Sistem „nije zakazao”: Za nepunih sedam meseci 22 ubijene žene

Svake dve nedelje, u proseku, jednu ženu u Srbiji ubije član porodice, najčešće u domu. Oko 30 godišnje, i ta brojka je manje-više konstanta. Ove godine već smo se približili tom broju, a tek je početak jula. Statistika bi, dakle, mogla da bude i crnja i gora. Krenimo unazad, od poslednjih zabeleženih slučajeva.

U centru Beograda 6. jula, dve nedelje od nestanka, pronađeno je telo devojke, za čije ubistvo je osumnjičen njen partner. Dan ranije u selu kraj Boljevca muškarac je ubio suprugu i pokušao samoubistvo. Jun je doneo vesti o tri femicida. U selu u okolini Novog Bečeja ženu je ubio muž, koji je već bio nasilan prema njoj. U Šapcu je pronađen leš starije žene, koju je prošle godine ubio unuk. Ruski državljanin ubio je suprugu i maloletno dete u Pančevu, a nakon toga izvršio samoubistvo.

Tri femicida dogodila su se u maju. U Novom Sadu muškarac je vatrenim oružjem ubio devojku, a zatim izvršio samoubistvo. U Ćićevcu je muškarac ubio partnerku, a kao saučesnici su privedena i njegova dva brata. U danu kada se dogodilo masovno ubistvo u beogradskom Ribnikaru, stariji muškarac ubio je u Staroj Pazovi suprugu vatrenim oružjem, a zatim izvršio samoubistvo.

U aprilu su se dogodila četiri femicida. U Rumi je sin ubio majku i nakon toga izvršio samoubistvo. Istog dana u bolnici je umrla žena iz okoline Smedereva, kojoj je sin mesec dana ranije čekićem naneo teške povrede. Šest dana ranije u okolini Leskovca muškarac je ubio svoju partnerku, koja ga je, prema pisanju medija, više puta prijavljivala za nasilje u porodici. Šesnaestogodišnju devojčicu u Ripnju ubio je porodični prijatelj. U martu je u Jagodini ubijena žena, ubica je bio njen partner. Istog meseca, nasred ulice u okolini Pirota, muškarac je pucao u bivšu partnerku i ubio je.

Čak šest ubistava dogodilo se u februaru. U okolini Zaječara očuh je do smrti pretukao devojčicu, koja je imala samo dve godine. Ubijena je i žena u okolini Bečeja, a ubica je njen maloletni rođak. Na Voždovcu je muškarac vatrenim oružjem ubio svoju vanbračnu partnerku, a potom izvršio samoubistvo. U okolini Subotice muškarac je ubio svoju partnerku, a zatim zakopao njeno telo u pod kuće, pronađena je nakon jedne sedmice. U Grockoj je policajac ubio svoju suprugu, a nakon toga počinio samoubistvo. U februaru je i u jednom selu kod Paraćina ubijena žena. Ubica je sin njenog partnera, koji je zajedno sa sestrom pokušao da ubije i oca. Početkom januara ubijene su dve starije žene u stanu na Bežanijskoj kosi. Po pisanju medija, ubica – koji je kasnije izvršio samoubistvo, bio je u vezi sa jednom od njih.

Žrtve brojimo iz novina, jer zvanične evidencije nema

Sve ove devojčice i žene, imale su ime i prezime i stradale su od nekog koga su dobro poznavale. Većinu je ubio partner, odnosno bivši partner, ili član porodice. Njihova imena saznali smo iz medija, koji su mahom o ubistvima izveštavali tabloidno, senzacionalistički i neetički. Uprkos tome, novinski naslovi u Srbiji i dalje su glavni izvor podataka o femicidu, jer zvanična evidencija nije javno dostupna.

Ubijene žene brojimo iz medija, kažu u udruženju građanki FemPlatz, prema čijoj statistici su se, od 1. januara do dana objavljivanja ovog teksta, u Srbiji dogodila 22 femicida.

„Mi femicide brojima na način kako to predalažu Ujedinjene nacije, čija su tela razvila instrument za statističko praćenje femicida čak i u onim sistemima u kojima ne postoji posebno krivično delo. Mi, dakle, primenujemo tu metodologiju. Dok se država ne uozbilji, pa to ne počne da radi sama – da evidentira i vidi gde su ‘uska grla’ u sistemu”, objašnjava za Istinomer dr Kosana Beker, programska direktorka FemPlatz-a.

Autonomni ženski centar ubijene žene takođe broji iz medijskih izveštaja, ali do kraja godine drži otvoreno pitanje da li je reč o femicidu. Kada dobiju dokumentaciju od tužilaštva, policije i centara za socijalni rad, rade korekciju.

„Problem je što dok skupljamo slučajeve iz medija nama nedostaju finalne informacije institucija. Tek kada ih dobijemo, mi sabiramo i oduzimamo, pa se brojevi menjaju. Takođe, različito se tumači šta je femicid. Mi brojimo žrtve koje su ubijene u  porodičnom kontekstu. Neki računaju to kao ubistvo žena koje je motivisano mržnjom prema ženama, dakle ubice mogu biti i nepoznata lica. Dalje, da li se ubrajaju devojčice ispod 15 godina, a Istanbulska konvencija kaže da se i devojčice starije od 15 godina smatraju ženom. Zato nastaju razlike između onog što računaju ženske organizacije i onoga što ima MUP”, kaže za Istinomer Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

MUP: 666 femicida od 2002. do 2022. godine

To je jedan od problema na koji godinama ukazuju ženske organizacije i zbog kog smo došli u situaciju da ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić 19. maja u Skupštini Srbije demantuje da je od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno 18 žena, kao što su izračunale organizacije koje se bave problemom femicida. Gašić je tada rekao da je od 1. januara do 19. maja u porodičnom nasilju ubijeno 13 žena i pet muškaraca i dodao „to je ta brojka od 18”.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova potvrdili su informaciju koju je izneo ministar Gašić. Odgovorili su nam i na pitanje koliko je žena, a koliko muškaraca ubijeno u porodično-partnerskim odnosima prethodnih 20 godina.

Ostali smo, međutim, uskraćeni za odgovor o broju žrtva za svaku godinu pojedinačno, pa ne možemo da proverimo izjavu premijerke Ane Brnabić, koja je na istoj sednici u Narodnoj skupštini izjavila da je 2022. u porodičnim i partnerskim odnosima ubijeno najviše žena (40), te da je više femicida bilo u vreme bivše vlasti – 2009, 2010, 2011. i 2012. godine. Premijerka je zaključila i da se pitanje femicida „koristi za politizaciju”.

Ministarka: Koja je razlika da li se ubije muško ili žensko?

Ministarka pravde Maja Popović kritičarima je, pak, poručila da nije tačno da se država ne bavi pitanjem femicida. Onda je nabrojala šta je sve do sada urađeno: napravljene su grupe za koordinaciju i saradnju; bilo je „hiljade i hiljade sastanaka”, „hiljade i hiljade mera zaštite su sudovi usvojili” i „spašene su mnoge žrtve”; „preventivno delujemo”; „imamo osuđujuće presude”; „radimo dalje izmene krivičnog zakonodavstva”.

Ministarka pravde je rekla i ovo: „Pitanje femicida je pravno pitanje, imajući u vidu, po mom mišljenju, da se tu radi o diskriminaciji. Koja je razlika da li se ubije muško ili žensko?”

Komentarišući njenu izjavu, naše sagovornice poručuju da bi ministarka morala da poznaje i međunarodne dokumente, recimo, izveštaj specijalne izvestiteljke UN-a o nasilju nad ženama, koji pokazuje da je femicid globalni problem i da ubistvo žena u porodično-partnerskim odnosima nije proporcionalno u odnosu na ubistvo muškaraca u u istim odnosima.

