Rusija plasira i širi dezinformacije i preko “fabrike trolova” #Intervju

“Ako napišete nešto o ratu u Ukrajini sa čim se ruska država ne slaže, mogli bi krivično da gone ili vas lično, ili medij za koji radite”, kaže u intervjuu za Istinomer glavni i odgovorni urednik BBC News na ruskom Andrej Gorjanov, koji je sa kolegama morao da napusti Rusiju nakon usvajanja zakona kojim se širenje “lažnih” informacija o oružanim snagama vodi kao prekršaj. Šef moskovskog biroa BBC, koji je bio jedan od učesnika nedavne Crtine međunarodne konferencije “Demokratija; minimalni konsenzus”, kaže da je bavljenje nezavisnim novinarstvom u Rusiji izjednačeno sa bavljenjem kriminalom, dok su ruski državni mediji veoma dobri u izvrtanju stvarnosti.

Kako trenutno izgleda medijska scena u Rusiji i kako se rat u Ukrajini odrazio na rad nezavisnih novinara?

Većina nezavisnih medija i onih koji se ne slažu sa zvaničnim Kremljom morala je da napusti Rusiju. Bavljenje nezavisnim novinarstvom u Rusiji je izjednačeno sa bavljenjem kriminalom. Daću vam primer. Ako za rat kažete da je rat, to je krivično delo, mogli biste da završite u zatvoru. Ako napišete nešto o ratu u Ukrajini sa čim se ruska država ne slaže, mogli bi krivično da gone ili vas lično ili medij za koji radite. Tako da je većina nezavisnih novinara van zemlje – u Gruziji, Jermeniji, Nemačkoj, baltičkim državama. Mediji koji su ostali da izveštavaju su ili pod direktnom cenzurom, ili pod autocenzurom. Oni koji se bave nezavisnim novinarstvom ili novinarstvom zasnovanom na činjenicama morali su ili da napuste zemlju, ili da promene teme o kojima izveštavaju.

Kako se građani Rusije informišu ako je rad nezavisnih medija otežan?

To je veoma dobro i veoma teško pitanje, zato što ruski građani uglavnom gledaju televiziju i samim tim je velika podrška takozvanoj “vojnoj operaciji”. Ali, ne znamo da li je reč o stvarnoj podršci ili je ona posledica uticaja državnih medija. Građani koji se pitaju da li Rusija čini pravu stvar i da li ide u dobrom pravcu, traže nezavisne izvore informisanja. Oni koriste ili društvene mreže – uglavnom Telegram (rusku aplikaciju za razmenu poruka i društvenu mrežu), ili moraju da koste VPN (virtualnu privatnu mrežu) pošto je većina ruskih medija blokirana. Na primer, BBC na ruskom je blokiran u Rusiji, portal Meduza je blokiran, kao i nezavisna radio-stanica Eho Moskve i TV Rain. To su glavni nezavisni mediji i svi su blokirani.

Kako je zakon kojim se kažnjava širenje “lažnih” informacija, koji je uveden u Rusiji, uticao na rad BBC u toj zemlji?

Najpre moram da kažem da nije uticao samo na nas, već je mahom uticao na ljude koji su u Rusiji. Ja nisam više u Rusiji, trenutno sam u Srbiji. Ljudi mogu da budu krivično gonjeni ako napišu nešto na društvenim mrežama. Do sada su, koliko mi je poznato, već pokrenuta 63 slučaja pred sudom zbog kršenja ovog zakona. Kada je reč o novinarima, tu je glavno pitanje njihove bezbednosti. Ako izveštavaš, bolje je da to radiš van zemlje, ali je istovremeno mnogo teže jer imaš dodatni posao – moraš da tražiš nove izvore informisanja, moraš da proveravaš informacije na drugačiji način. U tom smislu je mnogo teže raditi novinarske priče, ali se isplati jer nastaju retke i kvalitetne priče, poput onih koje mi radimo.

Vi i vaše kolege sa BBC ste morali da napustite Rusiju kako bi mogli da radite slobodno. Sada ste u Srbiji. Da li će to biti vaša stalna adresa?

Ne. Ovde smo bili neko vreme, ali se selimo u Rigu u Letoniji. Tamo će, pored BBC na ruskom, raditi i ostali glavni ruski mediji. Dosta njih je izabralo Rigu zbog bezbednosti.

Uprkos problemima sa kojima ste se suočili, vaša publika u Rusiji se utrostručila od početka rata u Ukrajini. Kako to objašnjavate?

Nije teško objasniti, jer kada je rat počeo svi su bili toliko šokirani da su odmah počeli da traže informacije o tome šta se dogodilo. Pre nego što su nas blokirali, imali smo tri puta veću posetu. I to ne samo na sajtu. I naš Youtube, ali i Facebook i Telegram, imali su ogromnu posetu i to je razumljivo, ljudi su želeli da znaju šta se dešava. Nakon toga su nas blokirali i poseta je pala otprilike na nivo pre rata.

Od početka invazije Rusije na Ukrajinu vodi se i rat dezinformacijama. Kakva je uloga ruskih državnih medija u širenju dezinformacija i propagande?

Ruski državni mediji su jako dobri u izvrtanju stvarnosti. Oni rat u Ukrajini ne zovu ratom. Često kažu da Rusi gađaju samo vojne objekte. Pre nekoliko dana smo videli da je ruska vojska gađala tržni centar u Kremenčuku, ali oni ne kažu tako. Ili, na primer, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je dao intervju za BBC na ruskom, u kom je rekao da Rusija nije započela rat. Neki mediji to rade zato što veruju u zvanični stav, drugi zato što su strogo cenzurisani, treći zato što ne znaju drugačije. Ima dosta dezinformacija koje Rusija plasira i postoje posebni timovi, kao što je ”fabrika trolova” u Sankt Peterburgu, koji šire dezinformacije za rusku publiku i širom sveta. Veoma je teško boriti se protiv njih, ali ono što možete da uradite jeste da se bavite dobrim novinarstvom, zasnovanom na činjenicama, kome će ljudi verovati. Takve priče i dalje prolaze jako dobro, iako nam je sajt blokiran. Jer, kada ljudi prepoznaju dobru priču, ona se širi veoma brzo.

Naslovna fotografija: CRTA/Marko Risović