Reković: Hoćemo obračun sa celim sistemom – i Vučićem i opozicijom

Za podcast Istinomera „U Mikrofon“, Reković kaže da oni nisu političari, ali da polako ulaze u politiku, što ne znači da će ikada ličiti na političare koji se pojavljuju ovde već 30 godina“. Aktivistkinja pokreta „Jedan od pet miliona“ koja je pre sedam dana iznenadila javnost objavivši odluku da pokret odustaje od bojkota izbora, objasnila je da ta odluka nije doneta „preko noći“ i da se u međuvremenu radi na izbornoj listi, nosiocima, imenima, kao i da će u narednim danima sve objaviti.

Ko će biti nosilac izborne liste, da li možete  bar da nam otkrijete da li će to biti javna ličnost, neko od vas…?

Mi smo pre svega studentski pokret, pa će u skladu sa tim izgledati i naša lista.

To znači da će studenti biti na njoj?

Da.

Učestvovanje na izborima nije samo pitanje želje, volje, motivacije, nego i novca. Odakle vam novac?

Potrebno je 50.000 evra da se registruje stranka, za potpise manje. Snaga pokreta i naša nezavisnost se temeljila na donacijama građana. Mi se finansiramo iz donacija građana i to nije tajna. Na našem sajtu imate deo gde piše “Doniraj” i postoji broj računa i sve je transparentno. Niko nije navikao da u ovoj državi nešto bude otvoreno i transparentno i da se zna gde ide svaki dinar – to je kod nas malo drugačije i možda ljudi ne veruju da se to dešava na taj način. 

Ako ste otvoreni i transparentni, onda možda možete da kažete i ko ste vi, zapravo?

Ja bih tu sad napravila jednu paralelu. Kada je Dragan Đilas predstavljao program Stranke slobode i pravde “Srbija 2020”, šta god to bilo, on je stajao sâm i predstavljao program. Da li to znači da on ne predstavlja nikoga, zato što je tu stajao sâm? Da li znači da Tea i ja, ako smo stajale sâme na konferenciji, ne predstavljamo nikoga? Ljudi su upoznati sa studentima – mi smo imali i rektorat, imali smo intervjue.

Nije dobra paralela – Đilas je stajao sâm da predstavi program, ali on ima predsedništvo stranke, potpredsednike, oni se pojavljuju…

Zašto mislite da mi nemamo? Pokret „1 od 5 miliona“ ima svoje organe, strukture, predsedništvo, izvršni tim, tehnički tim, ima svoju skupštinu, ima svoje članove, simpatizere i svoje volontere. Nama su u početku protesta pomagale omladine stranaka u redarisanju, pa su kasnije odustali i onda smo imali svoje volontere koji redarišu, tako da se ta struktura vremenom stvarno napravila.

Imajući u vidu da ste bili kritični prema poslanicima i načinu na koji oni bojkotuju parlament, smatrajući da nije u redu da uzimaju plate i da bojkotuju taj isti parlament, da li vi uzimate novac od države za izbornu kampanju, koji vam sleduje po zakonu? 

Šira je i dublja priča – imamo tolike afere vlasti, imali smo helikopter, Savamalu, Jovanjicu, Krušik, atentat lokalnih vlasti na novinara, seksualno zlostavljanje od strane funkcionera SNS i tako dalje, i to je ogledalo ove mafijaške vlasti, a sa druge strane mi imamo 414 dana protestovanja. Više od godinu dana je trajao ovaj protest „1 od 5 miliona“, mi smo ga organizovali do šezdesete subote, i da li smo mi pod svim pretnjama, pritiscima, desetinama prijava koje ja lično imam, na primer – da li smo se mi u nekom trenutku pred svim tim pritiscima povukli i kukali na Tviteru, ili smo ostajali na ulici?

To je vaša odluka da budete na ulici.

Sada se neki pitaju zašto smo se mi pored režima Aleksandra Vučića dohvatili opozicije, za koju smatramo da je dekor koji ga održava na vlasti.

