Savamala, državni projekat rušenja pravne države

“Savamala je bila organizovani kriminal. To je ono što ja nisam kao zaštitnik građana mogao da dokažem, zato sam tražio da tužilaštvo i policija rade svoj posao”, kategoričan je bivši zaštitnik građana Saša Janković. Zahvaljujući njegovom izveštaju javnost je saznala na koji način je grupa od tridesetak maskiranih ljudi u noći između 24. i 25. aprila 2016. “na oko dva časa preuzela faktičku vlast nad delom Beograda poznatim kao Savamala”, dok je policija odbijala da izađe na teren, a građane koji su zvali da prijave slučaj, upućivala na Komunalnu policiju.

Ni pet godina kasnije policija i tužilaštvo nisu uradili svoj deo posla. I dalje ne znamo ko su ljudi s fantomkama na glavama i palicama u rukama, koji su u noći dok je Srpska napredna stranka proslavljala izbornu pobedu nasilnički izvlačili građane iz objekata i automobila u Savamali, oduzimali im mobilne telefone i ograničavali kretanje, pretresali vozila i zgrade, vezali noćnog čuvara u Hercegovačkoj i oduzeli mu mobilni telefon, a potom bagerima porušili više objekata u privatnom vlastništvu. Mesec dana kasnije, čuvar objekata i svedok rušenja u Hercegovačkoj, Slobodan Tanasković je umro.

„Kompletni idioti“

Nije odgovarao niko ni iz tadašnje gradske vlasti iako je, doduše samo jednom i to posle ogromnog pritiska javnosti i protesta, u nju upro prstom lično Aleksandar Vučić rekavši da su za rušenje objekata u Savamali odgovorni najviši organi gradske vlasti u Beogradu, te da će snositi krivično-pravnu, prekršajnu i svaku drugu odgovornost. Epilog tog obećanja vidimo – Goran Vesić je i danas, nezvanično, prvi čovek Beograda, dok je Siniša Mali unapređen u ministra iako je njegova bivša supruga u međuvremenu ispričala kako joj se pohvalio da je organizovao rušenje “nekih kolibica” u Hercegovačkoj.

• Priča o fantomkama izmišljena
• U Hercegovačkoj niko nije vezivan
• U narednih sedam do deset dana istina o rušenju u Savamali
• Prvi dan sam rekao istinu o Savamali

Za proteklih pet godina na sudu je utvrđeno da je u slučaju Savamala kriv samo jedan čovek – šef noćne smene u policiji Goran Stamenković. On je u maju 2018. godine, na osnovu Sporazuma o priznanju krivice, proglašen krivim za nesavestan rad u službi i osuđen na pet meseci zatvora, odnosno na dve godine uslovne kazne, što je značilo da će u zatvor ići ukoliko ponovi isto krivično delo. Priznanjem da je u noći rušenja naredio podređenima da se ne odazivaju na pozive građana, već da ih upućuju na Komunalnu policiju i Sekretarijat za inspekcijske poslove, samo je potvrdio izveštaj bivšeg zaštitnika građana Saše Jankovića.

“Ja sam zaključio da policija nije postupala jer je stigao nalog s vrha. Taj zaključak je trebalo da utvrdi i potvrdi tužilaštvo. Jer se, ponavljam, radilo o organizovanom kriminalu. Kao zaštitnik građana mogao sam da prikupim postojeće činjenice i dokaze i da razgovaram samo sa državnim službenicima i to smo uradili, ali na osnovu svega što je prikupljeno, potpuno je bilo jasno da takva operacija nije nivo šefa smene. Imate u transkriptu snimljenih razgovora – šef smene se okreće i kaže nekome – “Goranče”… Neki Goranče je bio u kancelariji, ko god da je, recimo, tužilaštvo i policija su morali da to provere i utvrde ko je bio taj Goranče”, kaže za Istinomer Saša Janković.

Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, naglašava da je policajac Goran Stamenković dobio kaznu ispod minimuma propisanog zakonom, jer je umesto šest meseci, dobio pet, što je, kako kaže, bilo dovoljno da ostane na poziciji na kojoj jeste jer bi sa šest meseci mogao da bude suspendovan ili da dobije otkaz.

“Za sve nove informacije koje imamo, a to je da je Nikola Selaković obećao legalizaciju zgrade od hiljadu i nešto kvadrata ovom policajcu, sve govori da je u pitanju bilo organizovano ugrožavanje prava građana”, kaže Elek za Istinomer.

Reč je o četvorospratnoj zgradi u Mirijevu, koja je, prema dokumentu do kog je N1 došao, legalizovana početkom novembra 2018, nepune dve nedelje nakon što je policajac Goran Stamenković odslužio kaznu. Slučaj Savamale, kaže Elek, bio je lakmus test za vladavinu prava i pokazuje sve oblike “zarobljene države”, budući da su sve institucije – i policija, i tužilaštvo i druge institucije u tom sistemu, zakazale i nisu radile svoj posao. 

Za Radomira Lazovića iz Inicijative “Ne davimo Beograd”, koja je zbog rušenja u Hercegovačkoj ulici proteklih godina organizovala niz protesta, na kojima je zahtevala odgovornost gradskih čelnika, Savamala dokazuje da vladavina prava postoji samo za one koji, kako kaže, nisu pripadnici “naprednjačke, poslovno-političke, kriminalne elite”.

“Govori nam taj period od pet godina da je došlo do jednog potpuno zamršenog klupka koje je SNS stvorio, u kom su ljudi koji su iz poslovnog sveta, sveta politike i kriminala potpuno isprepleteni. Kroz Savamalu tačno možete da vidite da je to jedan državni projekat, da je to projekat koji je napravljen kako bi se privatni džepovi napunili javnim novcem, govorim o projektu Beograd na vodi”, kaže Lazović za Istinomer.

„Predsednik ili tužilaštvo“

Dok je za Lazovića Srpska napredna stranka u celosti najodgovornija što i dalje (skoro) niko nije odgovarao, a za Bojana Eleka predsednik Srbije kao “osoba koja se za sve pita u Srbiji” i koja “odlučuje o tome ko će da odgovara, a ko ne”, za Sašu Jankovića i Pavla Dimitrijevića iz Crte najveću odgovornost snosi tužilaštvo.

“Tužilaštvo je moralo da sprovede sve potrebne radnje i da dođe do nekog zaključka, da podigne optužnicu protiv nekoga ko je to uradio. Za sada imamo samo jednog čoveka za kojeg je utvrđeno da je odgovoran, ali on nije izvršio to delo. Neko je porušio bagerima skoro 1000 kvadratnih metara poslovnog prostora, neki muškarci s fantomkama su zaustavljali građane, oduzimali im mobilne telefone. Ko su ti ljudi, šta je iza toga, ko je njih organizovao, šta je bio motiv svega toga? To nema ko da utvrdi nego tužilaštvo i sud, a mi i dalje nemamo nikakav ishod i to ostaje ozbiljna mrlja na licu pravne države”, kaže šef Pravnog tima Crte.

Više javno tužilaštvo se, podsećamo, u julu 2017. godine proglasilo nenadležnim i slučaj Savamala, koji je bio u predistražnom postupku, prosledilo Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. Iz Prvog osnovnog tužilaštva žale se, međutim, na policiju, koja, kako navode, ni posle četiri urgencije nije odgovorila na zahtev tužilaštva za prikupljanje dodatnih obaveštenja o tom slučaju.

“U ovom slučaju policija očigledno nije postupala budući da još uvek nije utvrdila ništa od onoga što su tužioci tražili. Ako se ne varam, oni su tri ili četiri urgencije slali u policiju, što pokazuje koliko je policija politizovana i u službi partije na vlasti”, objašnjava Elek.

