RTV Kragujevac jedan je od osam medija koje je u prošlogodišnjoj privatizaciji medija pazario kruševački biznismen Radoica Milosavljević za 85.500 evra. Milosavljević se pri kupovini ove televizije obavezao da u roku od dve godine investira 275.000 evra. Međutim, umesto da u prvoj godini Milosavljević uloži čak 150 hiljada evra, radnicima ove televizije duguje 4 plate. Slično je i u drugim Milosavljevićevim medijima u Požegi, Brusu, Novom Kneževcu.
Foto: Radoica Milosavljević / N1info
U ugovoru kojim je preuzeo RTV Kragujevac piše da Milosavljević ima obavezu i da redovno isplaćuje zarade zaposlenima u roku od dve godine od kupovine. Takođe je predviđeno da izvršenje ove obaveze prati Agencija za privatizaciju tri puta godišnje. Nakon gašenja Agencije, sve njene poslove preuzelo je Ministarstvo privrede.
Član 11 Ugovora o kupoprodaji kapitala / RTV Kragujevac
Iz Ministarstva privrede, 10 dana nakon upućenih pitanja, odgovaraju da sprovode sve zakonom predviđene kontrole kako bi utvrdili da li kupac izvršava sve preuzete obaveze.
”O ispunjenosti ugovornih obaveza, kao i o merama u slučaju njihovog neizvršenja odlučivaće Komisija za kontrolu izvršenja obaveza kupca, odnosno strateškog investitora iz zaključenih ugovora u postupku privatizacije, nakon čega će javnost biti obaveštena”, kažu kratko iz Ministarstva privrede za Istinomer.
Na naša pitanja šta su bila dosadašnja utvrđenja na osnovu sprovedenih kontrola, nismo dobili odgovor.
Ipak predsednik sindikata Nezavisnost RTV Kragujevac Goran Antonijević u razgovoru za Istinomer tvrdi da se Komisija za kontrolu izvršenja obaveza kupca u resornom ministarstvu još uvek nije sastala iako je još 5. avgusta istekao rok do kog je Milosavljević morao Ministarstvu privrede da dostavi potvrde o regulisanju svih dugovanja, pa i zarada. Naime,
Ministarstvo privrede je 5. jula ove godine naložilo Milosavljeviću da u roku od 30 dana dostavi toj instituciji dokaze da je izmirio sve obaveze.
”On tu odluku sigurno nije ispunio jer mi od druge polovine aprila ne dobijamo plate”, zaključuje Antonijević i napominje da u ovom slučaju Ministarstvo privrede ima pravni osnov da donese odluku o povlačenju bankarskih garancija.
Iz Ministarstva privrede kažu i da će se obratiti Regulatornom telu za elektronske medije (REM), koje, u skladu sa Ugovorom ”kontroliše obaveze obezbeđivanja kontinuiteta poslovanja u subjektima privatizacije, i koje može, vanredno, po ovoj obavezi, da sprovede kontrolu u ovim medijima”.
Međutim, u REM-u za Istinomer kažu da imaju obavezu da kontrolišu rad televizija, ali samo u programskom delu.
”Po protokolu koji smo potpisali sa Agencijom za privatizaciju, mi godinu dana nakon isteka ugovora dajemo izveštaj o tome da li je novi vlasnik imao program koji odgovara programskom elaboratu. Mi sa platama nemamo veze, samo program je naš deo”, kaže za Istinomer Nenad Janković, generalni sekretar REM-a.
Kako je Istinomer ranije pisao, televizije Radoice Milosavljevića do sada su preko konkursa za projektno sufinansiranje dobile najmanje 390 hiljada evra iz budžeta lokalnih samouprava.
Kada su se prošle godine lokalni i regionalni mediji kupovali maltene serijski mnogi su se pitali šta je motiv. Da li je to trgovina uticajem ili jednokratna pomoć za izbornu kampanju? Godinu dana kasnije, stvari su gotovo kristalno jasne. I to očigledno svima, osim tromim institucijama. Dok se oni koji su zaduženi da pomognu i kontrolišu aktere privatizacije sete da je to njihov posao, i novinari i njihove porodice žive na rubu egzistencije. Za to, bar po dosadašnjim reakcijama iz vlasti, nikoga nije briga. Jer gotovi su izbori, zašto bi lokalni mediji ikom bili zanimljivi?