Ako smatrate da nije moralno da opozicija uzima plate, da li ćete vi od te države, tog sistema i tog Vučića da uzmete novac da biste izašli na izbore, novac koji vam zakonski sleduje?

To je već nešto o čemu ćemo pričati u izbornoj kampanji.

Da odmerimo – ako su oni nemoralni, da li ćete vi biti moralni da to odbijete?

Naravno da hoćemo, zato što smo mi u decembru 2018. godine tražili od opozicije da bojkotuje parlament – oni su kao napustili parlament, a u stvari su napustili skupštinsku salu, zadržali su mandate, a to nije bojkotovanje parlamenta. Rezultat njihovog bojkota izbora jeste „Ne damo legitimitet Vučićevom parlamentu i da u Vučićevom parlamentu sede njegovi sateliti“.

Hoćete da kažete da to nisu etički zasnovane odluke, ili šta?

Tako je. Oni su to mogli da imaju pre više od godinu dana, da su stvarno bojkotovali parlament.

Da li je etički zasnovana odluka da šetate iza šetalice “Bojkot”, da pozivate građane i narod na bojkot, a onda da kažete – mi ćemo da izađemo na izbore?

Ali mi nismo odustali od bojkota, bojkot izbora je samo segment bojkota. 

INTERVJU SA VALENTINOM REKOVIĆ MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU

Učešće na izborima je bojkot? Kako?

Bojkot izbora nije bojkot sistema. Ako ste nas pažljivo slušali, koliko smo bili precizni o onome što govorimo, mi smo šetali zagovarajući bojkot nenormalnog sistema. Taj bojkot nenormalnog sistema nije samo bojkot izbora, parlamenta… Protest „1 od 5 miliona“ je bio neki vid bojkota sistema, koji ćemo mi sad da unesemo u Skupštinu.

Vi igrate po pravilima tog sistema, učestvujete na izborima, a kažete da bojkotujete sistem?

Što ne znači da ćemo igrati po pravilima sistema, dok budemo u toj izbornoj trci.

A šta ćete da radite? Šta znači “neigranje po pravilima sistema”?

To je već izborna kampanja.

Vi dajete listu, poštujete neka elementarna zakonska pravila koja istovremeno bojkotujete, odnosno bojkotujete sistem. Kako je učestvovanje na izborima bojkot sistema?

Učestvovanje na izborima nije bojkot sistema, bojkot sistema je ono što nastupa posle, kada mi taj bojkot unesemo u Skupštinu. Bojkot izbora je samo segment bojkota. Nas intelektualci iz Beograda stvarno ne razumeju, nikome ništa nije jasno, ali nam se javila gomila ljudi iz unutrašnjosti Srbije, koji su zapravo razumeli ideju „1 od 5 miliona“, a to je da počistimo sve ovo što je 30 godina ostalo iza nas i da Srbiju napravimo boljim mestom.

Kako ćete to da uradite, kojim snagama?

Zašto mislite da pokret „1 od 5 miliona“ nema snagu? Boško Obradović je komentarisao da mi treba da imamo neku snažnu motivaciju. Hajde onda da ga pitamo odakle nam motivacija da organizujemo 60 subota u Beogradu.

Kada kažete “mi ćemo da počistimo sve ovo”, kako?

Nećemo sigurno da počistimo lepljenjem nalepnica, organizovanjem tribina za stranačke aktiviste, itd. Opet me pitate pitanje za izbornu kampanju, pitanje koje dolazi posle toga.

Ali šta znači “počistiti”?

Ne znam da li aludirate na ono najgore, ja sigurno ne mislim na to. “Počistiti” znači simbolički, znači da naši roditelji nisu uradili posao do kraja 2000. godine i znači da smo mi odlučni da ostanemo u ovoj zemlji, da završimo taj posao do kraja.

Na koji način vi mislite da ga završite?