„Ja sam bila apsolutno šokirana tom izjavom ministarke pravde. Da ona dolazi od nekog ko nije ministarka pravde i ko nije po obrazovanju pravnik, mogla bih da shvatim. Prvo, to je potpuno nepoznavanje konteksta diskriminacije. Drugo, to je potpuno nepoznavanje i nerazumevanje fenomena femicida kojim se Ujedinjene nacije bave”, kaže Kosana Beker.

Tanja Ignjatović naglašava da je rizik da žena bude ubijena od partnera u Srbiji 15 puta veći nego da muškarac bude ubijen od partnerke.

„Zato to jeste asimetričan problem i zato to jeste rodni problem, rodno zasnovano nasilje. Pretpostavljam da ministarka nema problem da razume da je to globalni problem, da postoje posebne politike, međunarodne konvencije i ugovori koji obavezuju države da se ozbiljno bave rodno zasnovanim nasiljem. To znači da vide žene kao grupu koja će češće biti ubijena od strane partnera i članova porodice baš zato što je žena. Dakle, zbog svoga pola, ne zbog nekih drugih karakteristika.”

Skoro svaki femicid je mogao da bude sprečen

Naglašavajući da ne stoji ni premijerkina tvrdnja da se pitanje femicida politizuje, sagovornica Istinomera podseća da Autonomni ženski centar od 2003. postavlja pitanje šta država radi na prevenciji. Jer, ističe, ako već sada imamo veći broj ubijenih žena, to znači da nismo unapredili ni malo znanje javnosti o tome šta su znaci opasnog nasilja i zašto ga je važno prijaviti institucijama:

„Mi pitamo šta se čini da se isključi svaki femicid koji je mogao biti sprečen, a to su sigurno oni koji su prijavljeni institucijama. Naročito od kada imamo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i kada više nemamo procenu samo jednog sistema. Sada kada je obavezna razmena informacija i kada tri sistema (policija, tužilaštvo i Centar za socijalni rad, prim. aut.) ponovo validiraju procene rizika i zajednički prave plan zaštite, teško je objasniti zašto nam se ponovo dešavaju femicidi tamo gde je bilo prijava institucijama.”

Koja je sledeća?

Osam od 10 žena u Srbiji ubili su njihovi partneri ili drugi članovi porodice, a skoro svaki femicid mogao je da bude sprečen. Ovo su glavne poruke iz kampanje #KojaJeSledeća, koja podseća da je Srbiji neophodno nezavisno telo za borbu protiv femicida. U kampanji, koju je podržalo više 70 organizacija civilnog društva, državi se postavljaju i pitanja zašto femicid nije posebno krivično delo, ko štiti žene od nasilnika i da li su životi žena manje vredni.

Naša sagovornica iz FemPlatza objašnjava da bi posebno telo za praćenje femicida pomoglo da se predmeti sagledaju od početka do kraja i da bi pružilo uvid u to da li je neka od institucija zakazala u lancu za prevenciju i zaštitu od nasilja.

„U nekim situacijama znamo ko je odgovoran, ali u nekim ne znamo. Godinama unazad govorimo da nam je potrebno jedno telo koje će pratiti femicide (‘Femicide Watch’), telo za monitoring, da možemo da vidimo ko ne radi. Jer mi vidimo da saradnja instutucija međusobno ne funkcioniše”, naglašava programska direktorka FemPlatz-a.

Iz ove organizacije podsećaju da je uspostavljanje tela za praćenje femicida najavljeno još 2018. i da je definisano Strategijom za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. Formiranje tog tela, dodaju, je i preporuka specijalne izvestiteljke UN-a za sprečavanje nasilja prema ženama, ali do danas ništa nije urađeno.

Naslovna fotografija: Canva