SANU (ni)je ćutala tokom epidemije
Radna grupa Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), formirana povodom pandemije virusa korona, saopštila je da se “nedvosmisleno zalaže” za sprovođenje masovne vakcinacije u Srbiji, onom vakcinom ili vakcinama koje odobri nadležna Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, imajući u vidu sigurnost, a potom i njihovu efikasnost. Nekima se učinilo da je ovo prvi put da se SANU zvanično oglašava tokom pandemije i da kao najviša naučna i društvena institucija nudi svoja rešenja i savete građanima kako bi trebalo da se ponašaju u postojećim uslovima.
Međutim, da nije tako ističe predsednik Odbora za imunologiju i alergologiju odeljenja Medicinskih nauka SANU Miodrag Čolić, koji je i član radne grupe SANU za praćenje kovida 19. On kaže da se Akademija oglasila zvanično još na početku pandemije, navodeći za Newsmax Adria da je radna grupa formirana ubrzo nakon prvih slučajeva obolelih od virusa korona u Srbiji.
Zaista, SANU je na svom sajtu 14. aprila objavila zvanične stavove i preporuke predstavnika najvažnijih kardioloških udruženja u zemlji. U ime Udruženja kardiologa Srbije profesor dr Siniša Stojković i asistent dr Milorad Tešić pisali su na temu „Koronavirus i kardiološke implikacije“, a profesor dr Arsen D. Ristić, sa Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, o „Lečenju srčane slabosti u vreme Covid-19 pandemije“. Takođe, profesor dr Vesna Stojanov i dr Nenad Radivojević, predstavnici Udruženja za hipertenziju Srbije pisali su na temu „Hipertenzija i Covid-19 infekcija“, dok je profesor dr Ivana Nedeljković, predsednica Udruženja sportske kardiologije Srbije, objavila „Preporuke za regularnu fizičku aktivnost u vreme pandemije Covid-19“. Tada je o temi „Covid-19 i kardiovaskularna oboljenja: šta smo do sada naučili“, pisao dopisni član SANU Goran Stanković, a mišljenje najeminentnijeg evropskog udruženja ESHRE o trudnoći i infekciji Kovid-19 prosledila je profesor dr Ana Mitrović Jovanović.
Ali, o virusu korona SANU se prvi put oglasila 1. aprila, obaveštavajući javnost da je Mreža InterAcademy Partnership (IAP), koju čini više od 30.000 vodećih naučnika, inženjera i profesionalaca u zdravstvu u više od 100 zemalja, a čija je članica i SANU, pozvala svetske akademije na saradnju i globalnu solidarnost u borbi protiv pandemije. Cilj IAP-a je, kako je naglašeno, da podstakne bolju i bržu upotrebu istraživanja i njihovih rezultata za globalno javno dobro. Deset dana kasnije, komisija čiji je član akademik Čolić, prosledila je javnosti opšte preporuke u cilju sprečavanja širenja infekcije. Međutim, sve te informacije objavljene na sajtu SANU, čini se, nisu dospele do šire javnosti.
Pred pravoslavni Vaskrs Izvršni odbor SANU saopštio je da, „uz iskreno poštovanje prema Sinodu Srpske pravoslavne crkve i verskim osećanjima i potrebama građana Srbije“, a na „osnovu dobijenog stava Odeljenja medicinskih nauka SANU“, smatra da je „u ovom teškom trenutku pandemije najracionalnije postupanje ono koje je usklađeno i zasnovano na poštovanju stavova i preporuka naših i svetskih medicinskih stručnjaka“.
Objavljena su i dva dokumenta Evropskog udruženja za dijabetes u kojima su predstavljeni saveti obolelima od ove bolesti kao posebno rizičnoj populaciji za nepovoljan tok i ishod kovid 19 infekcije, a polovinom avgusta „kao prilog aktivnostima SANU u borbi protiv infekcije kovid 19“, Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU priložio je još jedan rad. Pre manje od mesec dana objavljeno je naučno mišljenje „o poboljšanju pripremljenosti i upravljanja pandemijom“, koje su razvili Nezavisna grupa vodećih naučnih savetnika Evropske komisije, Evropska grupa za etiku u nauci i nove tehnologije (EGE) i Peter Piot, specijalni savetnik Ursule fon der Lajen za pandemiju.
Akademik Čolić napominje da se članovi SANU ipak nisu bavili merama koje je država uvela u borbi sa virusom.
Na podsećanje da je Nacionalna akademije nauka Nemačke objavila precizne savete za borbu sa pandemijom, koje je prihvatila i njihova država, Čolić objašnjava da se dve akademije razlikuju po načinu delovanja.
„Postoji razlika između nacionalnih akademija. U ovom slučaju najveća nacionalna akademija Nemačke ’Leopoldina’ ima potpuno drugačiji pravilnik o radu u odnosu na SANU. I mnoge druge akademije imaju drugačije aktivnosti od onih u pravilniku rada SANU. ’Lepoldina’ je formirala grupu od 40 naučnika iz svih oblasti, najboljih stručnjaka, prema tome ta radna grupa je kompetentna da donese takve mere. Te mere se ne razlikuju od onih koje su inače propisane, ali imaju veću težinu ako ih saopšti jedna nacionalna akademija. Mi nemamo takav sistem, ali imamo nešto drugo što je važno. To je da je SANU otvoren za tako važne teme. Planiramo da u februaru održimo sastanak na kome ćemo se baviti naučnim dostignućima naših članova, koji su vezani za probleme sa kovidom, a koji nisu možda dovoljno prepoznati u javnosti“, govori Čolić, dodajući da nije upoznat sa tim da li je neko od državnih zvaničnika tražio od SANU mišljenje ili pomoć u borbi sa koronom, ostavljajući mogućnost da je takav zahtev upućen predsedništvu Akademije.
A predsednik SANU Vladimir Kostić izjavio je u septembru, na Godišnjoj skupštini Akademije, da je u proteklom periodu došlo do značajnog povećanja „inače tradicionalnog zazora“ i „ne baš slučajne marginalizacije SANU“. On je istakao i da je „pandemija razgolitila izvesne političke tehnologije“, a da su izbori koji su se „slili sa pandemijom“ za rezultat imali „drastično suženje prostora demokratije“.
S druge strane, akademik Čolić napominje da SANU procenjuje kada je momenat da se saopšte „neke važne stvari od nacionalnog interesa“.
On smatra da je sada pravi momenat da se SANU oglasi, jer se, kako kaže, nalazimo na prekretnici uznapredovale epidemije i istovremeno pripremama za vakcinaciju, koja je već počela u nekim zemljama.
Naslovna fotografija: Printscreen N1