Problem je, međutim, što tužilaštvo nema načina da natera policiju da radi svoj posao i da sarađuje, kaže za Istinomer tužilac i član Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Radovan Lazić.

“Logično je da će policijac koji obrađuje predmet da sluša svog starešinu, jer može da trpi sankcije, a praktično ne može da trpi nikakve sankcije ako ne posluša tužioca zato što starešina tako kaže”, pojašnjava Lazić.

Hroničan problem, na koji CEPRIS sve vreme upozorava, je i to što tužilaštvo u Srbiji nema garanciju samostalnosti.

“Ako vi imate tužioca republičkog i sve druge tužioce koje bira skupština, a predlaže vlada, a oni mogu da se umešaju praktično u svaki predmet zamenika, da promene zamenika, da uzmu predmet i da ga rešavaju sami, čak i kada sve funkcioniše između tužilaštva i policije onako kako bi po zakonu trebalo, to nije dovoljno, jer nemate tužilaštvo koje je samostalno u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast. Ovde postoji indicija da su neki ljudi, koji su visoko pozicionirani u izvršnoj vlasti, upleteni u događaj”, kaže Radovan Lazić.

Koliko je onda realno da će za rušenje privatnih zgrada i maltretiranje građana (još) neko odgovarati? Da li će ikada neko morati da odgovori na pitanje ko je rušio u Savamali i da li će krivac za to biti kažnjen?

Nekažnjivost naprednjaka

Ne dok je na vlasti Srpska napredna stranka, jer bi oni morali da odgovaraju za to što se u izbornoj noći desilo u Savamali, odgovara Bojan Elek i dodaje da je potrebno da se, čim se steknu uslovi, napravi anketni odbor ili komisija koja bi utvrdila sve okolnosti slučaja.

Bivši zaštitnik građana Saša Janković, koji je sa bivšim poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem, bio najzaslužniji što su u javnost dospele ključne informacije o tom slučaju, zbog čega su bili mete napada vlasti i njihovih medija, očekuje da će pre ili kasnije neko morati da odgovara za Savamalu.

“Koja god vlast, pre ili kasnije, krene da vraća Srbiju na put vladavine prava, moraće da počne od početka, moraće da vidi šta se tu desilo, kako se desilo, čija odgovornost postoji. Ako ne pokrene krivični postupak zbog eventualne zastare, onda bar kroz neki lustracioni postupak. Kao što je bio početak sunovrata vladavine prava, to bi bio početak povratka na put vladavine prava”, kaže Janković.

Pavle Dimitrijević, šef Pravnog tima Crte, upozorava na realnu opasnost od zastare slučaja i ocenjuje da će se, ako ni u narednih pet godina ne bude pokrenut proces, moći govoriti o ozbiljnoj zastarelosti i gubljenju svake nade da se neko može privesti pravdi.

“Ovakav čin je nezamisliv, da se neko pojavi usred noći i tek tako sruši jedno naselje. To je u pravnoj i uređenoj zemlji nemoguće, to ne mogu da vrše tek tako neka lica koja nisu vlasnici prostora, ne mogu to da rade bez nekih dozvola. Kada renovirate stan ili zgradu, morate to da prijavite nekom. Nešto se, dakle, mora učiniti institucionalno, jer ovako zaista liči na Divlji zapad”, kaže Dimitrijević.

U tom smislu važna je i nedavna poruka Evropskog parlamenta vlastima u Srbiji da od njih, uz rešavanje afera Jovanjica i Krušik, očekuju i rešavanje slučaja Savamale. Jer, kako je to primetio sudija Miodrag Majić, kao i u slučaju porodičnog nasilja ni Savamala ne može da bude incident, jer “onaj ko se usudio da mimo zakona poruši deo grada, biće spreman da to ponovi čim se ukaže slična prilika”.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović