Romi na političkoj sceni – test demokratije na kom Srbija i dalje pada

Položaj Roma i odnos prema njima – test je za demokratiju, saglasni su sagovornici Istinomera. Srbija taj prag, kako iskustvo pokazuje, teško prolazi. Rešenje, kako kažu, može biti smena generacija i nov odnos prema temi poliitčke participacije Roma, kojih prema nezvaničnim procenama u Srbiji ima oko pola miliona.

Politički uticaj Roma je neznatan, a uzroke možemo tražiti u socijalnoj nejednakosti, brojnim preprekama za samorganizovanje, izraženom nacionalizmu u državama u kojima žive… Marginalizovani, gde skoro polovina njih živi na granici siromaštva (UN, 2013,), svoje mesto retko pronalaze čak i među brojnim temama vodećih političkih stranaka.

Šta govore danas političke stranke u Srbiji?

Političke stranke u Srbiji, u načelu, zalažu se za toleranciju i prava nacionalnih manjina. Prema njihovim dostupnim programima, odnosno „proglasima”, tek nekolicina njih se konkretno bavi Romima. Pa tako, Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) je za unapređenje položaja Roma i, kako navode, romska populacija je najugroženija u Srbiji i posebno je važno da deca romske nacionalnosti pohađaju školu.

Srpska napredna stranka (SNS) navodi, najavljujući reviziju strategije za unapređenje položaja Roma, da će, „gde god je to potrebno, inicirati i podržati donošenje mera za unapređenje pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i onih koji pripadaju većini, u svim oblastima ekonomskog, socijalnog, političkog i kulturnog života.”

Socijalistička partija Srbije (SPS) se zalaže da pripadnici nacionalnih manjina imaju ista individualna prava i slobode kao i svi ostali građani Republike Srbije, kaoi sva kolektivna prava koja se garantuju aktima međunarodnih organizacija. Jedinstvena Srbija je za konkretno definisanje nacionalnih manjina u državi Srbiji i stvaranje posebnog izbornog zakona za nacionalne manjine.

Za Pokret socijalista Srbija je nacionalna država srpskog naroda, u kojoj manjine moraju uživati sva prava na temelju najviših svetskih standarda.

Savez vojvođanskih Mađara „odlučan je u tome da usko sarađuje sa interesnim organizacijama drugih nacionalnih manjina i inicira izgrađivanje zajedničkih stavova o pojedinim pitanjima”. Kako kažu, U Hrvatima, Slovacima, Rumunima, Romima, Rusinima, Ukrajincima i drugim manjinama – vide partnere.

Za Novu stranku – zaštita prava manjina i njihova dalja integracija u sve društvene tokove mora biti dosledna i trajna. Demokratska stranka Srbije (DSS) je za to da manjinskim zajednicama mora biti omogućeno osnovno i srednje obrazovanje na maternjem jeziku u državnim školama i da nacionalne manjine moraju imati sva prava i mogućnosti da čuvaju i razvijaju sopstvene kulturne tradicije i posebnosti. Savez za Srbiju je za „zaštitu prava nacionalnih manjina po najvišim standardima”.

*Ko se sve našao na listama opozicije?

*Ilić: Biće senka nad parlamentom, jer nisu svi priznali legitimitet izbora 

Incidenti, nerazumevanje i strah

Prema iskustvu Srđana Šajna, koji vodi Romsku interparlamentarnu organizaciju, a svojevremeno je bio i na čelu Vladinog saveta koji se bavio pitanjem prava Roma, nezainteresovanost političkih stranaka, a onda i ignorisanje nadležnih organa, kada su postavili pitanje bezbednosti, doveli su do toga da Romska partija ne izađe na izbore.

„Mislim da je situacija u Srbiji unazad dvadeset godina otišla napred. Ali, daleko je to od slike gde bismo mi mogli da kažemo da je pitanje političke participacije Roma u odnosu na pitanje političke participacije drugih manjina – ista. Navešću vam nekoliko primera koji pokazuju da još uvek mi nemamo dovoljno sluha za neke stvari. Nezvanično, u Srbiji imate pola miliona Roma. Zvanično taj broj se kreće oko 140.000 ljudi. Na primer, u odnosu na druge manjine u Vojvodini rusinski i slovački jezici jesu zvanični, a romski nije. Slovaci i Rusini imaju svoje zavode za kulturu, a Romi nemaju. Časopis na romskom jeziku više ne postoji”, zaključuje Šajn.

Kako kaže, o suštinskim stvarima kada se govori – nema Roma.

„Ono što je interesantno, mi smo pokušali kao Romska partija na ovim izborima, da razgovaramo sa svim političkim partijama koje su izašle na izbore. I nijedna partija nije bila raspoložena da obezbedi mesto na tzv. prolaznim kvotama. DSS je bila korektna, odgovor je bio da im je prihvatljivo blizu tih kvota… Hteli smo da vidimo kakav je odnos opozicije i pozicije prema ovoj temi. Odgovor je bio – e da ste se javili ranije, ili – možemo da vam ponudimo da imate čuvare kutije”, priča naš sagovornik.

Šajn navodi da postoji romsko udruženje na listi kod Čede Jovanovića, a Muamera Zukorlića je jedno udruženje podržalo nakon što je predao listu. Na SNS listi, kaže Šajn, na 170. mestu je pripadnik romske manjine.

„Radi poređenja, ako u Srbiji imate pola miliona Roma, a toliko stanovnika, na primer, ima Crna Gora, to bi onda trebalo da bude ozbiljna politička snaga. Unutar partija nemoguće je da nema Roma. Neke stvari se jesu promenile, svest Roma jeste sazrela za ovih dvadeset godina, ali ipak suštinski nismo promenili svest u Srbiji da Romi treba da budu deo političkog života. Najveći uspeh Romske partije biće kada ona ne bude trebalo da postoji, kada velike političke partije budu imali Rome na svim pozicijama”, objašnjava Srđan Šajn.

Prema njegovim rečima, Romska partija nije bila za bojkot.

„Bojkot zahteva većinsku partiju koja će da preuzme odgovorost i koja će da iznese jasan program tog bojkota. Mi jesmo podržali proteste građana, i učestvovali smo u tome. Jasno smo rekli da se ne slažemo sa politikom vladajuće strukture”, navodi Šajn.

Skupili su oko 6.500 potpisa, a onda su, kako kaže, usledili incidenti.

„Poslednjih nedelju dana nismo smeli više da ih skupljamo… Nama su pretili smrću, naš potpredsednik je štrajkovao sa Boškom Obradovićem, neko popodne. Iz policije prvo nisu hteli da ga prime uopšte. Rekli smo da će prekinuti štrajk, ali da u narednih nedelju dana direktor policije sedne sa našim potpredesnikom zaduženim za bezbednost i da se dogovorimo kako može da se garantuje ljudima bezbednost na terenu. U naredna čeitiri dana su nam pretukli čoveka u Vranjskoj banji, u Boru su isekli čoveku gume, sledećeg dana razbili auto. U Nišu, posle dvesta potpisa koje smo skupili za dva dana, trećeg dana su došli neki ljudi i isterali čoveka..U Leskovcu i Boru isto, ljudi koji vode socijalna davanja, rekli su ako budete potpisali neće te dobiti socijalna davanja. Pošto se direktor policije i dalje nije javljao – mi smo odlučili sve da prekinemo”, objašnjava odluku Romske partije.

Sve ovo je, tvrdi Šajn, prijavljeno MUP-u.

„Ako mi kao Romska partija, ne možemo da izdejstvujemo da nas primi direktor policije, da pošaljemo poruku ljudima – mi vas čuvamo, svi huligani koji vas diraju, biče pohapšeni… Da u sred izborne aktivnosti, kao politička partija se javite, i naiđete na takvu inertnost, ja to ne mogu da razumem. Pitali smo se šta da radimo, a ono što je poražavajuće u ovom lancu događaja je da je čoveku koji je štrajkovao – koji je pozvan sa nepoznatog broja i kome je prećeno – poručeno je od nadležnih – ne možemo da identifikujemo koji je to broj”, priča Srđan Šajn.

Smena generacija je šansa za ozdravljenje društva

Jedan od problema političkog života u Srbiji, koji se strukturno preliva i na prava manjina, jeste, prema rečima našeg sagovornika, što stranke nemaju ideologiju.

„Srbiju u narednih deset godina čeka vreme kada mi treba da izvršimo ozbiljnu smenu generacija. jedino ako bude te smene i opšteg ozdravljenja društva – tu je šansa. Mi možemo svoj skroman doprisnosđ da damo sa ostalimo… U ovim strukturama ne vidim prostor da se bilo šta učini”, objašnjava Šajn.

Dodatni je problem, kako kaže, kada se u strukturama partija „kolju” ko će će na koje mesto.