Prvi korak, koji nam je jedini preostao, jeste da odemo na izbore. Kada nam neko kaže “Pa šta ćete da radite u tom parlamentu”, mi kažemo – hvala na komplimentu ako mislite da ćemo mi da uđemo u taj parlament. Mi ne razmišljamo o tome. Mi imamo svoj cilj, ka kome idemo i ne možemo da predvidimo da li ćemo ući ili ne, koliko ćemo imati procenata, šta ćemo ako ne uđemo, itd. Mi uvek imamo svoj cilj, mi nismo odustali od prvobitnih ciljeva protesta.

A šta je Vama cilj?

Normalna Srbija, slobodni mediji.

To je strateški cilj?

To je suština protesta i to su ciljevi. Sada unosimo bojkot u Skupštinu Republike Srbije, celokupni bojkot, pošto je bojkot izbora samo jedan segment.

Hajde objasnite, da zamislimo. Vi ste prošli cenzus i ušli u Skupštinu, imate pet poslanika. Kako se unosi bojkot u skupštinu?

Naš parlament je sada jedna pozorišna predstava koja je u stvari tragedija od pozorišne predstave i mi tu nemamo nikakvu raspravu, dijalog, imamo vređanja, ružne reči, sve što parlament ne treba da bude. Hajde da kažemo da će pokret „1 od 5 miliona“ tu raspravu da oplemeni na svoj način.

Znači nećete bojkotovati Skupštinu, učestvovaćete u njenom radu?

Unošenje bojkota u skupštinu i bojkotovanje skupštine nisu iste stvari, to moramo da razgraničimo. Bojkot parlamenta je ono što je trebalo da urade  poslanici decembra 2018. godine. Unošenje bojkota u Skupštinu je nešto drugo, to je ovo što sam sada pričala, mi ćemo da oplemenimo tu raspravu na svoj način.

Objasnite mi šta je tu bojkot – oplemenjivanje rasprave je bojkot?

Kada idete protiv sistema rečima, delima, akcijama, performansima… Zamislite protest „1 od 5 miliona“ u Skupštini Republike Srbije.

Vi zapravo želite nešto što je, na primer, Pokret samoopredeljenje radio na Kosovu i u kosovskoj skupštini, oni su bacali petarde?

Ne baš bacanje petardi, nismo na protestu bacali petarde. Sve ono što smo radili na protestu, radili i ponašali se kao što smo se ponašali na platou ispred Filozofskog fakulteta.

Pravite neku vrstu performansa unutar Skupštine?

Malo je šire od toga, ali ako vam je dovoljno blizu da to razumete, onda možemo da kažemo da je to.

Zapravo saučestvujete u radu Skupštine tako što opstruišete njen rad – to je SNS radio prošle godine?

Onda me niste razumeli – hajde da sačekamo ako do tog trenutka dođe. Opstrukcija jeste nešto dobro, unošenje bojkota u skupšitnu je nešto sasvim drugo, to do sada niko nije uradio u Republici Srbiji. Ali vratila bih se na pitanje o šetanju za bojkot, pa izdaji. Mi smo rekli – branićemo sporazum i bojkot, zašto smo do sada ćutali, a sve vreme smo se trudili da održimo to jedinstvo unutar opozicije. Ne znam da li ste čuli za te savete protesta „1 od 5 miliona“, gde su različite sujete različitih ljudi izlazile na videlo. Mi smo sada, to pitate… Više od godinu dana razni ljudi na televizijama pričaju o protestima, a organizatore protesta niko ništa ne pita.

Ko kaže da ne pita? Davali ste veliki broj intervjua.

To pitajte ljude koji su pričali u ime protesta na televiziji.

Ali vi ih optužujete da su sujetni.

Da se utrkuju ko će da bude lider među liderčićima. Smeta mi, zato što je to jedna igranka. Sa druge strane, imate ljude koji za mizernu platu od 200 evra moraju da se upišu na spisak SNS kao siguran glas. Takvom igrankom se ne menja sistem. Mi to nismo tražili, a dali smo im priliku toliko puta… Šta se desilo 13. aprila?

Tu opoziciju ste oficijelno u protest uveli vi Sporazumom sa narodom, vi ste im dali legitimitet da uđu u proteste, a onda vam je ta ista opozicija smetala u tim protestima.

Upravo tako. Vi, ako ste potpisali sporazum sa narodom, dali ste svoju reč i rekli “Nećemo je pogaziti”, i onda ste je pogazili.

I vi ste dali reč kao inicijator Sporazuma sa narodom.

Mi smo inicijatori Sporazuma sa narodom i mi branimo Sporazum sa narodom.

Ne branite ga, vi ste ga prekršili.

Prva tačka Sporazuma sa narodom kaže da ćemo se boriti za izborne uslove, druga tačka kaže – nećemo učestvovati na izborima ako uslovi ne budu fer.

Druga tačka kaže – obavezujemo se da, sve dok se ne ispune traženi uslovi i izborni proces bude slobodan i pošten, na eventualnim izborima nećemo učestvovati. Pa vi ste zapravo prekršili drugu tačku?

Kako? Mi sada uvodimo ceo Sporazum u Skupštinu Republike Srbije i krećemo iz početka, zato što ovo što oni rade – u deklarativnom smislu kao ne izlaze na izbore, a  izlaze na lokalne izbore.

Da li su ispunjeni traženi uslovi za izborni proces?

Ne, još gori su nego kada su protesti počeli. Nismo prekršili, unosimo Sporazum u Skupštinu Republike Srbije. Partije koje izlaze na republičke izbore su prekršile sporazum. Postoje oni koji su u formalnom bojkotu i pripremaju se za lokalne izbore, dakle krše sporazum. Mi smo inicijatori i rekli smo, kada je nastao taj sporazum, da ćemo čuvati i sporazum i bojkot. Dakle, mi više od godinu dana pričamo da ćemo čuvati sporazum i bojkot, to radimo i danas. Kome nije jasno, mi ne možemo sada da crtamo ili slikamo na platnu i da rešavamo jednačinu, da objašnjavamo, da dajemo rešenja zadataka. Videće se na kraju ko je štitio Sporazum sa narodom i bojkot, a ko se ogrešio i o Sporazum i o bojkot.

Kako to izlaženjem na izbore štitite Sporazum sa narodom?

Da obrnemo pitanje, da li bismo, ako neko prekrši taj Sporazum, a definitivno je prekršen, da li bismo odustali od svake…

Ko je prekršio Sporazum?

Stranke koje izlaze na republičke izbore i stranke koje se spremaju za lokalne izbore. Nova stranka i Stranka moderne Srbije.

Nova stranka nije donela odluku.

Ali se Sporazumom obavezala da će doneti odluku 6 meseci pre raspisivanja izbora. Prekršili su sporazum, zato što su se Sporazumom obavezali da će bojkot proglasiti 6 meseci pre raspisivanja izbora.

Neka su i prekršili Sporazum, ali ste ga i vi prekršili.

Ne, mi nismo, mi ga unosimo u Skupštinu.

Možda ga i Nova stranka unosi u Skupštinu.

Da li su oni to rekli?

Macurina i Živkovićeva stranka su vam bili ključni…

Ne, to je bio poslednji pokušaj da se taj Sporazum spasi.

Ko ga je još prekršio, od većih opozicionih partija?

Samo da se setimo lokalnih udruženja „1 od 5 miliona“ koja niču po Beogradu, koja su registrovana na APR-u i koja su na adresama Demokratske stranke. To je samo jedan u nizu problema, izaći ćemo sa ostalim informacijama.

I to je kršenje Sporazuma sa narodom, to što su oni registrovali…?

Da, zašto su registrovali? Da li ste vi pitali Zorana Lutovca zašto su registrovali ta udruženja? Ja sam ga pitala i on je rekao “Rešićemo to” – da li su rešili ili ne? Da li su udruženja ugašena? Ne. Da li smo dobili objašnjenje zašto?

