„Samo Bog zna“ Vučićev plan za Kosovo

Iz ove kao i niza drugih metafora koje je izrekao u govoru koji je najavljivan kao istorijski, ni Srbi na Kosovu, ni javnost u Srbiji nisu saznali ništa novo.

Ono što je, međutim, upadljivo je da nisu čuli ništa o planovima o razgraničenju za šta se predsednik Vučić, po sopstvenim rečima zalaže. Nije bilo reči o razmenama teritorije, korekcijama, kozmetičkim promenama i ostalim spekulacijama koje smo poslednjih nedelja slušali od samih aktera pregovora.

Nisu građani čuli ništa ni o Zajednici srpskih opština o kojoj se neuspešno pregovara, kao ni o pravno obavezujućem sporazumu koji bi, kako se pretpostavlja, bilo formalno ili prećutno priznavanje nezavisnosti Kosova.

Nisu saznali ni šta se dva dana ranije događalo u Briselu i zbog čega nije došlo do trojnog susreta predsednika Srbije i Kosova sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini.

Ali su čuli da rešenja normalizacije odnosa o kom se pregovara u Briselu nema. 

Ono po čemu će poslednja poseta predsednika ostati zapamćena je što su građani koji prate program najvećih televizija u Srbiji prvi put u istoriji gledali direktan dvodnevno/celodnevni prenos svakog njegovog koraka, uz sinhronizovane pohvale Vučićevoj politici koju se neštedimice izražavali gosti u studijima RTS-a ili TV Pinka.

Tako su mogli da vide i nasilno zaustavljanje predsednika Vučića, koji i pored najava da će ići “tamo gde srpska noga nikada nije kročila” nije uspeo da prođe kroz Drenicu i stigne do sela Banje.

Ta poruka je bila jasna i u skladu sa prethodnim pokušajima Vučića i Tačija da ubede svoju i međunarodnu javnost da je potrebno razgraničenje po etničkim teritorijama.

U studiju RTS-a šef diplomatije Ivica Dačić je ovaj incident prokomentarisao rečima da “svi sad mogu da vide sa kakvim ludacima sad imamo posla”. Pomirljivijim tonom je u Kosovskoj Mitrovici isti događaj opisao Vučić i nastavio svoj govor frazama da je “samo jedan put pred nama, onaj napred, onaj ka budućnosti”, da će se pregovori nastaviti “do iznemoglosti, ako je potrebno”, a da je “kompromis kada svi dobiju makar po malo I niko ne dobije sve”.

Obećao je da će Srbi na Kosovu dobiti pomoć “više nego ikada”: 71 milion evra godišnje Srbija izdvaja sada za “kosovski dodatak”, a spremna je da taj iznos uveća ulaganjem u infrastrukturu i privredu. Sigurnost, mir, posao, budućnost su reči koje je pred okupljenim građanima više puta ponovio. 

Mogao je, možda, Vučić svojim dvodnevnim boravkom na Kosovu i istovremenom jednoglasnom podrškom iz televizijskih studija, zaista da ubedi nekoga da je iskreni mirotvorac, speman na kompromis i ličnu žrtvu.

Priština je, pod pritiskom SAD i EU, kako je potvrdio kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli,  povukla prethodnu zabranu Vučiću da poseti jezero Gazivode a nakon blokade puta za Banje stigla je iz međunarodonih krugova osuda incidenta koji su izazvali Albanci.

Par sati kasnije, u svom govoru, on je ipak pokazao da ne ume da izađe iz svoje radikalske prošlosti i sadašnjeg autoritarnog odnosa prema svakoj kritici.

Nije zaboravio da pomene šahovnice u Kninu, sadašnji broj Srba u Sarajevu i Prištini i NATO bombardovanje.

Potpuno je prenebregao tragične rezultate Miloševićeve politike, koju je tada, kao jedan od najbližih saradnika haškog osuđenika Vojislava Šešelja, zdušno podržavao i sedeo u ministarskoj fotelji dok su ubijeni Albanci sahranjivani po masovnim grobnicama širom Srbije.  

Umesto toga, odgovornost za sadašnju poziciju Srba na Kosovu, prebacio je na prethodnu vlast.

Podsetio je da su zbog “tobož zločinačke politike na KiM” Haškom trubunalu predati Milošević i njegovi generali, da je Kosovo proglasilo nezavisnost, prešlo pod mandat EU, a da su na Jarinju I Brnjaku postavljeni carinski puktovi.

Izostavio je, u tom podsećanju, da je u to vreme, stranka u čijem je vrhu bio, najsnažnije opstruisala svaki pokušaj normalizacije srpsko albanskih odnosa.

Usledile su reakcije iz regiona. Vlada Hrvatske je u saopštenju navela da „ako su osvajački ratovi koje je vodio režim Slobodana Miloševića za predsednika današnje Srbije ‘najbolje namere’ onda će izgradnja porušenih mostova između Srbije i žrtava njene agresije nažalost zahtevati još mnogo napora i vremena“. Bosanski političari su takođe oštro osudili Vučićevu ocenu Miloševićevog učinka.

Predsednik Kosova i Vučićev sagvornik u Briselskom dijalogu Hašim Tači je izjavio da “veličanje figure dželata Balkana, Slobodana Miloševića i ostalih generala, i poruke o miru i razumevanju, ne idu paralelno jedna s drugom. 

Maja Kocijančič, portparolka Evropske komisije ocenila je da se “ne sme ostaviti nikakav prostor za dvosmislenost ili pohvalu” za one koji su podržali Miloševićevu politiku i njegove akcije. 

I kao što je Vučićevo pominjanje Miloševića bio njegov korak unazad, u deo biografije čije tragove od kako je na vlasti pokušava da zametne, tako je i poslednji neuspešni sastanak sa Hašimom Tačijem u Briselu zaustavio dosadašnje napore da se dođe do nekakvog rešenja srpsko albanskih odnosa. Kada će dogovor biti postignut i kakav će biti, nakon dvodnevne Vučićeve posete Kosovu, samo “Bog zna”.