Skadar na Ušću

Da je kojim slučajem u funkciji, Muzej savremene umetnosti bi 48 godina od osnivanja (20. oktobar) proslavio, verovatno, nekom izložbom. Ovako, beleži se još jedan rođendan od jula 2007. godine, kada je zgrada Muzeja savremene umetnosti zatvorena zbog rekonstrukcije. Obnova zgrade je zvanično počela januara 2008. godine, а posle prve faze radovi su obustavljeni 2011. Iako je rekonstrukcija daleko od završetka ne zna se da li će i kada radovi biti nastavljeni.

Foto: MSU
Foto: MSU

Potrebna suma za obnovu iznosi oko šest miliona evra, a prema podacima koje je Istinomeru dostavio MSU, u rekonstrukciju i adaptaciju zgrade je, zaključno sa 2012. godinom, uloženo 308.194.827,52 dinara, što iznosi gotovo polovinu prvobitno predviđene sume. Ovaj muzej poseduje najsveobuhvatniju kolekciju dela moderne i savremene umetnosti jugoslovenskog umetničkog prostora, kao i bogatu kolekciju inostranih umetničkih dela koji se sada nalaze rasuti na više lokacija. Obnova muzeja bila je meta raznih obećanja nekoliko ministara kulture, ali pored optimističkih najava, rezultati, ali i odgovornost su izostali.

Zbog toga Istinomer podseća kako je tekla priča o propadanju i rekonstrukciji ove zgradu, koja je 1987. proglašena za kulturno dobro.

Još 2002. godine urađena je studija iz koje je zaključeno da su potrebne adaptacija i rekonstrukcija. Iste godine urađen je i projektni zadatak za izradu adaptacije i rekonstrukcije. Takođe, raspisana je i prva javna nabavka. Narednih godina rađene su i dorađivane studije, elaborati, dopunjavan arhitektonsko građevinski projekat.

Međutim, do prve najave konkretnog rešavanja problema došlo je tek 2006. godine.

“Vlada Srbije će u sledećih 15 meseci u okviru Nacionalnog investicionog plana uložiti više od 50 miliona evra u infrastrukturu, sanaciju, rekonstrukciju i izgradnju zgrada u kojima se nalaze neke institucije kulture kao što su narodni muzej, muzej savremen umetnosti, Narodna biblioteka”
Dragan Kojadinović, Večernje novosti,  23. 10.  2006. godine

I pored najave, do početka rekonstrukcije nije došlo, a jula 2007. zgrada je zatvorena. Ugovor o rekonstrukciji potpisan je sa kompanijom „Montera“ iz Beograda, decembra 2007. godine, a trebalo je da radovi budu završeni 17. novembra 2008. godine.

Prema studiji, iznos kompletne rekonstrukcije i adaptacije procenjen je na 6,2 miliona evra. I to: Električne instalacije: 1. 073.171, Telekomunikacioni sistemi: 204.878, Termotehničke instalcije: 1. 209. 756, Vodovod i kanalizacija: 128.829, Zastakljene fasadne konstrukcije: 878.049, Ostali građevinski i građevinsko-zanatski radovi: 1.603. 902, Muzejska tehnologija: 1.121. 951.

Rekonstrukcija je počela januara 2008. godine i od tada i počinje serija neispunjenih obećanja ministara i njihovih pomoćnika o brzini obnove i sumama novca koje će biti utrošene. Na mestu ministra kulture bili su Vojislav Brajović, Nebojša Bradić, Predrag Marković, Bratislav Petković i Ivan Tasovac. Vojislav Brajović je govorio o sedam miliona evra.

“Iz NIP-a se samo za ovu godinu izdvaja 600 miliona dinara gde su velike investicije kao što su Narodna biblioteka, kao što je Narodno pozorište u Subotici, Muzej savremene umetnosti, Narodni muzej grada Beograda. Dakle to je orgomna investicija u kome se pokušava da se zaštiti i unapredi ono što je naše blago. “
Vojislav Brajović, ministar kulture, Tv Studio B, 6.4. 2008. godine

Naslednik u fotelji, Nebojša Bradić je izjavio kako očekuje da svi radovi budu gotovi do novembra 2009.