„Nemamo ideološki struktuirane partije, to su interesne partije i svako ko dođe, on bi veću poziciju, pa ako se i nađe dobronamerni lider koji bi se bavio ovom temom, on mora da trpi ucene onih koji donose birače, koji daju novac. Uvek praktično pobeđuje lični interes, u odnosu na nešto šire”, zaključuje naš sagovornik.

Demokratija i socijalna pravda moraju ruku pod ruku

Tema političke participacije Roma neraskidivo je uvezana sa njihovim socijalnim položajem. Upravo to je dobar pokazatelj u kom stanju se nalazi jedno društvo koje se deklariše kao demokratsko. Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da „demokratija i socijalna pravda moraju ići ruku pod ruku.”

„U siromašnim tranzitornim društvima sa velikim nejednakostima demokratija se identifikuje sa socijalnom pravičnošću. Kada imate diskriminisanu grupu, a Romi su višestruko diskriminisani, onda su oni pravi test koliko demokratije ima u društvu. Postoji li demokratski kapacitet i koliki je on u jednom društvu – to se vidi po tome kako se tretiraju grupe koje u su manje povoljnom položaju. Zato je odnos prema Romima test demokratičnosti Srbije i njenih građana i građanki”, kaže Stojiljković za Istinomer.

Ključno je, prema rečima profesora, poznavanje procedura i načina odlučivanje, kao i grupisanje interesa. Dok Romi kao zajednica protkle dve decenije prave korake u tom smeru, pitanje je kako se političke stranke odnose prema njima, kao znčajanoj bazi glasova.

„Procena je da je najmanje 350.000 Roma u Srbiji, dakle to je brojna i diskriminsana skupina ljudi. Vlada fama da možete kupiti glasove Roma, i to je ta vrsta manipulacije koju brojna grupa ljudi ne zaslužuje. Stranke se odnose prema tome koliko mogu da dobiju, a koliko mogu da daju. Ako mogu da dobiju dosta, a troškovi su relativno ograničenim – oni će preuzeti taj model”, objašnjava naš sagovornik.

Profesor Stojiljković kaže da je nužno samostalno, autonomno, interesno organizovanje i udruživanje u šire prijateljske organizacije, što “traži samostalni politički napor i jasne zahteve prema svim drugim akterima”.

Prvi put u parlamentu 2007. godine

Istorija političkog organizovanja Roma prepliće se sa lokalnim prilikama. Romske političke partije su ušle u Narodnu skupštinu prvi put posle parlamentarnih izbora 2007. godine. Po jednog poslanika su imale liste Unija Roma Srbije-Dr Rajko Đurić i Romska partija-Šajn Srđan. To se dešava tačno osamdeset godina od prve organizacije Roma u Srbiji – zadruge za pomaganje u bolesti smrti koja je osnovana 1927. godine. List na romskom jeziku pokrenut je 1935. godine.

Prema istraživanju o stanju političke zajednice Roma u Srbiji, iz 2009. godine, koje je sproveo Biro za društvena istraživanja, jedan od zaključaka je da su kod Roma izražena dva odnosa prema politici. Pasivizujući „mi smo nemoćni i politika nas ne interesuje” i konformirajući odnos “reši problem koji imaš na način koji ti je dostupan“.

Među problemima socio-ekonomske prirode sa kojima se Romi svakodnevno suočavaju odnose se na „nedovoljno obrazovanje, otežan pristup zdravstvenim servisima i zapošljavanju, život u neuslovnim naseljima i rastuće siromaštvo”. Ono što je specifično u odnosu na druge manjine, jeste da Romi nemaju matičnu državu, pa i to utiče da ostaju nevidljivi za političku većinu.

Ovo istraživanje takođe se pozabavilo programom stranaka. Na osnovu ove analize, može se videti da političke stranke većinski nisu promenile mnogo toga u pristupu temi prava Roma, u okviru svojih programa.

Šta je bio zaključak?

Ovo istraživanje naposletku navodi detaljno šta karakteriše odnos političkih partija prema Romima. Te karakteristike su: „deklarativno zalaganje za poštovanje svih međunarodnih pravnih akata koja regulišu prava manjina, posmatranje Roma u kontekstu socijalnog položaja, gradeći humanitaran pristup, a ne politički, prioritet je socijalna, a ne politička inkluzija Roma, sem ako to nije zahtev u okviru EU obaveza, nepostojanje saglasnosti o tome da li je potrebno da Romi imaju tzv. sigurne mandate , nepostojanje jasno profilisanih stranačkih organa koji se bave kreiranjem i primenom politike prema Romima”.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović