Rekonstruisana Vlada – prvih 100 dana
Od kako je Skupština Srbije 2. septembra, posle višednevne rasprave i dvomesečnih pregovora stranaka, izabrala novu, rekonstruisanu Vladu, prošlo je sto dana. Prilično kratak rok za definitivan sud o učinku novih i starih ministara, ali dovoljan za merenje prolaznog vremena i podsećanje na najvažnije izjave, obećanja i javno delovanje u poslednja tri meseca svakog od članova rekonstruisanog kabineta.
Ivica Dačić
Kao premijer i ministar unutrašnjih poslovarazumljivo je što je Ivica Dačić jedan od najaktivnijih članova. Poslednjih nedelja premijer je bio više puta prozivan da reaguje na izjave ministarke Zorane Mihajlović da jedan ministar u Vladi radi protiv interesa države. Odgovorio je da „njemu nije prijavljeno da tako nešto postoji u Vladi“.U poslednjih sto dana, premijer je imao mnogo aktivnosti i u vezi sa dovođenjem velikih IT kompanija i saradnji sa investitorima iz SAD. Kako je ranije izjavio, „Gugl“ i „Epl“ stižu do kraja godine u Srbiju. Jedno od njegovih obećanja je i da će Srbija pregovore o članstvu sa EU početi u januaru 2014. Kao ispunjeno Istinomer je ocenio premijerovo obećanje da će u 2013. biti održano niz aktivnosti na najvišem državnom nivou Srbije i Mađarske (susretima predsednika dve zemlje, ovo obećanje je ispunjeno). Dačić se u manjoj meri pojavljivao u javnosti kao ministar policije nego kao premijer. Jedna od stvari koja je obeležila poslednjih sto dana Vlade jeste i smena načelnika beogradske policije Stevana Bijelića. Među razlozima za smenu Bjelića su, kako su preneli mediji, i povećanje broja krivičnih dela u Beogradu, nepotizam, sumnjiv način sticanja imovine. Dačić je rekao da je samo reagovao na zahtev direktora policije Milorada Veljovića.
Aleksandar Vučić
Iako se odrekao funkcije ministra odbrane utisak je da je Aleksandar Vučić u poslednja tri meseca, dodatno ojačao svoj uticaj i moć. Po istraživanju agencije Faktor plus, prvi potpredsednik Vlade je najbolje ocenjen političar u Srbiji. I od formiranja rekonstruisane Vlade Srbije nastavljeno je sa praksom da se u Srbiji „ništa ne može bez prvog potpredsednika Vlade“. Tako je Vučić uspevao da stigne da razgovara i sa štrajkačima FAP-a u Priboju i „Autosaobraćaja“ iz Kragujevca, ali istovremeno i sa sa stranim investitorima o ulaganju u Srbiju. Kao jedna od najvećih političkih pobeda, Vučiću se može pripisati i to što je uspeo da na svoju stranu privuče i SPO i LDP. Uspeo je da čak i od svog velikog kritičara lidera LSV Nenada Čanka dobije kompliment da je „političar koji drži reč“. Prvi potpredsednik Vlade bio je angažovan i oko izbora na Kosovu, koje predstavljaju ključni element primene Briselskog sporazuma Beograda i Prištine. Istinomer je ocenio nedoslednim Vučićev potez da za člana Privremenog gradskog veća postavi Nebojšu Čovića, za koga je pre nekoliko godina tvrdio da „sublimiše svu perfidnost, pokvarenost i patološku perveznost režima Vojislava Koštunice“. Kao ispunjeno obećanje ocenjena je njegova najava dolaska prvog aviona „Er Srbije“.
Rasim Ljajić
Uprkos najavi iz jula da će njegova stranka – Socijaldemokratska partija Srbije, „istog sekunda“ izaći iz Vlade ako gradonačelnik Beograda Dragan Đilas bude smenjen, to se nije desilo. Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i nakon rekonstrukcije nastavio je da vodi Rasim Ljajić. Zadržao je i funkciju potpredsednika Vlade. Štaviše, on je bio taj koji je sredinom novembra najavio da ne isključuje mogućnost da u narednim mesecima, zajedno sa beogradskim, budu raspisani i izbori na republičkom nivou. U proteklih sto dana u njegovom sektoru i dalje je aktuelna tema digitalizacije TV signala, koja bi, prema aktuelnim najavama trebalo da bude gotova pre obavezujućeg roka 2015. godine. Među temama kojima se bavio su zloupotrebe robnih rezervi pšenice i kukuruza kojima je, kako je rekao, načinjena milionska pljačka. Krajem novembra izjavio je da upogledu „Telekoma“ još nije doneta odluka da li da se ova kompanija privatizuje ili da se napravi strateško partnerstvo.
Jovan Krkobabić
Kada je novi ministar finansija Lazar Krstić početkom oktobra predstavio plan ekonomskih mera Vlade, a koje su obuhvatile i oporezivanje zarada u javnom sektoru viših od 60.000 dinara, procenjeno je da je Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), na čijem je čelu ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike pobedila Krstićeve mere. Iako se očekivalo da će Krstićeve mere obuhvatiti i penzionere, to se nije desilo. Odredbe budućeg Zakona o radu u Skupštini Srbije prate nesuglasice i pritisci -na relaciji socijalnih partnera, ministarstava privrede i rada, kao i brojne primedbe stranaka vladajuće koalicije, od čije podrške i zavisi usvajanje. U skupštinsku proceduru zakon bi mogao da uđe tek u drugoj polovini januara. Sam Krkobabić najavio je njegovo usvajanje za proleće 2014. Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ uputili su otvoreno pitanje ministru rada zašto je za pripremu novog Zakonu o radu izabran luksuzni hotel u Aranđelovcu, u kome je boravilo dvadesetak članova Radne grupe.
Lazar Krstić
Ministra finansija nazivali su i „zvezdom“ rekonstruisane Vlade. Nijedan ministar nije imao tako dobru medijsku najavu kao što je to imao Krstić, predstavljen kao mladi stručnjak iz konsultantske kompanije „Mekinsi“, koji je došao da spasi srpske finansije. Nije davao previše obećanja, rekao je samo da ćemo živeti bolje od 2015. godine. Izneo je paket mera za uštede u državnom budžetu, fiskalnu stabilnost i privredni rast. Najavio je smanjenje plata u javnom sektoru, povećanje niže stope PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto. Merama je predvideo i restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija, uštede u domenu roba i usluga, uzimanje jeftinijih kredita, poboljšanje poslovnog ambijenta.
Ivan Mrkić
Ministar spoljnih poslova ostao je neocenjen u Istinomerovom Indeksu nakon godinu dana, jer su njegov i rad Ministarstva prošli prilično nezapaženo. Međutim, nakon rekonstrukcije ministar i njegovo ministarstvo su prisutniji u medijima. Ali, neretko u negativnom kontekstu. Veliku pažnju privukla je izjava ministra: „Evo, da me stavite uza zid i pripretite ne znam čime i pitate koga bih predložio za Vašington, ja ne znam. Treba da bude dobra ličnost, obrazovana, da zna jezik savršeno, da voli SAD, ali ne toliko da zaboravi na svoju zemlju. Ja to ovde nemam. Ende.” Mrkić se nakon toga žalio da je tabloidno interpretiran. Ministarstvo se upustilo i javnu prepirku sa bivšim ambasadorom Srbije u Turskoj Dušanom Spasojevićem, koja je počela veoma nevešto sročenim saopštenjem na sajtu Ministarstva. Deo medija danima se bavio i kadrovskim rešenjima u Ministarstvu i polaznicima Diplomatske akademije, pa je iz toga nastao i slučaj ’golišave savetnice’, koja je nakon toga napustila Ministarstvo.
Nebojša Rodić
Naslednik Aleksandra Vučića na funkciji ministra odbrane, kao direktor BIA-e nije se često pojavljivao u medijima, pa je sa tom praksom nastavio i kao ministar. Njegove aktivnosti u proteklom periodu svodile na razgovore sa stranim državnicima (Bugarske, Poljske, BiH, Moldavije, Azerbejdžana…). Oko saradnje u oblasti odbrane. Najznačajniji događaj je potpisivanje strateškog Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane sa Rusijom.
Igor Mirović
Kada je aktuelnog ministra regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igora Mirovića, vicepremijer Aleksandar Vučić predložio na ovo mesto rekao je da od njega očekuje, da pokaže „brigu za regione svojom predanošću i trudom, ne samo u Vojvodini, već i u celoj Srbiji“. Međutim, analizirajući Istinomerove ocene deluje da nije bio među aktivnijim ministrima Vlade. Najavljivao je velike investicije i završetak radova na Moravskom koridoru za dve godine, kao i završetak radova na povezivanju Koridora 10 i Kragujevca. Najavio je izdvajanje novca za poslovne zone u lokalnim samoupravama.
Saša Radulović
Ministar privrede, iako do imenovanja nepoznat široj javnosti, prvi je član Vlade Srbije čija smena je zatražena. Protiv ministra privrede okrenula su se dva najveća sindikata, ali i njegov prethodnik, lider URS-a Mlađan Dinkić. Sindikati su ostavku zahtevali zbog nepomirljivih stavova u vezi sa predlogom novog Zakona o radu, dok se na meti doskorašnjeg ministra našao, jer je rešio da demontira sistem postavljen u vreme Dinkićevog ministrovanja. Tako je prvo promenjen direktor Agencije za privatizaciju, a najavljeno je ukidanje agencije za strana ulaganja SIEPA. “Analizom rada agencija utvrđeno je da dve ne ispunjavaju svoju ulogu – SIEPA i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Poslove koje je do sada radila SIEPA obavljati poseban sektor u Ministarstvu privrede, koji će „koštati pet puta manje”, kazao je Radulović. Na čelu obe pomenute institucije sedeli su ljudi iz URS-a. Rešio je i da prekine i politiku subvencionisanja novih radnih mesta. Obećanje da će vrlo brzo biti prikupljane finansijske ličnih karata javnih preduzeća pokazalo se kao previše optimistično. Ministar privrede ima običaj da povremeno preskoči sednicu Vlade, pa se tako nije pojavio ni na onoj kada su predstavljane nove ekonomske mere, na kojoj su bili svi ministri, a prenošena je direktno na televiziji. Najavio je da će privatizacija preduzeća u Srbiji biti okončana do kraja 2014. godine i da će se sprovesti na čistiji i pravedniji način. U tome bi trebalo da pomogne Tranzicioni fond, koji bi trebalo da počne sa radom od 1. januara 2014.
Aleksandar Antić
Bivši predsednik Skuštine Beograda proaktivno je pristupio poziciji ministra saobraćaja, a reklo bi se da je imao i priličnu blagonaklonost medija („prvi funkcioner u poslednje najmanje dve decenije koji se nije slikao na otvaranju izgrađenog dela puta”). U protekla tri meseca najavio je završetak više infrastrukturnih objekata. Po njegovim rečima; most Zemun-Borča biće završen do kraja 2014; uradiće se projekat za rehabiitaciju pruge prema Novom Sadu; gradiće se pedeset kilometara auto-puta godišnje; svi auto-putevi koji se trenutno rade na koridorima biće završeni do 2016. godine. U medijima su se pojavile i najave da bi Antić mogao biti kandidat SPS za gradonačelnika Beograda.
Tomislav Jovanović
Odmah nakon stupanja na dužnost ministra prosvete najavio da će način na koji će se naredne godine polagati mala matura biti poznat već do kraja septembra. To se, međutim, nije desilo, pa je novi sistem za organizovanje završnog ispita za osnovce zvanično predstavljen tek krajem novembra. Nakon ovogodišnjeg skandala sa polaganjem male mature potezi ministra bili su pod budnim okom javnosti. Deo nje kritikuje uvođenje trećeg testa. Tokom prethodnih sto dana ponovili su se problemi u finansiranju Istraživačke stanice Petnica, odnosno kasnilo se sa isplatom državnog novca ovoj naučno ustanovi. Ipak, novac je u novembru konačno isplaćen, a ministar je Petnicu posetio krajem tog meseca čime je, kako je rekao, iskazao svoju podršku ovoj instituciji.
