Šestomajski uranak
Konji su osedlani, stražari su spremni! Društvo se dalo u beskompromisnu, surovu, ljutu i divlju trku; biće vatra, kažu. Jedni su seli u kočije, drugi u čeze, treći taljigaju taljigama, četvrti su uzjahali ragu, ima ih i na magarcu. Ovo poslednje može i obrnuto. Đi, kljuse.
Ovi koji su zajahali još pre četiri godine evropskim korakom nude dobro za sve. S ponosom predstavljaju seriju rekordne gledanosti nudeći nam da se sami izborimo za bolji život. Zaboravljaju da smo odgledali više repriza serije kojom se diče. Ako ste željni promene, menjajte kanal. Mada, iz svakog iskoči psiholog koji je jedva preživeo zahvaljujući svom slikarskom umeću, veštini pravljenja igračaka, sve bežeći sa ulice od inspekcije. Džaba je bežao, nema te inspekcije koja juri ulične prodavce magle. Juče je bio u malom preduzeću, danas je bio u malom preduzeću, sutra će biti u malom preduzeću. Srednje je odveć veliki zalogaj.
Za vratom mu dahću pokretači Srbije. Biće, ipak, da psiholog dahće njima. Nije izvesno da će uspeti da ih stigne, ovi se ne šetaju po malim preduzećima, ne prodaju slike i dečije igračke ali svejedno nude hod evropskim korakom u bolji život. Znam, reći ćete opet repriza serije rekordne gledanosti. Možda je rimejk, nova glumačka postava, nov reditelj? Podrazumeva se, scenario je evropski.
Ujedinjeni oko margarina slabi regioni obećavaju jaku Srbiju. Onaj što se u sve meša iskače kao čupavac iz Gorenje frižidera, kotrlja na Continental gumama, ima ga u svakom pixelu Panasonic-a a opet sliči na park iz doba Jure. Ako kojom nesrećom zavredi koji glas možda i dobijemo onih obećavanih ‘iljadu Mirkovih ev(a)ra za davno poklonjene akcije.
Ali postoji neko ko i mačke za trku ima. Ove ne mjauču evropskim jezicima, zbog toga ih zovu različak. Mjauk „Za Srbiju, znaš zašto“ kao da je uvodna špica serije rekordne gledanosti a da ni sam mačor ne zna zašto. Ne prati priču evropskog scenarija i svaka mu je epizoda predvidiva. Velika je Srbija pozornica da se na njoj vežbaju unjkavi scenaristi. U nekoj drugačijoj režiji možda bi moglo da se dogodi da se prvi mačići u vodu ne bace ali tada bi izbori morali da budu u februaru.
I kad pregrmimo sve prethodne naiđu ovi koji se za sada nezvanično zalažu za socijalno pravednu Srbiju. Pravedno je verovati da je jedna decenija njihove vladavine bila i više nego dovoljna. Mutniji od Miljacke, okruženi palmama i senilnom gerijatrijom ako pobede darovaće nove trafike, domove kulture, akva parkove i muzeje voštanih figura. Šansa da se to dogodi manja je od mogućnosti da im Betoven komponuje novi predizborni džingl.
Biće megdana do Đurđevdana. Do slavske trpeze i ukusnih kolača pozliće nam od serviranih pomija. Na dan Svetog Georgija ne znajući zašto, regionalno ujedinjena, socijalno pravedna Srbija trebalo bi da se pokrene i preokrene boreći se za bolji život, koračajući evropskim korakom, verujući da su ljudi preči od velikih reči. Ali opet moram da pitam, kamo je istina? Istina je da su neki ljudi kao oblaci, tek kad se sklone grane sunce.
