Roditelji i dalje sami u borbi za alimentaciju

Katarina Baletić 21. 9. 2016.

Samo tokom prošle godine podneto je 2500 tužbi zbog neplaćanja alimentacije. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da skoro polovina ovih slučajeva još uvek nema sudski epilog.

Dok roditelj čeka da mu sud reši problem i natera nesavesnog oca ili majku da izmiri svoje dugove za alimentaciju, problem finansiranja čak i osnovnih potreba deteta i dalje postoji. Upravo zbog ovoga nacrt Građanskog zakonika u delu porodičnog prava predviđa osnivanje Alimentacionog fonda. Odatle bi svakog meseca država redovno isplaćivala propuštenu alimentaciju, a preuzela na sebe i teret sudskog gonjenja dužnika, potvrđeno nam je u Komisiji za izradu Građanskog zakonika.

Srbija ne bi bila Srbija da nema neko ali. Naime, uslov za početak isplate iz fonda bi bio da ,,poverilac izdržavanja treba da podnese dokaz da je prinudno izvršenje ostalo bezuspešno’’. To bi u praksi značilo da bi prvo trebalo da izostane plaćanje izdržavanja uzastopno tri meseca ili sa prekidima – šest meseci. Zatim bi roditelj trebalo da podnese tužbu, sačeka da se sudski proces završi, dođe do konačne presude, da onda izvršitelji izađu na teren i tek ukoliko ne uspeju ni na koji način da naplate dugovanje roditelj ostvaruje pravo na naknadu iz alimentacionog fonda. Sve ovo može da potraje i više od tri godine.

Izdržavanje dece preskupo za jednog roditelja/Fonet

Autonomni ženski centar je prvi iz kog je stigao predlog za osnivanje ovakvog fonda. Danas, kada ova ideja postoji i u nacrtu Građanskog zakonika, iz ove organizacije poručuju da na tome mora još mnogo da se radi.

”Problem je tu mnogo veći, jer vi za predlog za izvršenje, onaj ko potražuje mora da
plati taksu. Znači em neko ne prima alimentaciju i živi u siromaštvu, em mora unapred
da plati taksu sudu i na kraju opet ništa ne dobije, samo je na gubitku”, kaže za
Istinomer Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Dolazak na sud osim plaćanja taksi, podrazumeva i obaveznog advokata i mnogo strpljenja. A ukoliko ne podnesu tužbu, roditelji se za novčanu pomoć ne mogu obratiti ni centrima za socijalnu pomoć jer im se alimentacija, dobijali je ili ne, računa u redovna primanja. Kako su za Istinomer potvrdili iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu jedini način je podnošenje dokaza da je protiv roditelja dužnika podneta tužba.

I kod naših drugih sagovornika postoji bojazan da Alimentacioni fond neće rešiti probleme zbog kojih se i osniva. Neizvesno je, kaže predsednica Udruženja samostalnih roditelja Vera Totić, da li će taj fond biti održiv jer će zavisiti od uplata dužnika, koji su već uspešno izbegavali plaćanje izdržavanja. Roditelji pribegavaju različitim metodama, a najčešća je ona kada svoju imovinu prebacuju na bliske osobe.

„Za to prebacivanje imovine postoji takozvana paulijanska tužba, ja imam tri dobijene
takve tužbe, gde sud po službenoj dužnosti ima sva ovlašćenja da zatraži imovinsku
kartu dužnika po svim pitanjima nekretnina, automobila, tekućih računa po bankama…
Sve se to skupi i onda se vidi kada je preneta imovina na drugo ime. Onda se prenos
poništava i odatle se naplaćuje. Ali to je proces koji može da traje i po godinu dana“, kaže za Istinomer Vera Totić.

Totić dodaje da bolje rešenje od osnivanja alimentacionog fonda bilo to da pravosuđe postane efikasnije. S obzirom na to da neplaćanje izdržavanje sa sobom povlači i krivičnu odgovornost pa samim tim i kaznu zatvora Totić predlaže još jednu nesvakidašnju ideju.

,,Najbolje bi bilo napraviti dva zatvora, jedan ženski, jedan muški, jer ima i mama koje
ne plaćaju. I lepo napraviti i tom zatvoru kantinu gde će moći sve da kupi, i doručak i
ručak i večeru po normalnim cenama kao u svim prodavnicama jer bi iz tih sredstava
kantina mogla samu sebe da izdržava. Dati krevet i to je sve. Sve ostalo od kuće da nabavlja. Kad se završi doručak hajde u njivu, na plantažu, bilo gde gde nema radne
snage ili gde se eksploatiše radna snage. Umesto njemu da se izvede dnevnica, koja je hiljadu dinara za takav zatvorski dan, te dnevnice njihove prosledjuju detetu“, kaže za
Istinomer Vera Totić.

Samohrani roditelji se svakodnevno susreću sa preprekama/Fonet

U delu prednacrta Građanskog zakonika koji se odnosi na alimentacioni fond ostalo je dosta toga nejasno na šta skreće pažnju i predsednica Udruženja ”Roditelj” Dragana Soćanin.

„Da li bi alimentacioni fond potpuno zamenio onoga ko ne plaća, da li bi roditelji dobijali
onu visinu koja im je određena rešenjem ili bi dobijali neki prosek određeno vreme dok
se ne nadoknadi. Mnogo toga je ostalo nedorečeno i mislim da se na ovaj način samo
daje lažna nada roditeljima da će biti alimentacioni fond, a to kako će biti to niko od nas
nije uspeo da opipa konkretnije“, kaže za Istinomer Dragana Soćanin.

Svi ovi detalji trebalo bi da budu definisani naknadno, nakon usvajanja Građanskog zakonika, donošenjem posebnog pravnog akta, poručuju iz Komisije koja izrađuje Građanski zakonik i na kome radi čitavih deset godina.

Javna rasprava o ovom pravnom aktu, kao i o Porodičnom zakonu, završena je u julu, ali kada će biti završeno razmatranje pristiglih predloga i kada će ući u proceduru ne zna čak ni Ministarstvo pravde kao formalni predlagač.

Da stvar bude još nerazumljivija, iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku kažu da njihova radna grupa paralelno sa Komsiijom radi na izmenama Porodičnog zakona još od 2014. godine.

„U aktuelnoj situaciji zbog obimnosti i trajanja posla na izradi Građanskog zakonika, ovo
ministarstvo, ocenjuje da je potrebno nastaviti rad na izmenama i dopunama Porodičnog zakonika, pa makar to bilo i uporedo sa radom na donošenju Građanskog zakonika. Razlog za ovo što određena nova rešenja koja bi poboljšala sadržaj regulative u oblasti porodično-pravne zaštite građana ne trpe značajnije odlaganje“, navodi se iz Ministarstva u pisanom odgovoru.

Roditelje koji sami brinu o deci problemi čekaju na svakom koraku. Državi se nigde ne žuri, pa tako još uvek ni nema evidenciju o broju samohranih roditelja. Čak ni sama definicija samohranog roditelja nije odgovarajući precizirana pa obuhvata samo situacije kada je drugi roditelj umro, služi zatvorsku kaznu ili je lišen roditeljskog prava. Dugačak je tako spisak prepreka na koje ovi roditelji nailaze, a neprimanje alimentacije je samo jedan od njih, ali uglavnom baš onaj koji ih gura ka siromaštvu i još izraženijoj marginalizaciji.