Dragan Glamočić
Ministar poljoprivrede nije se u proteklih 100 dana previše isticao, niti je davao izjave koje je Istinomer mogao da oceni. U centar pažnje javnosti dospeo je kada se pojavila vest da Srbija još nije primljena u STO zato što još uvek postoji zabrana uvoza GMO-a. Tada je Glamočić rekao da naše zakonodavstvo moramo da uskladimo sa STO i EU. „To podrazumeva da ne smemo zabraniti promet roba, ali ćemo imati regulisane propise“, rekao je on navodeći primer EU koja ima najstrože zakone kada je GMO u pitanju.
Zorana Mihajlović
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine sigurno je jedna od najeksponiranijih u Vladi Srbije. Nije se libila da uđe u sukob ni sa članovima Vlade, ni sa direktorima javnih preduzeća. I posle rekonstrukcije, nastavila je da direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića označava kao glavnog krivca za loše stanje i finansijski kolaps u tom preduzeću. I pored svih zalaganja nije uspela da ga smeni. Ali je zato uspela da se zameri Rusima. Pojedini mediji su je predstvaljali kao jednog od glavnih protivnika gasovoda Južni tok. Sve medijske napise na tu temu je demantovala, navodeći da radi isključivo u interesu Srbije. Izjavom da „jedan član Vlade Srbije na javnim skupovima van zemlje govori suprotno od zvanične državne politike i državnih interese“, uzburkala je duhove vladajućoj koaliciji. Iako nije nikoga imenovala, mediji su kao „krivca“ prepoznali Milana Bačevića, ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja. U poslednjih 100 dana ove vlade desile su se i dve krupne stvari iz oblasti energetike – počela je gradnja gasovoda“ Južni tok“ u Srbiji i potpisan ugovor sa kineskom kompanijom CMEC o izgradnji termoelektrane „Kolubara 2“. Istinomer je u poslednja tri meseca ocenio nekoliko izjava ministarke Mihajlović. Kao neispunjeno obećanje ocenjena je njena najava da će se doneti konačna rešenja za finansijsko restrukturiranje Srbijagasa. Sa „radi se na tome“ ocenilo smo izjavu o poboljšanju ekološke situacije u Obrenovcu.
Ivan Tasovac
Ministar kulture i informisanja dočekan je sa najviše simpatija u javnosti. Nekonvencionalan, neretko provokativan i direktan, doskorašnji direktor Beogradske filharmonije jedan je od onih za koga su znali i oni koji nisu prišli ni blizu Kolarčevoj zadužbini. Na talasu velikih očekivanja i nikada manjeg budžeta za kulturu, ministar je rekao da su profesionalizacija kadrova u kulturi, jačanje institucija i transparentnost ključni ciljevi politike koju će voditi.
Ubrzo po dolasku na funkciju smenjen je dotadašnji pomoćnik ministra kulture zadužen za medije Dragan Kolarević zbog, kako je navedeno, dosadašnjeg netransparentnog rada na izradi medijskih zakona, kao i nepoštovanja rokova za završetak tog procesa. Nedugo zatim otvorio je za javnost sastanak komisije za otkup knjiga, a zatim je naložio raspisivanje javnih konkursa za direktore institucija. U javnosti je bila zapažena razmena optužbi sa sada pokojnim direktorom RTS-a Aleksandrom Tijanićem. Minstarstvo kulture jednostrano je raskinulo protkol o saradnji sa Nezavisnom kulturnom scenom, koju čine 91 neprofitna organizacija civilnog društva iz 22 grada širom Srbije. Tokom novembra eskalirao je i sukob sa Nacionalnim savetom za kulturu, koji je optužen za kašnjenje izrade Strategije za kulturu, iako je prema slovu Zakona, a i strukturi, ovo telo zamišljeno isključivo kao savetodavno. Kada će biti usvojena Strategija, koja kasni tri godine, ne zna se, ali bi prema obećanjima Nacrt zakona o javnom informisanju trebalo da bude završen do kraja godine.
