Senka Taličnog Toma

Ko to želi da ubije Tomislava Nikolića? Spisak njegovih neprijatelja – a za to se, između ostalog, i sam potrudio – poduži je. No, to nikome ne daje pravo da mu preti lišavanjem života. I daljeg sticanja neprijatelja. Vest da je život lidera narodnjaka ugrožen osvanula je u trenutku sveopšteg i svenarodnog poniranja u nepoznato. Otuda vest ne treba da čudi kao što za čuđenje nije ni nečija suluda namera da likvidira Nikolića. Ludaci poodavno šetaju glavnom džadom.

Prvi tragovi odveli su na adresu haškog stanovnika, nekadašnjeg patera familiasa stranke koju je Toma obožavao i još aktuelnog Tominog kuma. Na Šešelja je, kažu, uputio Miloš Simović, sveznajući osuđenik koji će, očekujmo nemoguće, reći i ko je ubio Kenedija. Ne isključujem mogućnost da je možda Simović nešto nekome natuknuo o Tominoj ugroženoj bezbednosti, ali je informacija poprilično bajata. Obelodanio je kad je već podobro počeo da odbrojava dane u Zabeli. Zašto to ne reče odmah po hapšenju ako je pitanje Tominog života urgentno? Tajming saznavanja informacije o mogućem atentatu, Simovićevo hapšenje i njegovo priznanje nikako međusobno ne korespondiraju. Biće da je Tomin život ugrožen već dugo, kao i još nekima iz političkog života, ali vest je iscurela tek nedavno.

Naslovne strane objavile su ono što je nekome odgovaralo pa smo posle poraza u Južnoj Africi dobili novu zabavu. Informacije o nečijoj ugroženosti ne lepe se po banderama i kioscima, operativna saznanja na temu ugrožavanja života strogo su čuvana tajna. Neko je poželeo da tajnu podeli sa nama. Možda bi u tome trebalo potražiti zrno korisnog – sada kada svi znamo da Tomi neko preti taj se neće usuditi da išta pokuša. Ni takva taktika nije loša.

Od početka godine neprestano slušamo priče da su političari mete klana Darka Šarića koji svoje namere pokušava da realizuje preko otpadaka zemunskog klana i odbeglog Luke Bojovića. Javnost je toliko opsednuta tim Šarićem da se pita postoje li neki jači tipovi od njega. Prema onome što od nadležnih primamo k znaju Šarić je usamljeni kauboj sa mrežom konfidenata i spavača spremnih na sve. Javi se tek povremeno pismom iz evroazijske prerije da kaže da na suđenju u septembru na njega ne računaju.

Dok Šariće jaše sam, Nikolića čuvaju mnogi. I dok se informacija o eventualnoj Šešeljevoj haškozatvorskoj narudžbenici ubistva preispituje, Toma je sklon da ne isključi mogućnost osvete još aktuelnog kuma. Okuražio se da kaže i da se Šešelj radovao Đinđićevom ubustvu, da je sve srpske radikale naterao da nad tom smrću seire i da je Dušanu Spasojeviću Šiptaru davao topa fore u partiji šaha u Šilerovoj. Naknadna pamet nalik Simovićevoj.

Ako se neko poigrava proturanjem informacija o silnim mogućim atentatima na političare i sam igra „riziko“. Ako su pretnje ozbiljne, prst na čelo pa razmislite koliko je borba protiv mafije uspešna. Ne zanima nas činjenica da Srbija ima 27 organizovanih klanova, interesuje nas zašto nisu iza brave. Javnost mora da sazna ko je do sada koga ubio, ko sve ima nameru koga da ubije i da li su prsti zemunskih hodajućih knjiga sveznanja zaista u svakoj kaši. Dok se publika fascinira Šarićem tamo nekih 27 klanova orgija Srbijom.

Građanin Nikolić mora da bude sačuvan taman da je Simović sve slagao ili da o atentatu ništa nikome nije ni rekao. O tome da li se priča o mogućoj likvidaciji toliko otela kontroli svedočiće budućnost. U njoj, nadajmo se, neće biti recidiva zemunske mašinerije smrti. U protivnom, državi koja je svoju glupost već jednom platila 12. marta, nema spasa. Usamljeni jahači biće i ubuduće brži od svoje senke.