Skoro pa prvi u Evropi
Kao da samo po sebi nije dovoljno što Beograd dobija prve električne autobuse, gradonačelnik Siniša Mali bi da predstavi da je zapravo Evropa ta koja dobija prvu liniju elektroautobusa u Beogradu, iako takva linija već postoji u Varšavi.
Početkom septembra u Beogradu je predstavljeno pet električnih autobusa, koji će građane prevoziti na liniji EKO1, od Vukovog spomenika do naselja Belvil. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali prisustvovao je ovom, kako je sam rekao, istorijskom trenutku.
Tanjug, 1.9.2016. godine
“Danas je istorijski trenutak za Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd, a i za Beograd s obzirom da pišemo istoriju na nekoliko načina. Prvo, od danas kreće prva linija elektro autobusa u Evropi, gde ćemo na jednoj liniji imati samo elektro autobuse i Beograd će biti jedinstven grad u Evropi po tome”, rekao je Mali.
U zemlji u kojoj se vrlo malo vodi računa o životnoj sredini, to zaista jeste veliki uspeh. Međutim, insistiranje na tome da je to prva takva linija u Evropi nekako je bacilo u senku činjenicu da su to prvi takvi autobusi u Beogradu, što je za građane i životnu sredinu, ipak, najvažnije.
Predstavljanje novih električnih autobusa u Beogradu / Foto: Fonet
Tako su glavni komentari na ovu vest bili da – Beograd nije prvi. Neki su čak shvatili da električnih autobusa ni nema nigde sem u Beogradu, pa su se utrkivali da dokažu da ih ima u Parizu, Ajndhovenu ili Stokholmu. Drugi su shvatii da je reč o posebnoj liniji, pa su tako naši čitaoci od nas tražili da proverimo da li je ova linija baš prva u Evropi.
Ispostavilo se da se ove nove tehnologije testiraju u nekoliko gradova širom Evrope, zbog planova da se u narednim godinama krene sa masovnijom upotrebom električnih autobusa, kao i da u Varšavi na liniji 222 već saobraćaju samo električni autobusi.
Istražujući, Istinomer je kontaktirao predstavnike ZeEus projekta (Zero Emission Urban Bus System), pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije za javni prevoz, u okviru koga se vrši testiranje električnih autobusa u deset gradova u Evropi. U okviru ovog projekta postoji i opservatorija, odnosno baza podataka o korišćenju električnih autobusa širom Evrope, a u tom sistemu je i Gradsko-saobraćajno preduzeće Beograd kao aktivan član.
Paulina Briž, menadžerka na projektu ZeEUS, objasnila nam je da su prikupili podatke za različite vrste električnih autobusa iz oko 60 gradova, gde saobraća oko 300 električnih autobusa.
Ispostavilo se da Beograd jeste među prvima u ovoj oblasti, ali ne i apsolutni pobednik.
“Prema našim saznanjima, Beograd je prvi grad koji koristi autobuse Čeriot motorsa na liniji koja je u potpunosti električna. Autobusi drugih proizvođača koriste se u različitim gradovima sa ciljem uspostavljanja linije na kojoj su samo električni autobusi: Varšava, linija 222, 10 Solaris električnih autobusa sa baterijom; Stokholm, linija 73, osam Volvo hibridnih autobusa”, objašnjava Briž.
Zato smo pitali gradonačelnika Sinišu Malog otkuda podaci da je ova linija u Beogradu prva na Starom kontinentu. Iz službe za informisanje Grada Beograda prosledili su nam odgovor GSP-a, u kome se i dalje tvrdi da Beograd jeste prvi.
“Linija EKO1 jeste prva ekološka linija u Evropi. Tačno je da električni autobusi postoje i u drugim prestonicama Evrope, ali nigde osim u Beogradu ne postoji ‘čisto’ ekološka linija, odnosno linija na kojoj saobraćaju isključivo elektroautobusi (postoje kombinacije – vozila ne saobraćaju na jedinstvenoj liniji, već na različitim linijama u zavisnosti od potrebe) koji proizvode nultu emisiju štetnih gasova i značajno smanjen nivo buke (15-18dB, što je tiše od prosečnog ljudskog razgovora)”, stoji u odgovoru.
Međutim, menadžerka na projektu ZeEUS objašnjava da je pomenuta linija u Varšavi od deset Solaris električnih vozila, takođe, čisto ekološka linija.
“Na liniji 222 u Varšavi saobraćaju samo električni autobusi i to su vozila sa nultom emisijom štetnih gasova”, kaže Briž.
Prema njenim rečima, ova vozila su u punoj komercijalnoj upotrebi od sredine 2015. godine i dokazuju da je tehnički izvodljivo korišćenje ovog tipa vozila u urbanom okruženju, dok se finansijski aspekti trenutno analiziraju.
Istovremeno, Briž ističe da je “Beograd definitivno jedan od prvih gradova u Evropi koji preduzima taj korak”.
Tako je jedan dobar potez gradskih vlasti u delu domaće javnosti dobio negativnu pažnju zbog pukog insistiranja na tome da smo prvi. A i da jesmo prvi, to nije od presudne važnosti.
Dakle, teško da će iko reći da je nabavka električnih autobusa loš potez. Teško da će iko reći da je loše biti među prvim gradovima u Evropi. Međutim, malo je preterano takmičiti se sa Evropom, dok vesti da se zapalio dotrajali autobus u vožnji u Beogradu nisu potpuno neuobičajene, a pojedini gradovi u Evropi planiraju da u narednim godinama imaju sto odsto ekoloških autobusa.
Primera radi, kako su nam rekli u holandskom ministarstvu infrastrukture – Ajndhoven planira da do kraja ove godine nabavi 40 električnih autobusa, a da do 2020. godine imaju 100 odsto električnih autobusa.
I glavni grad Holandije, Amsterdam, planira da sledeće godine zameni 40 autobusa, koji koriste dizel, novim električnim autobusima, rekli su u holandskom ministarstvu za Istinomer.
I u Parizu se testira – nedavno je uvedena linija 341, kojom će do kraja godine saobraćati samo električni autobusi, ukupno 23 vozila. Kompanija koja se bavi javnim prevozom u Parizu RATP planira da u regionu Il de Frans do 2025. godine sto odsto autobusa bude zeleno (4.500 vozila), od čega 80 odsto električnih autobusa i 20 odsto na biogas.
Mali je rekao da se nada da će grad Beograd sledeće godine moći da kupi još ovakih autobusa, i da će to poslužiti kao dodatni argument da ubedi kinesku kompaniju Čeriot da počne da proizvodi električne autobuse u Beogradu.
Do tada će se građani u Beogradu voziti električnim autobusima od Vuka do Belvila, na prvoj takvoj liniji u Beogradu. I drugoj u Evropi. Malo li je?
