Šatirana istina
Džulijan Asanž, tvorac internet sajta „Vikiliks“ obreo se na crvenoj Interpolovoj poternici zbog nekakvih radnji koje se ne mogu nazvati kompjuterski hakeraj. Svetska policija mu je za petama zbog sumnje da je Asanž, osim što je Australijanac, programer i bivši student fizike i matematike, silovao dve žene u najliberalnijoj zemlji sveta. To se kažnjava čak i u Švedskoj. Ono objavljivanje poverljivih diplomatskih dokumenata kojim je stvorio pometnju po svim meridijanima u drugom je planu.
Čovek sa šatiranim čupercima a la Halid Muslimović ne odaje sliku ženskaroša, više liči na nekog ko je ispao iz Parade ponosa. Utisak na prvi pogled može da prevari. Kao što se stiče utisak i da su se Asanžovih seksualnih nestašluka, ukoliko ih je uopšte bilo, setili tek po objavljivanju zaštićenih prepiski.
Uz otrcanu frazu da je Džulijen produkt jednog vremena treba dodati i onu otrcaniju koja o njemu govori kao produktu jedne kulture i sistema vrednosti. Naime, on dolazi iz zemlje kengura i bumeranga ali se ne libi da pročačka po zemlji koja zabada nos u sve za šta misli da je opasnost po nju a, podrazumeva se, i po svekoliko čovečanstvo. To joj se s vremena na vreme obije o glavu jer su američka deca veoma nestašna po pitanju čuvanja tajni. Zabole ih za državne i strogo poverljive. I najnapredniji klinac u generaciji u nekom zabitom Kentakiju, po definiciji haker u službi svetskog policajca, čeprka po tuđim arhivama provaljujući šifre čak i moćnog FBI i još moćnije CIA. Cela nacija radi na državnom zadatku praćenja neprijatelja svih rasa, boja, vera i polova. Tako se i Asanž upustio u narodni pokret bunarenja po tuđim kompjuterima, ako pod tuđim podrazumevamo sve što nije lično vaše. Tako je „pao“ i njihov domaći, američki arhiv koji je, prema tumačenju „tuđeg“ i „svog“, Asanž rasturio na sitne komade tretirajući ga kao tuđeg.
Amerikanci su inače poznati po ljubavi prema cinkarenju i špijuniranju. U čuvenom lovu na „crvene veštice“, eufemizam za komunjare, zatvora su krajem četrdesetih godina prošlog veka dopali mnogi čija su imena odzvanjala i u svetskoj kulturnoj baštini. A sve zbog kolega kojima je „istina“ bila draža od laži sopstvenog života. Špijunski zanat imao je korene i tada, potkazovanje je bilo građanska dužnost kojoj mnogi nisu odoleli. Među cinkarošima bili su i reditelj Elija Kazan, Volt Dizni, glumci Ronald Regan i Gari Kuper… na drugoj strani bili su Džon Hjuston, Hemfri Bogart, Deni Kej, Džin Keli… Današnji Džulijan Asanž je posledica.
Nema delića planete na kome se nije analizirao i tumačio Džulijanov ručni rad. Kad su mu ukinuli matični domen elektronskog glasila, registrovao ga je na novim lokacijama, u Švajcarskoj i na Kokosovim ostrvima. U najliberalnijoj zemlji sveta to nije smeo, razlozi su nam poznati. Šatirani čuperci i vesele Šveđanke.
Materija koju nam Džulijen predočava svakog dana sve je inspirativnija, sada znamo i najbolnije tačke na planeti koje teroristi ciljaju. Opšta pometnja koju svi prikrivaju odbijajući svaku pomisao da je panika uhvatila i Pentagon. Dok paniče u sebi, jure Asanža tamo negde među kokosovim orasima.
Postoji teorija da Asanž ništa nije smislio sam, da su informacije procurele smišljeno i ciljano. Tako je stvoren neprijatelj. Onda se, kao u kompjuterskoj igrici, protiv neprijatelja bori do istrebljenja. U tom slučaju, Asanž bi bio kolateralna šteta. Nešto nalik ministru koji se preziva kao ja. Razlika u čupercima, međutim, postoji.
Osim što se nalazi na crvenoj poternici, Džulijan Asanž je i pojava. U sivilu istih morbidnih informacija o svetskoj krizi i ratovima, jer drugih vesti i nema, Asanž je uneo malo živosti u učmalost sveta. Od njegovog sledećeg poteza strahuje se više nego od Bin Ladenovog. A onda je stigla vest da je londonska policija uhapsila šatiranog. U tome mora da joj je pomogao onaj osnovac haker iz zabitog Kentakija koji ga je pronašao u nekoj kompjuterskoj igri i eliminisao. Hapšenje Asanža upropastilo je sva očekivanja da ćemo se još načitati depeša kojima su svetski političari jedni druge diplomatskim žargonom olajavali na sva usta. Ipak, kada prođe utamničenje, možda nas Džulijan u budućnosti iznenadi nekim novim političkim prepiskama estradnog tipa. Možda će tada odabrati bezbednije mesto među orasima na kome će sa Osamom ispijati kokosovo mleko. Naćiće se tu i po koja Šveđanka.