Vi ste se u stvari naljutili na opoziciju?

Ne, mi se nismo naljutili na opoziciju, mi jednostavno nećemo da nam više troše vreme koje nemamo, zato što ja ne planiram da šetam još 10 godina, niti za 10 godina, jer mi više vremena nemamo.

U kom trenutku ste prelomili to, šta je bila inicijalna kapisla da kažete – e, sad dosta više svega, podvlačimo crtu, mi idemo na izbore?

Ne mogu da kažem da je postojala inicijalna kapisla, nije postojala. I da je postojala, bilo bi neodgovorno da ishitreno donosimo odluku. Reč je o procesu koji je trajao duže, prvenstveno zbog toga što smo mi rekli da kampanja bojkota treba da se vodi od marta. Oni su bojkot proglasili u septembru, pa išli na ove-one razgovore, pa onda lepili nalepnice po saobraćajnim znakovima, pa ako ne mogu da dohvate znak, zalepe za sebe pa se drže za znak.

Mislite na razgovore o izbornim uslovima?

Tako je.

Pa to je borba za izborne uslove, to vam piše u Sporazumu, i vi ste išli na sastanak sa evroparlamentarcima, zar ne?

Mi smo otišli na sastanak sa evroparlamentarcima da im prenesemo ono šta se dešava na ulicama, na protestu, šta kažu građani. Evroparlamentarci nisu znali da je jednog od organizatora protesta davio pripadnik BIA Republike Srbije.  Šta onda ti lideri njima pričaju na tim sastancima ako im ne pričaju to, e to mene zanima? To nije iskrena borba za interese naroda. Oni nemaju ni nove ljude, niti odgovornost time što se vozikaju po Srbiji i lepe nalepnice.

Ko je vama tu ključni protivnik? Vučić ili opozicija?

Nama je tu ključni protivnik zapravo obračun sa celokupnim sistemom. I jedni i drugi. Da li iko može da posumnja u iskrenu i beskompromisnu borbu studenata protiv režima Alekasndra Vučića, studenata koji se nisu povlačili ni jednog sekunda, više od godinu dana, da se bore protiv toga? Meni stvarno nije jasno zašto se to dovodi u pitanje – samo zato što upiremo prstom i u opoziciju?

Zašto napore za ovih godinu dana predstavljate kao da ste trpeli nenormalnu torturu sistema, policije… Studenti u ovoj zemlji su zaista trpeli torturu ’90-ih godina…

Nisu te torture i ti pritisci razlozi zašto mi izlazimo na izbore i zašto smo se naljutili ili se nismo naljutili, nije to u pitanju. U pitanju je naša želja da ostanemo ovde i nešto promenimo. Moj otac nije u Srbiji zbog režima Aleksandra Vučića, i nije jedini. Moja najbolja drugarica je otputovala iz ove zemlje. Ja sam joj na Aerodromu „Nikola Tesla“ rekla „Srećan ti put“, a ona je meni rekla „Ne, Valentina, srećan tebi put, zato što ti ostaješ u Srbiji, a ja odoh i meni će tamo biti lepo”. Mi to više nećemo da doživljavamo. Prošle godine je 50.000 ljudi napustilo Srbiju. Koliko će je napustiti ove, a koliko sledeće godine, zato što je stanje sve gore i gore, a mi se manekenišemo, raspravljamo se ko je veća opozicija i ko je veći lider? Ili ćemo da uzmemo stvar u svoje ruke i nešto da uradimo. Nama je jasno gde ulazimo i koliki će tu napadi biti. Pa nas dve, kada smo izašle na konferenciju za štampu, 12 stranaka se obrušilo na 2 studentkinje. A da nas je bilo četvoro? Oni nemaju 24 stranke da napadnu četvoro.