Vanja Udovičić
Ministar sporta i omladine je gotovo iz bazena uskočio u kabinet. Kao osnovni cilj Udovičić je postavio ozdravljenje klubova i sporta kroz zdrave investicije i reorganizaciju sportskih društava. Osim toga, založio se za povratak sporta u škole. Međutim, do sada se ništa nije čulo na koji način misli da sprovede zamišljeno. Takođe nije primećena posebna aktivnost Ministarstva kada je u pitanju borba protiv nasilja na sportskim borilištima. Najavio je da će svi konkursi biti zakoniti, pravični i transparentni, a od urađenog može da se pohvali povećanim brojem (sa 1.000 na 1.200) stipendiranih studenata, kao i povećanjem iznosa stipendije sa 25.000 na 30.000 dinara mesečno.
Velimir Ilić
Ministar građevine u poslednjih sto dana rekonstruisane Vlade najviše je govorio u vezi sa Zakonom o legalizaciji, kao i Zakonu o planiranju i izgradnji koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine. Jedan od aktivnijih ministara iskoristio je i mnogo prilika za gostovanja, pa smo zbog toga mogli da zabeležimo njegova brojna obećanja. Neka od njih su i da će legalizacija biti potpuno besplatna kao i da će se građevinske dozvole dobijati za samo 30 dana. Najavio je da će Auto – put Beograd- Požega biti završen do kraja mandata sadašnje Vlade. Jedna od novina koju predviđa Zakon o planiranju i izgradnji, a koja je direktno u vezi sa ministrom građevine, upravo potkrepljuje Ilićevu želju da investitori dobijaju izjave za nekoliko dana. Naime, radi se o odredbi koja omogućava da, ako administracija zataji, ministar lično izda dozvolu. Ilić je pre nekoliko nedelja dobio još jedan orden od Srpske pravoslavne crkve. Dodeljujući mu Orden Svetog Stefana Prvovenčanog, patrijarh Irinej je rekao „Mala su Veljina prsa da primi sva odlikovanja koja je zaslužio“. Dosta reakcija u medijima Ilić je izazvao zbog izjave u Skupštini Srbije da je otac funkcionera pokreta Dveri srpske Boška Obradovića, primao mito kao građevinski inspektor.
Milan Bačević
Ministar rudarstva je i u rekonstruisanoj Vladi nastavio sa starim idejama, a to je mega kanal Dunav-Morava-Vardar i istraživanje nalazišta nikla. Zbog tog velikog projekta ministar je dva puta putovao u Kinu, a urađena je i studija izvodljivosti kineske kompanije “Čajna Gezuba korporejšn”. Tim povodom ministar je nedavno ustvrdio da bi ovaj kanal zaposlio između 80.000 i 100.000 ljudi i da bi za razliku do pretpostavljenih 17-20 milijardi dolara koštao najviše 5 milijardi. Međutim, u Ministarstvu nije moguće dobiti dokument na uvid, jer kako nam je rečeno, “još nije razmatran na Vladi”. Ministar je za kraj ove godine najavio usvajanje Zakona o rudarstvu, koji je prema ranijim obećanjima trebalo da bude usvojen januara 2013. godine.
Slavica Đukić Dejanović
Malo pre isteka 100 dana rekonstruisane Vlade za ministarku zdravlja Slavicu Đukić Dejanović stigla je vest da je Srbija na dnu liste zemalja po kvalitetu zdravstvene zaštite. Sa rezultatima ovog istraživanja Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa ministarka se nije složila, najavljući analizu svih iznetih podataka. Loše rezultate ministarka beleži i u Istinomerovim rubrikama. Sistem centralnih nabavki u zdravstvu u martu 2013, recepti u privatnih apotekama od 1. januara 2013, samo su neka od obećanja koje ministarka nije ispunila. Za narednu godinu najavila je ponovno otvaranje savetovališta za dijabetes, a takođe i da će ubuduće biti nemilosrdna prema neodgovornima u zdravstvu.
Nikola Selaković
Iako su u medijima često citiran njegove izjave one su često bile formalne i proceduralne prirode. Jedan od prioritetnih poslova bila je kao i ranije reforma sudstva. Usvojen je Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Nova mreža koja treba da počne da funkcioniše 1. januara 2014. godine predviđa da se broj osnovnih sudova gotovo udvostruči (sa 34 na 66), a broj javnih tužilaštava poveća na 58. Ministar je najavio da će biti podnete tužbe protiv svih članova prvog sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca zbog štete nastale kod reizbora sudija i tužilaca. Zakon o zaštiti uzbunjivača još je u procesu izrade Nacrta. Podsetimo ovaj Zakona najavljen je za sredinu 2013, ali će prema tvrdnjama Ministarstva predlog biti spreman do kraja godine. Oktobra meseca usvojen je Zakonik o o krivičnom postupku, međutim, prema priznanju ministra za njegovu primenu postoje brojne prepreke, zbog čega je najavljeno formiranje ekspertske komisije koja će oceniti šta je potrebno menjati u ZKP-u.
Branko Ružić
Branko Ružić postao je ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije u veoma bitnom momentu za zemlju, uoči održavanja prve pristupne konferencije EU sa Srbijom. Na ovom poslu Ružić blisko sarađuje sa Tanjom Miščević, šeficom tima za pregovore sa Evropskom unijom. Najavio je da će do 20. decembra biće usvojen tekst pregovaračkog okvira koji će strukturom i sadržajem opredeliti dinamiku pristupanja Srbije. Rekao je i da je realan scenario da Srbija do 2020. godine postane punopravna članica EU, tako da ta procena „nije ni pesimistička, ni optimistička, već je rezultat realnog sagledavanja stvari“. Kazao je da je potvrdio da će učestvovati u šetnji na „Paradi ponosa“ ističući da je “obaveza odgovornih političara i građana da ne prave famu od stvari koje su jasno definisane zakonom”. Premijer Dačić je na to izjavio: “Svako ko ode u Brisel dobije malo pomračenje pod uticajem tih ideja. I Ružić je bio ozračen.”
Aleksandar Vulin
Veoma prisutan u medijima sada kao ministar bez portfelja zadužen za Kosovo , a pre rekonstrukcije Vlade kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Ipak, na Istinomeru nije često ocenjivan, najviše zbog (ne)merljivosti izjava koje daje. U ulozi ministra na Istinomeru nije ocenjivan, a ocena nedosledno prednjači kada je u pitanju njegova pozicija direktora Kancelarije. Najnovije Vulinove najave tiču se toga da Kosovo neće dobiti stolicu u UN dok je Srbije, kao i da će se Zajednica srpskih opština formirati u januaru.
Sulejman Ugljanin
Kao i pre rekonstrukcije ministar bez portfelja se ni u poslednjih sto dana ove vlade nije previše eksponirao. Jedina upečatljiva izjava je ona koja se tiče nerazvijenih opština. Naime Ugljanin, koji vodi Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja kazao je da su nerazvijene opštine “skriveno blago Srbije” i da u njima dosta prostora za ulaganje. Treba spomenuti i njegovo obećanje da će napustiti Vladu Srbije ukoliko se ne poboljša položaj Bošnjaka. On je objasnio da “neće da bude fikus, koji ne može da pomogne svojim sunarodnicima”. Međutim, iako nije bio zadovoljan time šta je vlada uradila na poboljšanju položaja Bošnjaka, Ugljanin nije izašao iz Vlade. Iz njegovog kabineta Istinomeru je odgovoreno da do odluke EU o datumu početka pregovora sa Srbijom „svi stranački i lični interesi idu u drugi plan“.