u okviru ovog kriterijuma”.

Isto opravdanje Savet REM-a je dao za sve televizije kojima su izrečene mere. 

Otvorenost za različita mišljenja i argumente 

Savet je, kako su naveli u svom obrazloženju, “naročito cenio garancije koje su podnosioci naveli u predlogu programskog elaborata, koji će postati sastavni deo izdate dozvole, te da će u narednom periodu dodatno unaprediti postojeći program, baviti se važnim društvenim pitanjima, raditi na zaštiti medijskog pluralizma i biti otvoreni za različita mišljenja, argumente i ideje u cilju podsticanja najšireg društvenog dijaloga i doprineti daljem unapređenju medijskih standarda u oblasti informisanja, kulture i obrazovanja”. 

Medijska idila, reklo bi se. 

Međutim, ono što smo do sada mogli da vidimo i čujemo na pomenutim televizijama teško da može da garantuje zadovoljenje ovih standarda. 

Elem, jedan od ključnih nalaza Crtinog izveštaja o dezinformacijama i propagandi o stranom uticaju kaže da su u opravdavanju ruske agresije na Ukrajinu  značajnu ulogu imali, i još uvek imaju, a posebno televizije sa nacionalnom pokrivenošću kao najuticajnije među njima.

“Značajnu ulogu u legitimisanju napada Rusije na Ukrajinu imali su novinari i analitičari u pro-vladinim medijima koji su se u tom nastojanju koristili brojnim dezinformacijama i Spinovima”, piše u izveštaju. 

Na ovom primeru, jasno je da se pokrivaju važna društvena pitanja, ali da televizije neguju izrazito pristrasan pristup u obrađivanju važnih društveno-političkih tema i izborom sagovornika i jednostranog izvora vesti utiču na formiranje javnog mnjenja.

Koje su garancije da će televizije biti “otvorene za različita mišljenja” i kako će raditi na zaštiti mediijskog pluralizma nije rečeno. Na osnovu čega se očekuje da televizije, koje nisu imale programe posvećene kulturi i obrazovanju, unaprediti medijske standarde u tim oblastima, takođe nije rečeno. Ono što je rečeno je: “dobićete obrazloženje odluke”. I dobili smo nešto što se tako zove.

Naslovna fotografija: Istinomer