Kad za jednim stolom sede bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, glumci Nikola Kojo i Rale Milenković, akademik Dušan Teodorović, sociolog Jovo Bakić, karakaturista Predrag Koraksić Koraks, režiser Želimir Žilnik, pisac Filip David, istoričarka Dubravka Stojanović, gotovo da nema nikakvih nepoznanica kada je u pitanju odnos prema aktuelnoj vlasti.
Ni za karikaturistu Dušana Petričića ne postoji nikakva nepoznanica kada je reč o ovom aspektu “Samoodbrane“. Okupila se, kako kaže, grupa vrhunskih profesionalaca u svom poslu, koji odgovaraju na poziv sopstvene savesti i “ne pristaju na poniženje i sunovrat kojem nas izlaže ova kriminalna rulja na vlasti”.
I Zoran Živković, predsednik Nove stranke, pozdravlja “svaku aktivnost koja predstavlja borbu protiv pogubnog, primitivnog, kriminalizovanog režima Aleksandra Vučića”, dok politikolog Boban Stojanović u “Samoodbrani” smatra da je dobro da se pojavljuju neformalne grupe koje će predlagati određena politička rešenja, iz koje god oblasti bile.
“Za ‘Samoodbranu’ je karakteristično što su se okupile javne ličnosti sa velikom prepoznatljivošću, koje već jesu bile društveno i politički aktivne. Uglavnom su to ostvareni pojedinci u svojim oblastima i svakako da mogu imati uticaja na to da se neke stvari adresiraju, da ponude rešenja i da javno ukažu na određene probleme“, ističe Stojanović za Istinomer.
Samoodbrana od vlasti i(li) opozicije?
Čim se, međutim, iskorači iz konteksta odnosa prema vlasti, otvaraju se mnoga druga pitanja koja su, čini se, posledica nepostojanja jasne strategije kako se, u kojoj formi i na koji način suprostaviti vlasti, a da se istovremeno ne oslabi “opozicioni front”. Pitanje jedne ili više kolona, nesuglasice, ponekad i otvorene, između opozicionih stranaka i građanskih pokreta, prelamaju se i na “Samoodbranu”.
Dušan Petričić, ipak, ostavlja otvoren prostor za buduću eventualnu transformaciju “Samoodbrane“ od “građanske čajanke“ ka nečem mnogo ozbiljnijem. On kaže da je svestan da je javnosti potrebna neka nova energija, novi ljudi, neka nova nada i da je ovo savršeno provokativna priča za medije, ali veruje da bi izvestan stepen tajnovitosti i intrigantnosti morao da se zadrži. Bar još izvesno vreme.
“Za sada, nikako nemamo nameru da postanemo politička partija i borićemo se svim sredstvima koja stoje na raspolaganju ozbiljnim, čestitim, poštenim i hrabrim ljudima i građanima“, ističe poznati karikaturista.
Upravo to “za sada“ možda i najviše golica pažnju javnosti. Boban Stojanović smatra da je veliko pitanje koliko jedna takva grupa ima politički potencijal.
“Njihova trenutna pozicija da neće postati politički subjekt jeste dobra odluka, jer je za ulazak u političku arenu i političku borbu prevelik korak za koji nisam siguran da ljudi koji (verovatno) nisu spremni da se toliko žrtvuju i posvete tom poslu može da bude uspešan. ‘Samoodbrana’ može da bude jedna domaća verzija širokog ‘think tanka’, koji može da bude podrška u kritici aktuelne vlasti i podrška u tom smislu za opoziciju ili nekog novog političkog aktera“, mišljenja je Stojanović.
Akademik Teodorović i sam priznaje da nije siguran kojim će se putem kretati ova grupa.
“Možda će ‘Samoodbrana’ da preraste u pokret, partiju, ili grupu građana koja se okuplja oko sličnih ideja i izlazi na neke izbore u budućnosti. Možda i nećemo da uspemo u svemu tome. Naš osnovni politički cilj je rušenje Vučićevog režima i istinsko menjanje Srbije. Šta znači ‘istinsko menjanje Srbije’? Nas nikada ne bi zadovoljilo nekih, na primer, šest ili sedam odsto glasova dobijenih na izborima, pravljenje nekih ponekad i lažnih koalicija i učešće u ovakvom političkom sistemu, bez realne mogućnosti da transformišemo srpsko društvo“, objašnjava dr Teodorović.
Dušan Teodorović / Foto: FoNet/Aleksandar Levajković
On, međutim, napominje, da iako su članovi grupe imali duge i uspešne karijere u različitim oblastima i nisu nikada živeli od politike i većina ne želi da ostvari neki profesionalni politički angažman, postoji mogućnost da neko iz “Samoodbrane“ obavlja u budućnosti izvesno vreme neku političku funkciju.
Šta to konkretno znači, može se samo pretpostavljati, ali put do “političke funkcije” svakako vodi preko aktivnog učešća upravo u političkoj areni. Ima li tu mesta za “Samoodbranu” i u kom formatu, pitanje je na koje, za sada, nema odgovora.
Zoran Živković smatra da samo široka, aktivna koalicija stranaka, nevladinog sektora, kritičke javnosti, nezavisnih pojedinaca i građana, uz profesionalnu podršku nezavisnih medija, može da dovede do pobede razuma, demokratije, prava i kulture „nad političkim ludilom, totalitarizmom, kriminalom i primitivizmom“. Naravno, neophodna je.
„Iskustvo 5. oktobra je najbolji primer da samo aktivna saradnja stranačke, građanske, političke i nevladine opozicije, slobodnih medija i građana dovodi do pobede nad bolesnim, autoritarnim režimom“, objašnjava lider Nove stranke.
Zoran Živković / Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Samo, postavlja se pitanje, da li je saradnja „Samoodbrane“ i opozicionih stranaka moguća i u kojoj formi. Da nije sve baš idilično na ovoj relaciji pokazuje i jedan tvit Ljiljane Mijatović, supruge Dušana Teodorovića, koja je nedavno na Tviteru napisala: „Nema nama spasa sve dok je s jedne strane AV, a kobajagi s druge DĐ i ekipa“.
Uz, naravno, ogradu da mišljenja bračnih supružnika ne moraju da se podudaraju u svemu, čini se uočljivim dominantan stav među opozicionim strankama da front otpora vlasti treba da se sužava, a ne da se širi.
“Deluje da su u ‘Samoodbrani’ kritični i prema većini opozicije, ali svakako treba videti buduće korake. Ukoliko ostanu kao neformalna grupa ne verujem da mogu da ozbiljnije razvodne front usmeren protiv vlasti. Jeste veliko pitanje koliko međusobne netrpeljivosti između pojedinica koji su deo ‘Samoodbrane’ i pojedinaca iz opozicije može da utiče kako na proteste, tako i generalno na stanje opozicije u Srbiji, ali to je nešto što bi trebalo izbegavati“, stav je Bobana Stojanovića, uz opasku da su konstruktivni razgovori uvek dobrodošli, ali optuživanja i teške reči na društvenim mrežama ne doprinose ni jednima ni drugima.
Boban Stojanović / Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Akademik Teodorović ne prihvata konstataciju da je „Samoodbrana“ zapravo „razvodnjavanje” i slabljenje opozicionog fronta. On smatra da opozicioni front u Srbiji trenutno čine stranke i pokreti okupljeni oko “Saveza za Srbiju’, “Lokalni front”, “Ne davimo Beograd”, “Udruženje stanara iz Niša”, “Savski nasip”i mnogi pojedinci koji su na protestima po Srbiji, kao i mnogobrojni apstinenti.
„Premisa da je samo neko ‘prava opozicija’ i da svi drugi moraju da se okupe oko njega, jer u suprotnom pomažu Vučićevom režimu da preživi, je pogrešna, neetična i rekao bih da prosto odražava želju da se izgradi monopolistička opoziciona pozicija nekih stranaka. Ovo što kažem posebno važi u svetlu izbornih rezultata opozicionih stranaka, ostvarenih tokom poslednje decenije i ponašanja nekih pojedinaca“, nedvosmislen je Teodorović.
U tom smislu, dodaje on, svako ko stavlja primedbe da mi “razvodnjavamo” opoziciju može da bude miran.
„Mi nismo konkurenti u istoj utakmici. Možemo možda da pokušamo samo jedanput da preokrenemo stvari u Srbiji. U slučaju neuspešnog pokušaja, svakako ćemo da priznamo svoj neuspeh i da se povučemo sa političke scene Srbije“, objašnjava Teodorović, ne želeći da precizira šta konkretno, u političkom smislu, znači ova najava.
Zoran Živković, međutim, smatra da se ne može biti između opozicije i vlasti.
“Oni koji to misle su uporni afirmatori stereotipa da su svi isti, da ne treba glasati, da treba napustiti Srbiju, svi oni rade u korist vlasti, makar iskreno imali najbolje namere. Ako mislite da opozicija nije dobra – napravite novu, bolju opoziciju. Angažujte se u postojećim strankama i tamo promenite loše rukovodstvo ili osnivajte nove organizacije sa dobrim programima i odličnim kadrovima, koji će te programe sprovoditi. Gunjđanje, robovanje stereotipima, pasivnost i bežanje u lažni elitizam – sve su to aktivnosti koje raduju aktuelni režim i dovode do njegovog opstanka i jačanja“, naglašava nekadašnji premijer Srbije.
Boban Stojanović tvrdi da se prostor između vlasti i opozicije veoma suzio jer je toliko društvo postalo polarizovano da se stvara osećaj da si ili na jednoj, ili na drugoj strani. Ipak u političkom smislu, objašnjava Stojanović, prostor između ne postoji, niti može da postoji. Jednostavno, ili ste vlast ili ste opozicija, a svakako postoje razlike među opozicijiom.
„Nisam siguran da ‘Samoodbrana’ treba da bude između, jer su to ljudi koji su svakako duboko opoziciono orijentisani. To što trenutno ne podržavaju nikoga sa opozicione partijske scene, to ne menja činjenicu da su oni opozicija“, pojašnjava Stojanović.
„Samoodbrana“ je, u svakom slučaju, prodrmala političku scenu Srbije. I to je dobra vest. Sa druge strane, ono što je zabrinjavajuće je da do redovnih izbora nema baš tako puno vremena i da se trenutak važnih odluka približava mnogo brže, čini se, nego li što se čuje adekvatan odgovor, pre svega sa opozicione strane.
A, jedno od otvorenih pitanja za opoziciju, uz večnu dilemu – bojkot ili učešće, svakako je da li je baš svima jasno da je Aleksandar Vučić već duboko u predizbornoj kampanji, što se za opoziciju, ali i „Samoodbranu“ ne bi baš moglo reći.
