Rekonstrukcijom protiv rodne ravnopravnosti

Vlada Srbije je rekonstruisana, na Dan žena. Premijer Mirko Cvetković je saopštio ko ide, ko ostaje, a pored svih stranačkih i koalicionih kalkulacija nije još stigao da razmišlja o poštovanju rodne ravnopravnosti, pa je umesto dosadašnjih pet ministarki, broj žena smanjio na tri.

Diana Dragutinović i Jasna Matić više neće biti na ministarskim funkcijama, na čelu svojih resora ostale su dve žene, Snežana Malović i Snežana Samardžić-Marković, dok je samo jedna, Verica Kalanović, „napredovala“ u rekonstrukciji Vlade; „vaskrsnula“ je neočekivano na mestu potpredsednice Vlade nakon što je pre toga demonstrativno dala ostavku.

„U našoj vladi uvek je bilo manje žena nego što bi trebalo, iako su mnoge od njih i po obrazovanju i po stručnosti daleko ispred muških kolega. Uvek kada je situacija neizvesna i kada je potrebno da neko odstupi s položaja, to su žene. Rekonstrukcija vlade je bila neophodna, ali vremena su gruba, a u tim situacijama žene najčešće gube bitku s jačim polom.“(profesorka Fakulteta za pravno-političke studije Zorica Mršević, Danas, 9. 3. 2011. godine)

Na stotu godišnjicu otkako se širom sveta obeležava Međunarodni dan žena pod motom „Jednak pristup obrazovanju, obuci, nauci i tehnologiji – put ka doličnom radu za žene“, objavljen je podatak da su žene u Evropi manje prisutne u politici, kao i da su im plate niže od muškaraca. Očekivano, ni u Srbiji situacija nije nimalo drugačija.

„Prema zvaničnim podacima Srbije u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, muškarci u Srbiji imaju u proseku 3,5 odsto višu platu nego žene. Međutim, kada se uporede podaci o platama u zavisnosti od stručne spreme, razlike u primanjima muškaraca i žena su veće. Bruto-plata visokoobrazovanih žena je u proseku 17 odsto niža od plate muškaraca.“ (Beta, 8. 3. 2011. godine)

Ni u Skupštini ništa bolje

Politika nije nikakav izuzetak kad je reč o nepoštovanju ravnopravnosti polova. Obrukali smo se nedavno sa sastavom delegacije za Parlamentarnu Skupštinu Saveta Evrope, uz opravdanje da na vreme nismo obavešteni da u delegaciji treba da budu žene. To što imamo Zakon o ravnopravnosti polova koji je usvojen krajem 2009. godine i jasno propisuje da “prilikom izbora ili imenovanja delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju, sastav delegacija obavezno mora da čini najmanje 30% lica manje zastupljenog pola, u skladu sa međunarodnim standardima” očigledno ne znači da neko treba da ga pročita, kao i da bi trebalo da ga primenjuje, najpre onaj ko ga i usvaja.

„Samo četiri od deset stalnih delegacija Skupštine Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama poštuje Zakon o ravnopravnosti polova, kojim je propisano da delegacija koja predstavlja državu mora da ima u sastavu najmanje 30 odsto žena.“ (Danas, 27. 1. 2011. godine)

Zbrka je završena tako što je predsednik LDP-a Čedomir Jovanović ustupio svoje mesto ženi kako bi Srbija ispunila uslov Saveta Evrope. Međutim, kako je upozorila Poverenica za ravnopravnost Nevena Petrušić, zakon se i dalje ne primenjuje potpuno.

„Poštujući domaći zakon, a to je prioritet, u sedmočlanoj delegaciji trebalo bi da se nađu najmanje dve žene, poručila je poverenica…S obzirom da je u komentarima političara u medijima najavljeno da će do narednog zasedanja PSSE u domaću delegaciju ući i jedna žena, Nevena Petrušić je upozorila da bi se tako zadovoljili standardi SE, ali da bi bio prekršen domaći zakon.“ (Danas, 27. 1. 2011. godine)

Ni u Skupštini situacija nije mnogo bolja, u odnosu na Vladu. Prema podacima sa sajta Skupštine Srbije, odnos muškaraca i žena poslanika je 193 prema 55.

No, to se još može smatrati napretkom pošto je nakon izbora 2000. godine u parlamentu je bilo svega 12,4 odsto žena.

„Prema oceni poverenika za zaštitu ravnopravnosti Nevene Petrušić, u institucijama vlasti, u odnosu na period s početka 2000. godine, došlo je do izvesnih pozitivnih pomaka, ali rezultati još uvek nisu zadovoljavajući.“ (Tanjug, 8. 3. 2011. godine)

Pre prethodnih parlamentarnih izbora 2008. godine, mediji su izveštavali da su skoro sve stranke, u skladu sa odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika, na izbornim listama imale najmanje 30 odsto žena.

„U G17 plus kažu da će ih i sada biti kao i oba prethodna puta, a to je između 30 i 37 odsto. Ukoliko budu imali ministre u vladi biće zastupljene od 30 do 50 odsto. DS će, kako obećava, poštovati evropske standarde i imaće najmanje 30 odsto žena među poslanicima. Poštujući doprinos žena u političkom i društvenom napretku postaviće ih na najmanje 30 odsto ministarskih mesta u vladi…Andreja Mladenović, portparol DSS-a, kaže da će u njihovom poslaničkom klubu biti od 29 do 31 odsto žena.“(Politika, 18. 5. 2008. godine)

Na tome je i ostalo, jer u parlamentu u pojedinim poslaničkim grupama nema ni približno 30 odsto žena u odnosu na muškarce.

Popravni na sledećim izborima

Retki pozitivni primeri su partije Nova Srbija i G17 plus koje imaju 33, odnosno 30 odsto žena u poslaničkoj grupi. U slučaju „stranke eksperata“ žene su još više, barem do rekonstrukcije, bile zastupljene u Vladi. Od pet ministara G17 plus u izvršnoj vlasti žene su vodile tri resora.

„Od nastanka smo dosledno sprovodili politiku rodne ravnopravnosti u stranci, parlamentu i Vladi.“ (šefica poslaničke grupe G17 plus, Suzana Grubješić, Večernje novosti, 13. 9. 2010. godine)

O rodnoj ravnopravnosti ne priča se mnogo češće nego 8. marta, kao što je slučaj i sa drugim problemima sa kojima se žene u Srbiji suočavaju. Iako skoro da nema oblasti gde bi se lakše moglo pokazati poštovanje zakona, podsticanje ravnopravnosti polova je, kod gotovo svih stranaka, samo na nivou deklarativne podrške. A da vidimo koliko zaista rade na rešavanju ovog problema moći ćemo tek nakon sledećih izbora.