“Prva, uslovno rečeno građevinska faza rekonstrukcije koja košta 250 miliona dinara biće završena do kraja novembra. Druga bi trebalo da otpočne u martu iduće godine i koštaće 450 do 500 miliona dinara – završetak je planiran do novembra 2009. godine.”
Nebojša Bradić, ministar kulture, Večernje novosti, 8. 10. 2008. godine

Isti ministar je krajem 2009. godine rok pomerio za dve godine:

“U ovom trenutku ja mogu kažem da ćemo u 2010. godini otvoriti zgradu Jugoslovenske kinoteke I narodnu biblioteku a u 2011. godini Muzej savremene umetnosti .”
Nebojša Bradić, TV B92,  28. 12. 2009. godine

U 2010. godini delimično je završena prva faza radova na rekonstrukciji, adaptaciji i dogradnji, koja je obuhvatala sređivanje krova podrumskih prostorija, depoa, radionica, ateljea za konzervaciju, ekonomata kao i izmeštanje trafo stanice iz podrumske prostorije u novi objekat. Te godine, odnosno dve i po od početka rekonstrukcije, ministar Bradić je uočio problem:

MSU“Sada već gorući kulturni problem prestonice postaje i Muzej savremene umetnosti. Prva faza njegove rekonstrukcije je završena, a zašto druga nije započet? Novac je svakako bio problem . Karl Marks je jednom prilikom rekao da se kapital uvek uplaši i sakrije onda kada je najpotrebniji”
Nebojša Bradić, Vreme, 26. 8. 2010. godine

U 2011. godini završena je prva faza rekonstrukcije. Izvršena je primopredaja radova između naručioca radova – Ministarstva kulture, izvođača radova – „Montere“ i korisnika radova – MSU.

Međutim, do okončanja rekonstrukcije i adaptacije bilo je još dosta posla. No, iako su rokovi više puta probijani optimizma među odgovornima nije manjkalo. Pre svih ministra Predraga Markovića.

“Do kraja mog mandata završićemo radove na pet novih muzeja, dva nova arhiva, i pet novih bioskopa. Očuvali smo tokom krize programe, radna mestai i aktivnosti ustanova kulture. Za to je novac već obezbeđen. Ipak, moj običaj je da ne dajem obećanja nego da pokazujem rezultat.
Predrag Marković, Večernje novosti, 11. 1. 2012. godine

Markovićev naslednik Bratislav Petković bio je daleko umereniji od prethodnika. Šta više izbegavao je da često priča na temu ovog Muzeja. Ipak:

„Očekujem da će i Muzej savremene umetnosti biti otvoren polovinom 2014. godine.”
Bratislav Petković, SeeCult, 4. 4. 2013. godine

Ono što je ostalo isto u odnosu na prethodnika jeste izostanak radova, a da od novog roka neće biti ništa bilo je jasno posle rebalansa budžeta iz koga je umesto planiranih 266 miliona izbrisana stavka Muzeja savremene umetnosti.

MSU_rekonstrukcija

Umesto toga, ministar je izjavio da je Muzeju potrebno još 600 miliona dinara, a republičkom tužilaštvu prosledio dokumentaciju o zloupotrebi službenog položaja svoja tri prethodnika Voje Brajovića, Nebojše Bradića i Predraga Markovića, kao i nekadašnje direktorke Muzeja savremene umetnosti Branislave Anđelković Dimitrijević. Razlog je avansno uplaćenih 176 miliona dinara za rekonstrukciju Muzeja za radove koji nikada nisu završeni.

Trenutno, u Muzeju je u toku izrada preseka stanja do sada izvedenih radova i izrada novog predmeta i predračuna za čiju namenu je Ministarstvo kulture i informisanja 18. oktobra 2013. godine uplatilo je 1,8 miliona dinara.

Novi ministar kulture Ivan Tasovac nije na početku mandata davao obećanja o rekonstrukciji muzeja, ali je jasno da će ovaj posao morati da se nastavi, u nadi da će MSU pola veka svog postojanja dočekati u obnovljenoj zgradi.

Ipak, osim novca, potrebno je da se racionalno pristupi njegovom trošenju kao i da se ustanovi odgovornost, jer osim činjenice da je muzej u potpuno nefunkcionalnom stanju i izložen propadanju, izgleda da postoji konsenzus nadležnih da – niko nije kriv.