Ruski kredit

Uslovi kreditnog aranžmana od milijardu dolara sa Rusijom koji je bo jedna od dominantnijih tema prilikom posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji i dalje nisu poznati, a pregovori ekspertskih timova dve zemlje vođeni prošle sedmice u Moskvi nisu dali konkretne rezultate.

Iako je najavljivano da će detalji o ruskom kreditu Srbiji biti poznati do kraja sledeće sedmice, to se nije desilo.

Prvi sastanak ekspertskih timova koji treba da utvrde finansijske uslove i detalje pozajmice održan je 29.i 30.oktobra u Moskvi i na njemu su se srpska i ruska strana, prema rečima šefa srpske delegacije Zorana Ćirovića, dogovorile da će  finansijski uslovi te kreditne linije biti dogovarani tokom naredne runde pregovora, koja će uskoro biti održana u Beogradu.

Delegacije Srbije su u Moskvi vodile dve vrste pregovora, o delu kredita od 200 miliona dolara za popunjavanje budžetskog deficita i o 800 miliona za infrastrukturne projekte.

Tokom pregovora o pozajmici za budžet Rusi su predložili da rok vraćanja bude 10 godina s počekom od jedne godine, dok je srpska strana tražila da period otplate bude 13 godina, uz poček od tri godine. O kamatama, prema rečima Ćirovića, nije razgovarano.

Ni pregovori o ostatku sredstava od oko 800 miliona dolara koja su predviđena za infrastrukturne projekte, nisu bili uspešni.

Prema planu srpske delegacije, predviđeno je da se za Prokop traži 200 miliona dolara, elektrifikaciju pruge Niš- Dimitrovgrad 100 miliona, obilaznicu oko Beograda na potezu Orlovača – Bubanj potok 170 miliona, izgradnju pruge Valjevo – Loznica 150 miliona i za izgradnju puta Beograd – Čačak oko 100 miliona dolara dok bi  ostatak novca od 80 miliona dolara trebalo bi da bude usmeren za autoput Novi Sad – Horgoš.

Ćirović je naglasio da će se tek nakon što Rusi kažu koliko bi trebalo da iznosi kamata na ovaj kredit videti da li je pozajmica povoljna ili ne.

„Zna se koliko iznose kamate na povoljne kredite, kao što su od Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i sličnih institucija, a koliko su kamate za komercijalne pozajmice„, zaključio je  Ćirović.

Krajem oktobra oglasili su se predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Mirko Cvetković koji su naveli da još nisu poznati uslovi kredita sa Ruskom Federacijom, naglasivši da Srbija neće prihvatiti kredite pod uslovima koji su manje povoljni od onih koji se mogu dobiti iz paralelnih izvora.

Ekonomisti ocenjuju da kreditni aranžman sa Rusijom, u ovom trenutku, nikako nije pogodan za Srbiju.

Ekspert za strana ulaganja, Milan Kovačević, smatra da se srpska Vlada pre vremena pohvalila da će dobiti milijardu dolara od Rusa ocenivši da uzimati novac za potrošnju nije dobra ideja i da je jasno da Rusi uvek dobro štite svoje interese.

„S druge strane, to za nas ne važi! Uzimati novac za potrošnju nije dobra ideja. Bolje je da sva sredstva idu u investicije, i to one koje bi doprinele boljitku srpske ekonomije kako bi sutra mogli da otplaćujemo kamate „, naglasio je  Kovačević.

Još jedna nepovoljnost koja prati priču o kreditnom aranžmanu jeste to što se Srbija obavezala na veliki deficit u trgovini sa Rusijom, od koje kupuje naftu i gas, a sa druge strane, izvoz u tu zemlju vrlo je skroman, napominje stručnjak za makroekonomiju Ljubomir Madžar.

Prema njegovim rečima ruski kredit, je zato  povoljan isključivo za politički vrh.

„Sasvim je drugo pitanje da li je to dobro za Srbiju. Naša vodeća garnitura orijentisala se na razobručeno i neograničeno zaduživanje, pa svaki kredit doživljava i tumači kao da je reč o nekakvom poklonu. Potpuno se zaboravlja da će ubrzo doći vreme kada će to morati da se vraća.“ upozorava Madžar.