Senke sumnji nad Svetskom zdravstvenom organizacijom
Kovid 19 pokazao je koliko je “imunitet” sveta oslabljen nepoverenjem u institucije sistema. Plima dezinformacija i lažnih vesti preti da potopi zvanične stavove o pandemiji. Ni institucije, nacionalne i nadnacionalne, nisu lišene odgovornosti za pad poverenja u njih. Šta se sve ozbiljno “stavlja na dušu” Svetskoj zdravstvenoj organizaciju u odnosu na kovid, ali i na ranije velike zdravstvene krize?
Za manje od mesec dana navršava se godina kako se u kineskom gradu Vuhanu pojavio nepoznati virus, koji se ubrzo iz epicentra zaraze proširio na ostatak Kine, a zatim i sveta. Od decembra 2019. do danas, korona virusom u svetu je zaraženo 49.7 miliona, a umrlo je više od 1.2 miliona ljudi.
To su poslednji zvanični podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO), agencije Ujedinjenih nacija, koja od početka upravlja pandemijom, čiji se kraj još ne vidi uprkos nedavnim optimističnim ocenama iz SZO da bi vakcine američkog Fajzera i nemačkog Bionteka mogle da budu dostupne najranjivijim kategorijama stanovništva do marta 2021.
Da li je tok pandemije mogao da bude drugačiji da je SZO bolje upravljao krizom, koju je generalni sekretar UN Antonio Gutereš nazvao najvećom od Drugog svetskog rata, tema je o kojoj svetski mediji spekulišu već mesecima. Maltene od početka krize, od kada otprilike i stižu kritike na račun SZO i njenog odgovora na pandemiju.
Tramp vs. Kina
Za odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa nije bilo dileme da je SZO loše upravljala krizom, zbog čega je još letos njegova administracija i zvanično obavestila Kongres da se SAD povlači iz Svetske zdravstvene organizacije. Tu agenciju UN Tramp je prethodno optuživao da veoma loše upravlja borbom protiv pandemije, da prikriva dokaze o širenju korona virusa, te da je popustljiva prema Kini.
Takve optužbe, pratila je odluka SAD iz aprila da privremeno prekine finasiranje SZO nakon čega je usledio i potpuni prekid odnosa s tom globalnom agencijom.
Svetska zdravstvena organizacija odbacivala je takve optužbe, ali su i zapadni mediji primećivali određene sporne stvari u koracima SZO.
Kineske vlasti iz Vuhana su 31. decembra prošle godine obavestile Svetsku zdravstvenu organizaciju o slučajevima atipične upale pluća, da bi SZO 4. januara na svom Tviter nalogu objavila da u Vuhanu postoje različiti slučajevi upale pluća – bez smrtnih ishoda, te da su u toku istrage kako bi se utvrdio uzrok.
Već 8. januara Svetska zdravstvena organizacija objavila je da novi korona virus može da bude uzrok epidemije upale pluća nepoznatog porekla u kineskom Vuhanu.
Predstavnici SZO zatim su na konferenciji 14. januara saopštili da “postoji potencijal za prenos virusa s čoveka na čoveka” među slučajevima koji su potvrđeni u Kini. Međutim, istog dana, ali nešto kasnije, SZO je na svom zvaničnom Tviter nalogu bila kontradiktorna, objavivši kako preliminarne istrage kineskih vlasti “nisu pronašle jasne dokaze prenosa s čoveka na čoveka„.
Dalje, iako su 23. januara na sastanku u Ženevi zaključili da je “previše rano” za proglašenje epidemije kao globalne zdravstvene pretnje, samo sedam dana kasnije, 30. januara, SZO je baš to učinila. Do tada je, kako je saopšteno, od posledica virusa umrlo 170, a zaraženo više od 7.800 ljudi. Virus se proširio na 18 zemalja, zabeleženo je 98 slučajeva korona virusa izvan Kine, uključujući osam slučajeva prenosa sa čoveka na čoveka u Nemačkoj, Japanu, Vijetnamu i Sjedinjenim Američkim Državama.
Većina zaraženih izvan Kine, kako je saopšteno, putovala je u Vuhan ili je bila u kontaktu sa osobama koje su bile u Vuhanu. Na istoj konferenciji, direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus zaključio je da je “taj broj slučajeva (van Kine) relativno mali” i naglasio da kineskoj vladi treba čestitati na izvanrednim merama koje je preduzela za suzbijanje izbijanja epidemije.
Podsetimo da je proglašavanje epidemije na globalnom nivou usledilo nakon kritika da SZO okleva.
- “Čudotvorni” koktel ne leči korona virus i višestruko je opasan po zdravlje
- Netransparentnost i nadrilekarstvo stigli na naplatu
Ko je kasnio?
Kako je koronavirus nastavio da se širi “alarmantnom brzinom”, što će direktor SZO kasnije priznati, 11. marta proglašena je pandemija Kovida-19. U tom trenutku, prema rečima prvog čoveka SZO, bilo je više od 118.000 zaraženih širom sveta, u 114 zemalja, a 4.291 osoba je umrla.
Da li je SZO sa zakašnjenjem reagovao, kao što je tvrdio Tramp i drugi kritičari, pokazaće nezavisna istraga koju je pokrenuta unutar te UN-ove agencije. Trampovi kritičari, s druge strane, govorili su da američki predsednik pokušava da svali krivicu na SZO i Kinu, kako bi prikrio sporost sopstvene administracije i loše reagovanje na krizu izazvanu korona virusom (setimo se samo Trampove izjave da korona virus može da se leči ubrizgavanjem izbeljivača ili sredstva za dezinfekciju u organizam!).
Prema Bi-Bi-Si-ju, upravo je Kovid bio jedan od ključnih razloga zbog kojih je na nedavnim izborima Tramp izgubio od kandidata demokrata Džoa Bajdena. Bi-Bi-Si podseća da je u Americi za devet meseci od korona virusa umrlo više od 230.000 ljudi i da je pandemija ostavila razorne posledice na američku ekonomiju.
Osim toga što će, za razliku od njegovog prethodnika, suočavanje sa pandemijom za Bajdena biti jedna od najvažnijih stvari kojom će se baviti, pretpostavlja se da bi među prvim potezima novoizabranog predsednika SAD-a bilo upravo ukidanje Trampove odluke da Amerika izađe iz Svetske zdravstvene organizacije.
Bilo kako bilo, SZO je početkom jula i zvanično pokrenula nezavisnu istragu sopstvenog upravljanja pandemijom. Kada će nezavisni stručnjaci završiti posao i doneti sud da li je, gde i koliko SZO podbacila, nije poznato.
Svinjski grip ili greške iz depoa
Do tada se treba podsetiti da upravljanje krizom izazvanom korona virusom nije jedino upitno kada je reč o Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Ova Agencija UN-a, osnovana 1948. godine, do sada je predvodila globalni odgovor na šest zdravstvenih kriza, među kojima je bila i epidemija svinjskog gripa ili H1N1 virusa 2009. godine, koja je bacila senku na rad SZO.
Naime, iako se procenjivalo da bi moglo da bude stotine hiljada žrtava svinjskog gripa, od te bolesti umrlo je 18.449 ljudi. Kredibilitet SZO tada je ozbiljno bio doveden u pitanje, posle optužbi da je proglasila lažnu pandemiju kako bi farmaceutske kuće stekle profit od vakcina koje su mnoge države kupile, ali ne i iskoristile.
Kritike na račun SZO, ovoga puta zbog okasnele reakcije, stizale su i 2014. kada je proglasila globalno vanredno stanje zbog epidemije ebole.
Kontroverze je izazvala i njena odluka da tek 2019. proglasi epidemiju ebole u Kongu, iako se bolest pojavila još 2018. godine. Naime, odbor stručnjaka SZO odbijao je čak tri puta da predloži i proglasi ebolu za globalnu pretnju iako su drugi eksperti tvrdili da su ze to odavno stekli uslovi.
Naslovna fotografija: Canva