Kažete, dvanaest stranaka se obrušilo na dve studentkinje, a opet ne volite kada vas zovu deca. Zar vi niste odrasle osobe koje su odlučile da uđu u politiku?

Ne, nama je čast da budemo deca, kakvima nas oni nazivaju. Ako smo bili deca dok smo izveštavali i pomagali novinskim agencijama da izveštavaju iz 100 gradova širom Srbije, ako smo mogli da organizujemo 60 subota, ako smo mogli da oslobodimo instituciju, onda nam je čast da budemo ta deca.

Da li imate podršku tih vaših ogranaka, imajući u vidu par saopštenja neslaganja sa tom vašom odlukom?

Hajde da kažemo da ih je bilo više od dva i tri – Jagodina, Kosovska Mitrovica, Kragujevac, Kruševac, a niko se nije setio da izvadi intervju naše bivše članice Jelene Anansonović,  koji je izašao u novembru u „Blicu“, gde je jedna od retkih stvari koja je tačna da su stranke počistile nestranačke ljude iz protesta posle 13. aprila, a kasnije i sa naloga društvenih mreža.

Kako vas nisu počistile?

Stranica „1 od 5 miliona“ je naša stranica. Neki ljudi jednostavno nisu mogli da se izbore sa stranačkim aktivistima na lokalu. Oni su ih počistili jer niko od njih nije vežbao ili radio na tome – kako ću ja sad da se prepirem sa tamo nekim političarima koji su u politici već 20 godina. Nestranački ljudi su počišćeni sa te stranice, a onda se te stranice ograđuju od nas. Mi ih pitamo – zašto se vi ograđujete od pokreta „1 od 5 miliona“ kome ne pripadate, a u stvari branite odluku vaše stranke, odnosno centrale u Beogradu?

Vi ste zapravo na neki način imali potrebu i želju da zapravo pokret „1 od 5 miliona“ usmerava delovanje opozicionih partija, a ne da bude obrnuto?

Pitaju nas uvek – zašto vi niste korektivni faktor, zašto ne izlazite samo sa informacijama da opominjete i vlast i opoziciju itd, a mi pitamo – kako? Saopštenjima, konferencijama za štampu, Tviterom? Mislim da to nije dovoljno da bi bili neki korektivni faktor, kako nas je većina zapravo i videla.

Pa ćete na izbore, zapravo?

Tako je.

U savremenom svetu teško je razlučiti ko je levo, ko desno – kako biste sebe opisali?

Grupa koja je usmerena da promeni ovaj sistem i da Srbiju napravi boljim mestom za život.

Razumete, naravno, da ćete imati ozbiljna pitanja ako uđete u kampanju, tipa – šta mislite o Kosovu, da li se slažete da treba potpisati Briselski sporazum, i slično?

U ovom trenutku mogu da vam kažem – veliko U, kao Ustav Republike Srbije, koji kaže da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Šta će biti sa sastavnim delom Republike Srbije, o tome treba da odlučuju građani na referendumu, kada bude uslova za taj referendum, kada budemo živeli u jednoj normalnoj i demokratskoj Srbiji.

Da li imate problem sa tim što su vas, u trenutku kada ste odlučili da izađete na izbore, istog sekunda pozdravili iz SNS dobrodošlicom u izborni blok i istog trenutka su vam se otvorile do tada zatvorene stanice sa nacionalnom pokrivenošću koje su pod kontrolom vlasti?

Jesu, bili smo na Prvoj u jutarnjem programu, ali bila je i Marinika, pa je to jutro bio i Pavle iz Pokreta slobodnih građana. Ja sam iskoristila priliku da pokažem neka lica ili kažem nešto značajno i donela sam fasciklu SSP-a i to sam namerno uradila, zato što Napredna stranka priča da nas plaća Đilas. Zato smo doneli fasciklu Đilasove stranke na medij Aleksandra Vučića, a opozicija priča da nas plaća Vučić.

Mislite da su građani to razumeli?

Pa, svakako je držalo pažnju.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović